Decentriranje /Decentring

Ako "centar" društvenog, političkog, ili teorijskog sistema jeste organizujući princip ili struktura koja odreduje kako sistem dela, onda "decentriranje" sistema znači ponovno pozicioniranje tog organizacijskog principa, ili razumevanje njegovog odnosa sa sistemom u drugačijem svetlu. Jacques Derrida je uveo dekonstruktivnu praksu "decentriranja" u književnu teoriju u spisu "Structure, Sign, and Play in the Discourse of the Human Sciences." Derrida pokazuje da centar"nema prirodno mesto" (no natural site); on drži svoju poziciju kao centar jedino tako što potčinjava "razlike" unutar sebe. Decentriranje stoga nije proces odbacivanja centra, vec više razotkrivanje represija koje su prethodno učinile da nešto izgleda i funkcioniše kao centar.

Feministkinje su politizovale ovu tehniku, pokazujući da patrijarhalna kultura i socijalni, politički i teorijski sistemi unutar nje jesu muško-centrirani. Ovaj androcentrizam nije prirodan, već umesto toga reflektuje represiju žena. Joan W. Scott smatra u "Gender and the Politics of History" da se samo kroz " izlaganje iluzije" patrijarhalnih pretpostavki o rodu može postići promena. Sledstveno tome, feminiskinje teže da otkriju i naglase živote i dela žena da bi decentrovali muške predrasude iz oblastirazvrstanih od istorije i socijalne prakse do nauke i umetnosti.

Naročito tokom osamdesetih i devedesetih godina dvadesetog veka, kritička snaga decentriranja je korišćena za raspravljanje složenih problema unutar samog feminizma. Na primer, Audre Lorde, Gayatri Spivak i bell hooks (medju mnogim drugim) kritikovale su feminističku teoriju i praksu kao suviše centriranu na teme belih pripadnika srednje klase, heteroseksualna iskustva i na evro-američki centrizam.

Terence Brunk

References
Butler, Judith. Gender Trouble: Feminism and tbe Subversion of Identity. New York: Routledge, 1990.
Derrida, Jacques. "Structure, Sign, and Play in the Discourse of the Human Sciences." In Critical Theory since 1965, edited by Hazard Adams and Leroy Searle, 83-94. Tallahassee: University Presses of Florida, 1986.
hooks, bell. Feminist Theory: From Margin to Center. Boston: South End, 1984. Johnson, Barbara. A World of Difference. Baltimore: Johns Hopkins University Press, 1987.
Lorde, Audre. "The Uses of Anger: Women Responding to Racistn." In Women's Voices: Visions and Perspectives, edited by Pat C. Hoy 11, Esther H. Schor, and Robert DiYanni, 170-176. New York: McGraw-Rill, 1990.
Scott, Joan W. Gender and the Politics of History. New York: Columbia University Press, 1988.
Spivak, Gayatri. In Other Worlds. New York: Routledge, 1988.

Preuzeto iz: Encyclopedia of Feminist Literary Theory, izd. Elizabeth Kowaleski-Wallace, New York, 1997, str. 106-107.

Prevod: Nata

Razlika / Différance

Jacques Derrida smatra da ovaj termin sažima operacije jezika. Différance, poigravanje sa francuskim glagolom différer(razlikovati (se) i odložiti, odgoditi) ukazuje na to da jezik stvara značenje kako kroz razliku tako i kroz odlaganje. Derrida prati svoj pojam différance sve do lingvističkih teorija jezika švajcarca Ferdinanda de Saussurea (1857-1913). Saussure je smatrao da su reči (označitelji) nekog jezika proizvoljno pripisani odredenim predmetima i pojmovima (označenima) radi stvaranja znaka – složenice reči i značenja. Prema Saussureu, proizvoljnost jezičkog znaka se vidi po tome što različiti jezici ukazuju na isti objekat različitim rečima: "dog" na engleskom je "chien" na francuskom, npr. Da postoji inherentna veza izmedu reči i objekta, različiti jezici ne bi bili mogućni. U tom proizvoljnom sistemu značenja, znakovi su pojmljivi samo zbog toga što su različiti jedni od drugih: "pas" je pojmljivo zato što nije "čovek" ili "mačka".

