Bulevar Uspomena ^{(9th part)}

9th part - Happy Birthday to Me...
La Terna za večne prijatlje... 

David se u Novi Sad preselio početkom aprila. Bio je to najpogodniji period za mene, jer mi je rođendan bio svega nekoliko dana nakog njegovog dolaska. Na neki način, smatrao sam to njegovim poklonom za rođendan.

Moje svakodnevne obaveze na fakultetu sam jednostavno zanemario. Nije mi više toliko bio primaran kao ranije. Tako je slično bilo i sa mojim roditeljima, koje jedva da sam zvao u toku nedelje. Najviše od svega mi je bilo krivo zbog moje najdraže frendice - Mime, koja je bez razloga i po prvi put bila na drugom mestu u tom periodu.

Bojao sam se, da me jednostavno nije zaboravila, odnosno da se nije naljutila, pa sam zbog toga odlučio da joj pošaljem poruku, i pozovem na ćaskanje u "La Ternu".

"Slatka moja, pa sta se desava s'tobom? Nema te da se javis. Ajd' se nadjemo u La Terni za jedan sat. Kisic..."

Bio sam pomalo iznenadjen njenim neodgovaranjem, ali posle nekih 15-20 minuta, zvuk poruke mi je izmamio osmeh na lice. Bio sam siguran da me nije zaboravila, odnosno da se nije naljutila. Napisala mi je:

"Nadjemo se u La Terni u 18h... Kisic i tebi..."

Užurbano sam otišao na tuširanje, a potom se na brzinu spremio, i uputio u italijanski restoran-kafić La Terna. Ona me je već čekala...

- "Jeb'o mamu, ne pamtim kada sam te poslednji put video..." rekao sam joj, a potom sputio glavu i poljubio je.

- "Pa šta ja mogu kad sada imaš preča posla... Hm..." rekla mi je uz tanani osmeh.

- "Misliš na Davida? Ma daj molim te... To je možda bilo tako ranije, a sada se preselio u NS, i sve mi je lakše... Pričaj..." rekao sam joj.

- "Joj, ne znam šta... Imam novog dečka, 32 godine, tvoje visine..."

- "Da pogađam ko je???"

- "Imaš ti šanse..." odgovorila mi je kroz smeh.

- "Pa rečimo... Nenad BMW 7??

- "Pičko jedna, pa ti sve znaš!" odgovorila mi je.

- "Moram da znam s'kim moja naj naj najdraža frendica fura..."

Posle dva produžena espresa sa šlagom, neznatne količine Coca Cola Light, voćne salate, pogledao sam na sat i video da je skoro 22h. Setio sam se da David dolazi kod mene za 30 minuta, i da moram pod hitno da palim u stan. Oprostili smo se, a potom je svako otišao svojoj kući.

Bilo mi je drago što imam Mimu kao najbolju frendicu - frendicu na koju ivek, ali baš uvek mogu računati, i na koju se mogu osloniti.

Ćao, šta mi spremaš?

Moja Zverka me je već čekala u stanu, jer sam mu nekoliko dana pre toga dao kopiju ključeva. Sedeo je u dnevnoj i gledao Tv. Nisam dobro ni skinuo jaknu, kada me je upitao:

- "Ćao Maleni, šta mi spremaš večeras?"

- "Molim?"

- "Užasno sam gladan, šta ćeš mi spremiti za klopanje?"

- "Ja?" upitao sam iznenađeno.

- "Ne, moja žena!!!" odgovorio je kroz smeh.

- "Spremiću ti broj telefona picerije, a na tebi je samo da nazoveš, i naručiš šta hoćeš. Meni naruči lazanje..."

Otišao sam do telefona, našao broj picerije, a potom mu dao bežični... On je pozvao i naručio nam jelo...

- "Šta misliš, ko će nam doneti klopu?" upitao me je.

- "Ne znam, verovatno neki tipić... Što?"

- "Ovako pitam..."

- "Ma da, laži nekog drugog, šta si imao na umu kada si me to pitao?"

- "Pa ako bude bio neki frajer, mislio sam da izađem go..."

- (smeh) "Ti? Go?"

- "Da nećeš možda ti?" upitao me je pomalo drsko.

- "Pa možda i hoći, ali ne baš go - možda samo u boksericama..."

- "Ozbiljno..."

- "Da, čak ću ga i pozvati unutra ukoliko je sladak."

- "Da, da, da, i onda je mrmot zavio čokaladu u foliju..."

- "Ne veruješ mi?" upitao sam ga.

- "NE, uopšte..."

- "Ok, ukoliko je neki mlad frajer, i ukoliko ga pozovem unutra - ti plaćaš, a ukoliko je neko drugi - plaćam ja!!!"

