Oglas...
U trenucima očajanja, i bez prave osobe pored sebe, rešio sam da postavim oglas na gay-serbia.com. Lepo sročen tekst, privlačio je mnoge znatiželjne osobe, ali su svi oni uglavnom tražili seks varijantu, naravno bez ikakvih obaveza. Međutim, polovinom oktobra, dobio sam jedan izuzetno zanimljiv mejl...
"Ćao, zovem se David, i iz Beograda sam. Imam 34 godine, visok sam 188cm, i imam 79kg. Totalno sam normalan, opušten, dobrog izgleda, van svake scene, diskretan i komunikativan. Ne znam koliko je ovo važno, ali u seksu sam aktivan, i veruj mi nisam preterano opterećen time. Nisam za neke duže varijante, ali bi mi prijalo društvo u vidu veze. Zapravo, više sam za opuštenu varijantu gde će prvo doći do upoznavanja i eventualnog zbližavanja, pa tek onda ukoliko to oboje budemo hteli, sledi nešto više od toga. Bavim se privatnim biznisom, tj. imam svoju privatnu firmu, i nisam za neka javna cimanja i izlaženja. Pošto vidim da si iz Vojvodine, moram ti reći da jako volim ljude iz Vojvodine, jer smatram da su umereniji, tolerantniji, kao i svestraniji u odnosu na ostale. Živeo sam dve godine u Subotici, i imam zaista divne uspomene na taj grad. Nadam se da ćeš se javiti... S'poštovanjem... David"
Istog trenutka rekao sam sebi da je ovo prava osoba za mene, zapravo onaj "Pravi" koji mi je toliko nedostajao. Rešio sam da mu odgovorim na mejl, i da se upoznam s'njim. Napisao sam mu svoj broj telefona, i iskazao svoje oduševljenje zbog toga što mi se javio. Kliknuo sam na Send, i poslao mejl... Sa nestrpljenjem sam očekivao odgovor.
Rano ujutru, negde između 8 i 9h, dobio sam poruku sa nepoznatog broja... Komiran od spavanja, pročitao sam poruku, i onako polu budan mahinalno je obrisao. Bilo mi je potrebno svega nekoliko sekundi da shvatim šta sam uradio - nisam sačuvao broj, a poruku sam izbrisao. Poludeo sam... Odmah sam skočio za kompjuter, i napisao mejl u kom sam ga zamolio da mi ponovo pošalje broj. Na moju sreću, to je odmah i uradio.
Počeli smo sa "jutarnjim" dopisivanjem, i pričali smo o raznoraznim temama. Ja sam mu non-stop pisao o satu koji sam istinski želeo da kupim, a on mi je neprestano pisao o svom poslu. Na kraju, napisao mi je da će me zvati malo kasnije, čisto da "razmenimo" glasove...
Nije mu dugo trebalo da me nazove... Nešto tek posle 14h, zazvonio mi je telefon, a ja sam na display-u ugledao prepoznatljiv broj. Javio sam se...
- "Znao sam da, Maleni, ti i ja immo nešto zajedničko..." - rekao mi je kroz smeh. Začuđen i pomalo iznenađen, upitao sam ga:
- "Molim?!"
- "Pa znamo se, to hoću da ti kažem..."
- "Mi?! Odakle?! Ne bih rekao da smo se ranije upoznali..." odgovorio sam mu začuđeno.
- "Prvo blato, pa onda espreso u New York cafe-u... Jel sada znaš ko sam ja?!" upitao me je.
Nisam mogao da verujem. Jednostavno, moj san o pronalaženju onog "Pravog" najzad je postala realnost. Ostao sam zaprepašćen, i nisam mogao ništa da mu kažem. Ćutao sam par sekundi, kada me je on upitao:
- "Halo... Šta se dešava? Zašto ćutiš?"
- "Uf... Pa iskreno, malo sam iznenađen i zatečen. Nisam ni sumnjao da bi to mogao biti ti. Ne znam šta da kažem."
- "Da li još uvek želiš da se upoznamo?" upitao me je direktno.
- "Da!!! Naravno!!! Želim, zaista želim..." rekao sam mu sa oduševljenjem.
