|
|
|
Binarne
opozicije
Pod binarnom opozicijom se podrazumevaju dve jedinice koje se
medusobno isključuju i koje služe tome da proizvode značenje kroz
gradenje suprotnosti kao što su gore/ dole, svetlo/
tamno. Termin (lat. binarius, dvodelan, dvostruk)
uvodi francuski antropolog Claude Lévi-Strauss i on igra važnu
ulogu u strukturalizmu gde se on naročito primenjuje u naratologiji
za opisivanje značenja u književnim tekstovima. Jacques Derrida
je pokazao na koji način zapadni misaoni sistem organizuje svet
uz pomoć binarnih opozicija, gde oba dela jednog pojmovnog para
nemaju istu vrednost, nego su asimetrični: "Hijerarhijski
odnos koji postoji izmedu dva dela opozicije, postavlja jedan
pojam kao izvoran i centralni, drugi kao izvedeni i marginalan"
(Lindhoff str. 97, v. lit.). Naslanjajući se na Derridu, feministička
kritičarka Hélen Cixous je podvrgla pre svega književnost, psihoanalizu
i filozofiju jednom rodno-specifičnom razmatranju, gde se ispostavlja
da naš simbolički sistem struktuirajućih pojmovnih parova kao
aktivnost/ pasivnost, kultura/ priroda, duh/ telo, heteroseksualnost/
homoseksualnost, nisu samo hijerarhijski organizovani nego
takode rodno obeleženi. Oni se izvode iz opozicije muškarac/ žena;
muško-konotirana strana, dakle aktivnost, kultura, duh, pojavljuje
se kao pozitivna i nadredena, žensko-konotirana strana kao podredena,
negativna instanca. Cixous pokušava da potkopa logo-, odnosno
falogocentrično mišljenje u binarnim opozicijama i da zameni binarnu
rodnu konstrukciju jednim konceptom višeslojne razlike. Luce Irigaray
se takode bavi binarnom rodnom konstrukcijom; ona u njoj prepoznaje
funkcionalizaciju ženskog putem muškog diskursa, koji ženu čini
osnovom muškog subjekt-ocrta; žena se tako ne pojavljuje kao svojstven,
nego kao od muškraca izveden rod -upravo ono što misao rodne
diference onemogućuje.
Kerstin Heyd
Literatura:
Luce Irigaray, Speculum de l'autre femme, 1974.
H. Cixous: "Schreiben, feminität, Veränderung", in: Alternative
108/ 109 (1976), str. 134-154.
Moi Toril. Sexual/ Textual Politics: Feminist Literary Theory.
London: Methuen, 1985, str. 123-128.
Lindhoff Lena, Einführung in die Feministische Literaturtheorie,
Stgt/ Weimar, 1995, str. 97-100.
Payne Michael (izd.), A Dictionary of Cultural and Critical Theory,
Oxford/ Cambridge 1996, str. 64-65.
Iz:
Gender Studies Metzler Lexikon (Ansätze, Personen, Grundbergriffe),
izd. Renate Kroll, Stuttgart-Weimar, 2002, str. 39-40.
Prevod: N(icodemus)
Dekonstrukcija
"Dekonstrukcija", pojam koji je skovao Jacques Derrida,
označava analizu koja pokazuje da izvestan metafizički sistem
počiva ne na prisustvu apsolutne suštine koja centrira sistem
(kao što je "Bog"), već na lingvistickoj opoziciji -
razlici - izmedu pretpostavljene suštine i njenih antiteza ("zlo",
"smrtnici" i tako dalje). Gayatri Chakravotry Spivak,
koja je prevela Derridino važno filozofsko delo"O gramatologiji",
smatra da je dekonstrukcija bitna za feministički projekat izlaganja
muških privilegija kao ljudskih konstrukta pre nego kao prirodnog
prava. Dekonstrukcija otkriva da je odredeni metafizički sistem
diskurs -jezički (lingvistički) a ne prirodan. Sistem se ne drži
na okupu pomoću centra koji je izvan njega(transcedentalno označeno)
već zapravo centrira sopstveni centar.