- "Dogovoreno!" odgovorio mi je kratko.

Nekon ovog zanimljivog razgovora, prišao sam mu i poljubio ga, a potom seo pored njega i priključio mu se u gledanju TV-a. Sa nestrpljenjem sam očekivao zvuk interfona...

Posle nekih 40-45 minuta, "neko" je zazvonio na vrata, a ja sam istog trenutka skočio sa dvoseda, otključao vrata, i na brzinu se skinuo u bokserice. Kada je, najzad Pizzaboy zazvonio na vrata od stana, otvorio sam sa osmeh na licu, koji se ubrzo izgubio. Sva moja očekivanja "pala su u vodu", jer se umesto mladog i zgodnog frajera, isprem mene nalazio prosedi čovek srednjih godina.

Pomalo iznenađen, dao mi je hranu, a potom i otišao. Zatvorio sam vrata, i istog se trenutka začuo izuzetno prodoran smeh iz dnevne sobe...

- "Dobro de, pogrešio sam, pa šta?" rekao sam mu.

- "Pa ništa, šta sam ja rekao?" upitao me je smejući se.

- "Smeješ mi se..."

- "Verovatno zbog toga što mi je smešno..."

- "Evo ti tvoja pica - žderi je..." rekao sam mu sa osmehom, i pružio kutiju sa picom.

To veče, s'vremena na vreme, nasmejali bi se zajedno... Bila je to moja neverovatna ispala...

I da, naravno, i to veče je prespavao kod mene...

Moj 20-ti rođendan...

Iako mnogi smatraju da je 18-ti rođendan velika prekretnica u života, ja mislim suprotno. Sećam se, bio je petak, pomalo hladan, iako je bio april. Falširajući "Happy Birthday" David me je probudio sa malom torticom u ruci, i 20 upaljenih svećica na njoj.

- "Ok, ok, hvala, samo molim te prekini sa tim groznim pevanjem..." rekao sam mu prilično pospano.

- "Ej, Maleni, pa ti danas puniš dve dekade života, unesi malo radosti..."

- "Ako hoćeš radost, dođi, poljubi me, i lezi sa mnom ispod ćebeta da radimo nešto..."

- "Mmm, zvuči primamljivo..."

Kao i uvek, nije mu dugo trebalo da prihvati ponudu. Skinuo je bade mantil, i legao pored mene. Bio je užasno hladan. Prigrlio sam ga uz sebe, i počeo da ga ljubim. Nažalost, nismo dugo uživali u nežnosti, jer mi je ubrzo nakon toga zazvonio fiksni. Bila je to moja "draga" mamica.

- "Srećice, pa srećan ti rođendan..."

- "Hvala mama..."

- "Sve najbolje... Mislila sam da te iznenadim, i da dođem danas, ali nisam uspela da izdejstvujem slobodne..."

- "Ma kakvi, nisi ni trebala..."

Kada mi je to rekla, kroz glavu mi je prošao njen izrau lica kada bi me zatekla u krevetu sa muškarcem koji je od mene stariji "tričavih" 15 godina...

- "Nisam znala šta da ti kupim, pa sam ti poslala pare preko Wester-na, kada budeš mogao idi do banke i podigni..."

- "Koliko si mi poslala?" upitao sam je znatiželjno.

- "500, nadam se da ti je dosta..."

- "Dobro..." rekao sam pomalo smoreno.

- "Jel trebaš još para?" upitala me je.

- "Pa mogla si još koju stotku više jer mi društvo dolazi uveče u stan, a posle toga ćemo najverovatnije ići do Latina, Sobe ili Veriga..."

- "Ok, ok, ok... Zvaću banku, i poslaću ti još 250 Eura..."

- "Hvala mamice..." rekao sam zadovoljno.

- "Budi pametan, pazite šta radite večeras... Ljubim te..."

Prekinuo sam vezu, i legao u krevet pored Davida...

- "Moj poklon te neinteresuje?? upitao me je.

- "Poklon? Tvoj? Daaaaa..." rekao sam mu, i istog trenutka skočio sa kreveta.

Ustao je sa kreveta, otišao do dnevne, a potom doneo poklon u sobu...

- "Šta je to?" upitao sam ga.

- "Ono što ti već mesecima želih... Otvori pa ćeš videti.." rekao mi je zadovoljno.

- "Pitao sam te da li je u pitanju moja omiljeni sat ??"

- "Jeste..." odgovorio mi je kratko...

- "Ekstra!!!" uzviknuo sam od sreće...

Pocepao sam papir, i izvukao kutiju u kojoj se nalazio sat o kojem sam već duži vremenski period maštao...

- "Sada obojica imamo GFF satove... Ti si meni kupio za rođendan, a ja tebi..."

- "Volim te..." rekao sam mu.