- "Pa dobro, drago mi je što to čujem. Ti si mi se svideo od samog početka. Ko bi rekao za tebe..." nije završio rečenicu, ali se nasmejao.
- "Eh... Pa vidiš! A ko bi rekao za tebe? Hm..." odgovorio sam mu, takodje uz smeh.
- "Jel hoćeš da se vidimo? Mogao bi ovaj vikend doći u Beograd. Ceo vikend sam slobodan." ponovo je bio direktan.
- "Pa... Važi... Hoću, doći ću! Zaista mi je drago što si to ti!" rekao sam mu sa vidljivim oduševljenjem.
- (smeh) "Vidiš... Ni ja nisam mogao da verujem za tebe! Znači dolaziš u BG?"
- "Da, da, da... Naravno!" odgovorio sam mu brzo.
Naš prvi razgovor telefonom je potrajao... Dosta potrajao. Pričali smo o svemu - o meni, o njemu, o našim počecima. Osećao sam se fenomenalno. Jedva sam čekao petak popodne - dan kada ću otići za Beograd, i videti se sa njim - sa GOSPODINOM ZVERKOM. Nisam ni sumnjao da će taj grad biti suviše bolan za mene, pun emocija i tuge.
Prva poseta Bulevaru Uspomena
Obostrano zadovoljstvo se moglo videti u svakoj razmenjenoj poruci, a priznajem, tih dana bilo ih je puno. Živeo sam za petak, dan kada ću otići kod njega - kod MOJE ZVERKE. Počeli smo da sve više i više pričamo o "telesnom kontaktu", a ja sam ga uvek bombardovao činjenicamo kako sam ja veoma zahtevan u krevetu, kako volim sve, i kako će morati da opravda moj dolazak u Beograd.
Najzad... Došao je i petak. Nisam mogao da izdržim popodne, pa sam se dogovorio s'njim da dođem rano ujutru. Non-stop sam proveravao autobuske linije za Beograd, i razmišljao kojim da idem. Shvatio sam da bi najprimerenije bilo da odem u 8h ujutru, jer sam iskreno goreo od želje da ga vidim. Seo sam u autobus, i otišao u BG. Obuo sam svoje omiljene cipele i bele lanene pantalone. Želeo sam da u toj prilici izgledam posebno. I bio sam...
Kada sam, najzad, bio na ulazu u Beograd tj. Zemun, poslao sam mu poruku, i obavestio ga da stižem. Jedva sam čekao da izađem iz autobusa, i ugledam ga... I najzad, autobus je stao na dolaznim peronima beogradske autobuske stanice. Tek što sam zakoračio na tlo, zazvonio mi je telefon, a na ekranu je pisalo "Mr Big Friend" (Gospodin Zverka). Odmah sam se javio...
- "Slušaj Maleni, okreni se levo, i izbroj 50 koraka, a kada to budeš uradio, videćeš me." nasmejao se i prekinuo vezu.
Nije mi puno trebalo da ga poslušam. Krenuo sam ka njegovom automobilu, ali sam namerno išao polaka i dostojanstveno. Prišao sam autu, otvorio vrata, i ušao. Dočekao me je nasmejan, i pružio mi ruku.
- "Da li si dobro putovao?" upitao me je ljubazno.
- "Jesam, hvala na pitanju..." odgovorio sa mu takođe ljubazno.
U autu je bilo veoma prijatno, počevši od temperature, preko osveživača vazduha koji je imao okeansku svežinu, pa sve do muzike, koja je bila umerena. Jednostavno, tog trenutka su mi se sve želje ostvarile. Startovao je motor, i krenuo preko Brankovog mosta, Bulevarom Nikole Tesle pored hotela "Jugoslavija". Potom je skrenuo u Bul. Mihajla Pupina, ušao na parking i stao.
- "Stigli smo..." rekao mi je, okrenuvši se prema meni. "Zaboravio sam da te pitam, da li si gladan?"
- "Hvala na brizi, nisam..."
- "Ok, onda idemo gore do stana na ćaskanje uz piće, pa ćemo posle otići u neki restoran na klopu."