Derrida kritikuje sisteme zasnovane na jednom, totalitarnom konceptu,
"logosu" ili "Bogu" - reči. Na primer, svi predikati Boga - beskrajni,
sveznajući, svemogući, stvaralac - odredujemo samo u opoziciji
sa konačnim stvorenjima sa ograničenim znanjem i moćima. Ni pridev
"sveznajući" ne opisuje božju suštinu, po definiciji,mimo ljudske
mogućnosti opisa. Paradoksalno, "Bog" je ono što jezik ne može
da opiše, pa ipak možemo da zamislimo Boga jedino kroz jezik.
Pitanje apsolutne suštine Boga, ili bilo kog metafizičkog centra,
jeste sporno. Da li postoje ili ne takvi centri, možemo da pojmimo
jedino unutar odredenih diskursa i jedino sredstvima kojima se
suprotstavljaju ili isključuju. Otuda je "realnost" svakog metafizičkog
centra uvek diskurzivna.
"Diskurzivan", medjutim, ne znači "nerealan". Kako apsolutni
centri ostaju nedostupni, naše realnosti se stvaraju kroz diskurs.
Stoga se dekonstrukcija pokazuje kao korisna za (nužno) politički
pokret kao što je feminizam. On nam dozvoljava da kritikujemo
logiku pomoću koje konstruišemo navodno "neutralne" centre naših
vrednosnih sistema, naših ideologija, naših kultura. Dekonstrukcija
ukazuje na inherentnu kontradikciju (koju Derrida naziva difference)
u centru svakog centra: sam pokušaj da se (po)tvrdi neki totalitet
("Bog") počiva na suprostavljenom pojmu koji izmiče i tako ustanovljava
granice totalnosti ("zlo") i odlaže svoju savršenu samo-refleksiju
( u hrišćanskoj teologiji, sve do kraja sveta).
Još važnije, budući da metafizički centriodržavaju svoju iluziju
totalnosti samo kroz isključivanje, dekonstrukcija može da potkopa
logičke baze kulturnih hijerarhija. Na primer, psihoanalitičke
feministkinje kao Jane Gallop i Luce
Irigaray smatraju da je muški identitet sam po sebi
iluzija totalnosti. Zato što totalnost - identitet - jeste iluzoran,
muškarci projektuju svoje sopstvene podeljene psihe na žene. Kultura
podržava ovu projekciju u velikoj meri time što prikazuje žene
kao opasnost po muški identitet i samo-kontrolu. U svojoj primernoj
dekonstrukciji u "Literary Theory", Terry Eagleton primećuje
da takvo prikazivanje žena jeste "blisko vezano za muškarca
kao slika onoga što on nije, i zato kao bitan podsetnik onoga
šta on jeste". HelenCixous, naročito u "The Newly Born
Woman", dekonstruiše književnu i filozofsku istoriju prikazivanja
žene kao jednostavno drugo u odnosu na muškarca.
Pa ipak, mnoge feminiskinje ostaju skeptične u pogledu korisnosti
dekonstrukcije za feminizam. Nancy Miller, na primer, smatra da
dekonstrukcija autoritativnog govornog subjekta "prerano
zatvara pitanje delovanja za (žene)". Kritika Millerove čini
se da je primerenau odnosu na rad kritičara yalske škole, poput
Paul De Mana, Geoffrey Hartmanna i J. Hillis Millera, za koje
je dekonstrukcija ostala estetička praksa koja označava beskonačno
ponavljanje teksta kao nešto što ne potiče od neke istine, već
od drugih, prethodnih tekstova. Potencijal dekonstrukcije da dovodi
u pitanje sve apsolutnosti ima za posledicu to da su politički
kritičari nevoljni da je prihvate. Ako dekonstrukcija može da
potkopa moralne ili filozofske ili psihološke ili naučne temelje
za opresiju društvenih grupa, mogla bi takodje da potkopa slično
zasnovane zahteve koje bi grupa mogla da postavi u svoje ime.