- "I ja tebe Maleni..."

Ceo taj dan nisam bio u stanu, prvo sam otišao u nabavku pića za predstojeće veče, a potom sa sestrom i njenim mužem u restoran na ručak. Kao i ranijih godina, ćale je po ko zna koji put zaboravio da mi čestita rođendan, ali iskreno nije mi smetalo... To je verovatno zbog činjenice da on i ja već godinama nismo u nekim "normalnim" odnosima.

Slučajni susret sa G. Modnim Agentom u "Sobi"???

Kao što je i planirano, prvo smo se okupili svi kod mene. Naravno, želeo sam da svi napravimo "podlogu" za izlazak, i da se dopingujemo alkoholom taman koliko nam treba - počevši od Martini Bianca, preko Smirnoff vodke, pa sve Tekile... Naravno, Zverku sam još popodne poslao u svoj stan...

Negde oko 22h zapalili smo u Verige gde sam na svu sreću uspeo da nekoliko dana ranije rezervišem separe. U Verigama se pila isključivo dupla vodka sa Red Bull-om (sve dok keva bude slala pare, živeće se visoko...). Pomalo smorena atmosfera, naterala nas je da odemo u Sobu... Eee, tamo je bila ludnica...

- "Ti baš planiraš da se napijemo večeras?" upitala me je Mima, sa pomalo blesavim osmehom, koji mi je govorio da je ona već pijana...           

- "Slatka moja, samo se jednom u životu puni 20..."

- "Ok... Onda zovi konobara jer je meni čaša već  pet minuta prazna..."

I dok sam se u ritmu muzike bukvalno bacao, prišao mi je konobar i na sto stavio bocu belog vina...

- "Gospodin za šankom Vam šalje ovo..." rekao mi je.

Tada sam ugledao Gospodina Modnog Agenta, koji je gledao u pravcu našeg stola. Podigao sam čašu, i iz daleka nazdravio s'njim. Bio je to najpogodniji trenutak za razgovor oko Mime... Prišao sam mu, i pozdravio se s'njim...

- "Kojim povodom?" upitao me je.

- "Danas sam napunio 20 godina..."

- "Ooo pa to se ceni, čestitam..."

- "Hvala, hvala... Vidim pored sebe imaš neko maloletno muško "pile"?" upitao sam ga pomalo cinično.

- "Na svu sreću, punoletan je već nekoliko dana..."

- "Kada možemo da se nađemo, da malo private razgovaramo?" upitao sam ga.

- "U vezi nas?" upitao me je iznenađeno.

- "A ne, ne, ne... NE u vezi nas, već u vezi moje frendice Mime..."

- "Pa recimo u ponedeljak oko 10h? Jel odgovara?"

- "Savršeno... Samo da znaš ona mi je najdraže stvorenje na planeti, i mogao bi da se malo više pozabaviš s'njom, i njenom karijerom..."

- "Ok, ali samo da znaš i ti, da ja sve razgovore naplaćujem... U naturi..." pogledao me je i nasmešio mi se.

- (smeh) "Nisi ni ti naivan... Plaćanje da, natura ne... Pa zar ti tvoj dečkić nije dovoljan..." upitao sam ga.

- "Tu i tamo... Činjenica je da se razbija kao da ima 30, a ne jedva 18 godina..."

- "Mlade generacije su izuzetno napredne, kao i tehnologija..."

Posle ćaskanja sa G. Modnim Agentom, pozvao sam ga da isprati svoje "meso", i da nam se posle pridruži. što je i uradio... Bilo mi je drago što sam na fin način uspeo da ga delimično nagovorim da Mimi posveti malo pažnje, i da je "progura" u globalnu mašineriju zvanu Moda...

To je bio jedan od mojih najluđih rođendana... Na svu sreću, nisam se odvalio od alkohola kao što sam ranije znao da uradim...

Dođi, i kresni me...

Te noći ili bolje rečeno tog jutra sam se vrati oko 5h... Bez obzira na činjenicu da sam bio (možda) i previše pijan i umoran, poslao sam Davidu poruku:

"Ljubavi šta radiš..."

Nekoliko minuta kasnije mi je odgovorio:

"Verovatno da spavam u ovo vreme... Što pitaš?"

Pošto sam prvu poruku jedva napisao, jer su mi se tasteri na telefonu okretali, uzeo sam telefon i nazvao ga...

- "Molim Maleni?"

- "Dođi i kresni me..." rekao sam mu direktno...

- "Sa zadovoljstvom..." odgovorio mi je.

Prekinuo sam vezi, i otišao u kupatilo da se istušio i sredim. Kada sam izašao, on je već bio u mom stanu, na krevetu... Tada smo uradili ono zbog čega sam ga i zvao...