Potvrdno sam klimnuo glavom, uzeo ranac i izašao iz auta. Ušli smo u zgradu. On je zbog privatnosti otišao stepenicama, a ja liftom do drugog sprata. Ušli smo u stan... Bio je predivan, iako je bio namenjen samo za jedno... Stan je blago mirisao na vanilu. Zatim smo ušli u dnevnu sobu, a ja istog trenutka seo na kožni dvosed.
- "Šta želiš da popiješ?" upitao me je, prilazeći kuhinji.
- "Duplu vodku, ako imaš." odgovorio sam mu.
- "Vodku? Pa naravno da imam! Jel hoćeš Smirnoff i V?"
- "Smirnoff.... Naravno... Molim te stavi mi kocku leda, i bilo bi super ako bi imao Red Bull ili eventualno Guaranu." rekao sam mu slobodno.
- "Naravno Maleni... U ovom frižideru ima svega, sem hrane... Svako piće koje poželiš!" odgovorio mi je, sipajući vodku u čašu.
Onda je sipao sebi "Canadian Special Old" viski, stavio dve kocke leda, i doneo mi piće. Seo je pored mene, i nazdravili smo. Popili smo po gutljaj pića i u istom se trenutku pogledali. Nasmejao mi se... Počeli smo neobavezno ćaskanje, a onda me je u jednom trenutku pogledao, i rekao:
- "Maleni, ti si zaista poseban... Želim da te imam..."
Pogledao sam ga, spustio piće na sto, i odgovorio mu:
- "Imaš me, Davide, i to od prvog trenutka !!!"
Pogledao me je, nasmejao se, i polako spustio čašu na sto. Okrenuo se prema meni, nežno me pomazio po levom obrazu, i poljubio u usta. Na trenutak sam zažmureo i lebdeo. Otvorio sam oči i rekao mu:
- "Želim da ovo traje, ali te molim - NEMOJ ME POVREDITI !!!"
- "I ja isto to želim, i ne brini se, obećavam da te neću povrediti."
Prvi sex sa G. Zverkom
Posle trenutaka iskrene nežnosti, hteo sam da ga opčinim i zadovoljiv. Otišao sam u kupatilo, istuširao se, i na još uvek mokrom vratu naneo nekoliko kapi parfema "Together". Nežna i veoma prijatna, ali naravno ne napadna nota ovog parfema garantovala mi je uspeh. Tako je i bilo... Obukao sam svoje bokserice, i sa kapljicama vode na grudima, izašao iz kupatila. Stojao je okrenut prema prozoru, sa čašom u ruci, a potom se okrenuo ka meni. Na prvi pogled izgledao je iznenađen, ali se odmah nakon toga nasmejao i prišao mi. Počeli smo da se ljubimo... Bio je tako nežan prema meni. Zagrlio je me oko struka, i prislonio glavu na moje rame.
- "Fenomenalno mirišeš... I to me, iskreno, strašno pali." progovorio je tiho.
Diskretno sam se nasmejao, i zagrlio ga. Osećao sam se ispunjeno. Jednostavno, želeo sam da taj trenutak traje... Pogledao me je u oči i pitao:
- "Jel želiš..."
- "Da... želim!" odgovorio sam mu munjevito.
- "Idemo u sobu..." rekao mi je, i namignuo.
Odmah nakon njegove rečenice, otišli smo u sobu, U sobi je bio ogroman bračni krevet, prektiven svilenkastim čaršavom nebo plave boje. Naspram kreveta, stajalo je ogromno ogledalo, koje se prostiralo od jednog do grugog zida, odnosno od poda do plafona... Pogledao sam ga, nasmešio se, i gurnuo ga na krevet. Istog trenutka sam legao na njega, i počeo da ga ljubim. Počeo sam da ga polako skidam, dok se on smešio... Kada sam ga potpuno skinuo, naglo me je bacio na leđa i legao na mene, držeći mi ruke iza glave. Počeo je da ljubi po vratu, po telu... Svuda... I onda je usledilo ono što smo oboje želeli - seks. Bio je izuzetno nežan prema meni, i gledajući me u oči, polako je ulazio i izlazio iz mene... A onda kao grom iz vedra neba, zazvonio mu je jedan od tri mobilna telefona.