Ipak, videti dekonstrukciju kao cilj po sebi - trijumfalno (ponovo)izjaviti
"nema istine ni u ovom tekstu!" - znači da se zanemaruje
njen politički potencijal, kako to Eagleton opisuje, njen potencijal
"da razmontira logiku pomoću koje odredeni sistem mišljenja,
i iza toga čitav sistem političkih struktura i socijalnih institucija,
održava svoju moć. "Dekonstrukcija nema potrebu da poriče
istorijsku specifičnost načina na koji je odredjena grupa ugnjetavana
u datom vremenu; u stvari, može da pokaže način na koji je neka
reprezentacija ne samo stvorena, već uzvratno stvara, individalnu
ili grupnu svest o samoj sebi. Kao što smatra Spivak, "Ljudi
koji stvaraju književnost, muškarci i žene, takodje su podstaknuti
idejama sveta i svesti kojima ne mogu da daju ime."Ideologija
na kojoj se odredjeni oblik seksizma zasniva ne mora da bude zasnovana
na nekom apsolutu, ali ipak ima efekt-realnosti: to oblikuje definicije
koje ljudi stvaraju o sebi samima.Dok dekonstrukcija ne može nikome
da da prednost izvan sistema kulturnih tekstova koji ih stvaraju
- dekonstruktivista shvata da ne može da piše iz pozicije "Božanskog
oka" koje nadzire svet - može da izloži pretpostavke koje
saopštavaju njegovo vidjenje i dopuštaju muda sudi o njihovoj
korisnosti za sopstvene ciljeve.
U stvari, feministkinje su koristile dekonstrukciju da poprave
neke isključivosti samog feminizma. Dela teoretičarki Toril Moi
"Sexual/ Textual Politics" i Elisabeth Mees "(Ex)Tensions"
kritikuju feminističke pokušaje da se definiše ženska ili feministička
suština. Mees otkriva da je guranje u jedinstveni teoretski okvir,
od strane nekih feminiskinja, apsolutnog odgovora na pitanja "šta
je žena? ili "šta je feminizam?" - rezultiralo isključivanjem
mnogih ženskih perspektiva iz tog jedinstvenog okvira.
U svakom slučaju, dekonstrukcija je već postala značajano polazište
za znatan deo opozicione kritike, bez obzira da li teoretičari
priznaju njene vrednosti ili ne. Na primer, u "Playing in
the Dark", Toni Morrison se upušta u izvesnu dekonstrukciju
kada tvrdi da je fizičko prisustvocrne ropske populacije omogućilo
američkim piscima da pojme i predstave autonomnog, radikalno slobodnog,
muškog junaka. Većina feminiskinja podrazumeva da je muška privilegija
konvencionalna,a ne prirodna. Mada relativno mali broj sledi specifičnu
formu dekonstruktivističke kritike - što znači, raspleće filozofski
argument ističući način na koji on zavisi od hijerarhije, binarne
opozicije "pojma Boga" do njegovog isključenog drugog
- većina kreće od pretpostavke da je transendentalno označeni
"muškarac" već dekonstruisan.
Colleen Kennedy
References
Belsey, Catherine. Critical Practice. London, Methuen,
1980.
Cixous, Helene, and Catherine Clement. The Newly Born Woman.
Translated by Betsy Wing. Minneapolis: University of Minnesota
Press, 1982.
Derrida, Jacques. Dissemination. Translated by Barbara
Johnson. Chicago: University of Chicago Press, 1981.
Derrida, Jacques, Of Grammatology. Translated by Gayatri
Chakravorty Spivak. Baltimore: Johns Hopkins University Press,
1974.
Eagleton, Terry. Literary Theory: An Introduction. Minneapolis:
University of Minnesota Press, 1983.
Gallop, Jane. The Daughter's Seduction: Feminism and Psychoanalysis.
Ithaca, N.Y.: Cornell University Press, 1982.
Irigaray, Luce. This Sex Which Is Not One. Translated
by Catherine Porter. Ithaca, N.Y.: Cornell University Press, 1985.
Johnson, Barbara. The Critical Differente: Essays in the Contemporary
Rhetoric of Reading. Baltimore: Johns Hopkins University
Press, 1980.
Meese, Elizabeth A. (Ex)Tensions: Re-Figuring Feminist Criticism.
Urbana: University of Illinois Press, 1990.
Miller, Nancy K. Subjett to Change: Reading Feminist Writing.
New York: Columbia University Press, 1988.
Moi, Toril. Sexual/ Textual Politics: Feminist Literary Theory.
London: Methuen, 1985.
Spivak, Gayatri Chakravorty. In Other Worlds: Essays in Cultural
Politics. New York: Routledge, 1988.
http://prelectur.stanford.edu/lecturers/derrida/deconstruction.html
Preuzeto iz: Encyclopedia of Feminist Literary Theory,
izd. Elizabeth Kowaleski-Wallace, New York, 1997, str. 107-108.
Prevod: Nata
|
|