Derrida naglašava da u ovom sistemu razlika nema pozitivnih odrednica, nijedan znak se ne može razumeti ukoliko se ne stavi u odnos prema drugom znaku sistema. Drugim rečima, znaci se shvataju po onome što nisu,isto toliko po onome što jesu. Ne postoji "transcendentalno označeno" ili značenje koje bi se moglo spoznati samo sobom i samo po sebi, nezavisno od ovog sistema razlika. U ovom sistemu razlika, značenje je uvek dvostruko odloženo, samim znakom i sistemom. Kao što Derrida objašnjava, "znak je stavljen na mesto same stvari, prisutne stvari - "stvar" se ovde drži za smisao kao i ono na šta se odnosi (referent)." Drugim rečima, znak ukazuje na posredovano razumevanje ili indirektnost pošto znak stoji za samu stvar. Značenje znaka se dalje odlaže pomoću sistema razlika u kojima se javlja značenje.

Kakav je značaj ovog pojma razlikovanja i odlaganja za feminističku (književnu) kritiku? Važna implikacija différance-aje njena uloga u dekonstrukciji: différance pokazuje na koji je način konstruisano značenje putem sistema razlika, i stoga se može razbiti i analizirati. Naročito, binarne opozicije (subject/ object, muško/ žensko, evropljanin/ neevropljanin, heteroseksualac/ homoseksualac) zbog kojih su mnogi feministički kritičari zainteresovani za ispitivanje, mogu sepokazati kao deo "viševrednosnog" ("multivalent") sistema značenja. Na primer, prednost kojuzapadna metafiikapridaje pojmu subjekta ili jastva (identitet prvog lica), modelovano na belom, muškom gradjaninu, možese sporiti, pošto sa (konceptom) différance ništa nije označeno kaosnažnije u odnosu na drugo. Derrida proširuje svoju raspravu o razlicida bi uključio pojam subjekta, i dekonstruisao "samo-prisustvo" koje subjekti podrazumevaju,i na taj način status njihovih "drugosti" kao objekata. Pokazivanjem kako je pojam subjekta konstruisan jezikom, Derrida dekonstruiše pretpostavke koje omogućavaju subjektu da misli o sebi kao prisutnom, čvrstom, nepokolebljivom i nezavisnom. Zato što se ljudi obraćaju sami samii drugima kroz jezik, sama subjektivnost je implicirana u razlikovanju i odlaganju différance.

Neki feministički književni kritičari nalaze da je Derridina dekonstrukcija binarnih opozicija i subjekta - oslobadjajuća, takva da im omogućava da istražuju načine na koji su razni "drugi" konstruisani u književnosti, recimo.Drugi nalaze da je différance koristan model za analizu struktura značenja različitih od onih prihvaćenih u fallogocentričnom jeziku, i koriste différance da istraže fluidnost, multivalentnost, i tišine u književnosti ili u ženskom pisanju. Medjutim, pitanje nekih feminističkih književnih kritičarki, kao što je Linda Kintz, jeste da li dekonstrukcija "univerzalnog" subjekta znači "ponovo nestanak žena kao aktivnih subjekata, jedino nešto suptilnije ovog puta?" To znači da neki kritičari tvrde da bi moglo biti koristi od konstruisanjamodela ženske subjektivnosti, iako je i model muške subjektivnosti dekonstruisan.

Susan B. Taylor

References
Derrida, Jacques. "Differance." In Speech, Phenomena and Other Essays, translated by David B. Allison. Evallston, Ill.: Northwestern University Press, 1973.
Irigaray, Luce. Speculum of the Other Woman. Translated by Gillian C. Gill. Ithaca, N.Y.: Cornell University Press, 1985.
Kintz, Linda. "In-Different Criticism: The Deconstructive Parole." In The Thinking Muse: Feminism and Modern French Philosophy, edited by Jeffner Allen and Iris Marion Young, 113-135. Blooming ton and Indianapolis: Indiana University Press, 1989.
Marks, Elaine, and Isabelle de Courtivron. New French Feminisms: An Anthology. New York: Schocken Books, 1981.
Spivak, Gayatri Chakravorty. In Other Worlds: Essays in Cultural Politics. New York and London: Routledge, 1988.

Preuzeto iz: Encyclopedia of Feminist Literary Theory, izd. Elizabeth Kowaleski-Wallace, New York, 1997, str. 115-116.

Prevod: Nata