- "Isključi telefone, molim te." progovorio sam tiho.
- "Izvini ali moram da se javim." rekao mi je, i odmah potom ustao sa kreveta i javio se.
Poludeo sam. Osećao sam se bezvrednim... Ustao sam sa kreveta, i otišao na tuširanje. Pustio sam vodu, i naslonio se leđima na hladne pločice. Osećao sam se pomalo iskorišćenim. Polako sam spustio niz pločice, i čučeo, dok me je vrela voda prskala. Nekoliko minuta potom, pokucao mi je na vrata, ušao je kupatilo, otvorio vrata od kabine, i pitao me da li može da mi pripruži. Uputio sam mu tanani osmeh, i potvrdno klimnuo glavom...
Istog trenutka je ušao u tuš-kabinu, podigao me, zagrlio, i nežno poljubio.
- "Izvini Maleni, ali morao sam da se javim." rekao mi je tiho.
- "Ok..." odgovorio sam mu.
- "Moraš me razumeti, ja sam privatnik, biznismen, i iako bi to ponekad istinski poželeo, ne mogu isključiti mobilni. Molim te razumi me... Ok?" pravdao mi se.
- "Ok, potpuno te razumem." odgovorio sam mu, i krenuo da ga ljubim.
Tada nisam ni slutio koliko će se puta ova situacija sa telefonom ponavljati. Završili smo tuširanje, i otišli u sobu, na krevet, da nastavimo tamo gde smo stali...
Izvini, ti si ŠTA ...???
Dok sam ležao na krevetu, glavom naslonjen na njegove grudi, nežno me je mazio po leđima. Tog trenutka sam shvatio da me nikada neće tretirati kao klinca koji ima svega 19 godina... Priznajem, nikada i nije... Uvek, ali uvek se meni ponašao i ophodio kao da smo istog godišta, ili pak, da je između nas svega par godina razlike. To je ono, što mi se jako dopalo kod njega. U tim fenomenalnim trenucima nežnosti, upitao me je:
- "Da li si gladan, jer ja iskreno umirem..."
- "Nisam gladan u toj meri koliko si ti, ali bih mogao jesti." odgovorio sam mu.
- "Ok, onda ćemo se istuširati, obući i otići u neki restoran na klopu. Ok?"
- "Ok, važi... Idem da se istuširam." rekao sam mu, polako ustao i otišao na tuširanje.
Nakon tuširanja, obukli smo se, i otišli iz stana. Seli smo u njegov auto, i krenuli.
- "Jel može kineski?" upitao me je iznenada.
- "Pardon?" odgovorio sam mu iznenađeno.
- "Mislio sam na restoran... Jel može kineski? Jel voliš kinesku hranu?"
- "Ah da, restoran! Može, može, volim kineski hranu!" odgovorio sam mu.
Vozio je relativno dugo, tako da nisam ni obraćao pažnju gde i u koji me restoran vodi. Kada smo stigli, trudio sam se da pročitam naziv restorana, ali mi nikako nije išlo za rukom. Ušli smo unutra, i seli za sto. Prišao nam je konobar, i dao Menu. Otvorio sam ga i gledao da li imaju jela koja ja volim. I da... Imali su... Konobar nam je ponovo prišao, i ja sam počeo sa naručivanjem...
- "Ja ću supu od ajkulinog repa, pirinač sa zmijskim mesom, salatu od zelenih algi, i za desert, pohovani sladoled. Hvala." rekao sam, i istog trenutka pogledao u Davida.
I on je odmah naručio, a dok smo čekali jelo, neobavezno smo ćaskali. Non-stop me je gledao, smešio mi se, namigivao... Osećao sam se prijatno. Bio sam srećan, jer se prema meni ophodio zaista divno. Nakon obimnog jela, ustali smo i otišli u obližnji kafić na piće. Kroz priču, vreme se odužilo...
- "Imam nešto da ti kažem..." rekao mi je tiho, i stavio svoju ruku preko moje.
- "Reci..." odgovorio sam mu uz smešak.
