Nisam nešto naročito gadljiv. Dakako, postoje granice. One palačinke s flasterom bih odmah vratio i tražio nove. Sa sve skandalom na sav glas i pred svim gostima tipa, zar sledeći put mogu i prst da očekujem u porciji.
Doduše, moram reći da je klip iz uvodnog posta izbrisan, kao i Blentini kolačići. Možda bih nakon toga imao oštriji stav :-/
Kod mene postoji čitava istorija čudnih prehrambenih navika u familiji, pa je možda i to malo uticalo da nisam previše gadljiv. Ja kada sam bio klinac sa nekih 3-4 godine, imao sam fetiš na pomade, kremice i tako to. Al ne da se lickam, nego da ih lickam. Ne znam zašto, ti opojni mirisi su me neodoljivo vukli da ih okusim. A delikates mi je bila crna krema za cipele. Kad god ćale namaže cipele, obavezno ih stave negde na visoko da ja ne mogu do njih. Inače ih odma oližem. Kad dođemo kod babe i dede na selo, ja bih odmah trčao do njihovog bicikla. Imali su onaj starinski crni, koji je valjda zahtevao neku posebnu mast za lanac, koja je meni neodoljivo mirisala. Odmah bih turao prste u lanac i oblizivao. Bio je to samo jedan kraći period, posle me sve to prošlo.
Moju sestru od ujaka kada je bila tih mojih godina uopšte nisu smeli da vode na selo jedno vreme. Naime, primetili su da dok bi se druga deca igrala u dvorištu, ona bi tamo stalno nešto čačkala po travi. U početku se nisu uzbunjivali, igra se dete jelte, dok nisu shvatili da ona kupi sa zemlje osušena živinska govanca i gricka ih. Ko grisine jbt. Kažu da je najviše volela guščija
Njen brat je imao fetiš na malter sa zida. Čitavu vikendicu im izbušio prstićem i polizao taj pesak. Valjda nam falili neki vitamini.