- "Ima nešto što ti nisam rekao na početku a što bi verovatno trebalo..." pogledao me je i polako spustio pogled.
- "Šta da mi kažeš? Da nisi možda serijski ubica?" ponovo sam mu odgovorio kroz smeh.
- "Još gore... Slagao sam te... Oženjen sam, imam dvoje dece, i 35 godina... Izvini."
- "Izvini, ti si ŠTA? Ti si... Ti si... Ne mogu da verujem, pa zar tako nešto da mi prećutiš? Oh, Bože Dragi zašto se sve ovo meni dešava?!" rekao sam počevši da se nerviram.
- "Izvini, izvini, izvini..." ponavljao je bezbroj puta. "Nisam bio siguran da li da ti kažem ili ne."
- "A gde ti je burma?" upitao sam ga drsko.
- "U autu..." rekao je tiho, ponovo spuštajući glavu dole.
Ovo je bio jedan od mnogobrojnih stresova tog dana. Mislio sam da ću poludeti. Jednostavno nisam znao šta da radim. Predložio sam da se vratimo u stan - a to smo i uradili. Uz piće, i tihu ali veoma prijatnu muziku, sve mi je objasnio, i takođe, rekao mi da te večeri ne može ostati u stanu da prespava, jer ga očekuju kući.
- "Koji deo Beograda?" upitao sam ga.
- "Senjak." odgovorio mi je brzo i kratko.
- "Dobro, onda idi, da te ne bi čekali kući. Ali dođi sutra ujutru, što ranije ako možeš jer želim da pored tebe provedem više vremena. Idi, i znaj da će te neko čekati ovde, i celu noć misliti na tebe..." nasmešio sam se, prišao mu i poljubio ga.
Ubrzo zatim se spakovao, i otišao, a ja... Ja sam ostao sam. Izašao sam na terasu, zapalio cigaru, i nepomično posmatrao bulevar... Da, Bulevar Uspomena... Bulevar zbog kojeg ću kasnije patiti, i maksimalno izbegavati dolazak tj. odlazak za Beograd...
Te noći nikako nisam mogao zaspati...
Dan drugi...
Sledećeg jutra me je prijatno iznenadio. Došao je nešto posle 8h ujutru, dok sam još uvek spavao, i doneo mi doručak. Bio je izuzetan... Primetio sam da voli markirana odela, ali sam tek kasnije shvatio da je svaki dan u nedelji zapravo dan kada on na sebi nosi samo jednog kreatora. Tog jutra je u pitanju bilo sivo "Pal Zileri" odelo. Uvek je bio sveže obrijan, i uvek je brinuo o kosi - zapravi uvek je držao do estetskog izgleda.
Sedeo sam na krevet, jeo i gledao TV, dok je on obavljao telefonske pozive. Nakon toga, legao je iza mene, i mazio me po leđima. U jednom trenutku osetio sam njegove tople usne na mojim leđima.
- "Reci mi da će ovo potrajati..." progovorio je tiho.
- "Ko zna... Možda hoće, možda neće. Sve zavisi od nas." odgovorio sam mu posle male pauze.
Tog trenutka je ustao, seo iza mene, i snažno me privukao uz sebe.
- "Želim da potraje!" rekao mi je.
- "I ja..." odmah sam mu odgovorio.
Sklonio sam tacnu sa hranom sa kreveta, odneo je u kuhinju, a zatim se vratio na krevet, i legao pored njega. Ležao sam mu u naručju. Pričao mi je, tiho, sve što sam tog trenutka želeo da čujem od njega. Topio sam se u tim nežnim trenucima, i silno želeo da sve to potraje.
Taj vikend ostao mi je dugo, dugo u sećanju, zapravo mislim da ga nikada neću zaboraviti. Imali smo sve - on je imao mene, a ja... Ja sam (pretpostavljam) imao njega.
U Novi Sad sam se vratio u nedelju popodne. Od trenutka kada sam seo u autobus, pa sve do mog stana, neprestano sam razmišljao o njemu... O nama... O budućnosti... Bio sam očaran njime. Mislim da je to bila obostana ljubav na prvi pogled.
nastavak >> |
