Bootstrap Framework 3.3.6

[Denni85]

Kada se govori o zivotnoj dobi Jovana Krkobabica (83) i stavu SSSS da na funkciju potredsednika Vlade treba da dodje neko mladji. Po meni to nije uopste age racism nego normalan i logican stav, jer stvarno neko sa 83 ne moze biti u stanju da uspesno obavlja tako odgovornu funkciju koja trazi mnogo rada, napora i energije. Uostalom, 66 godina je gornja granica da neko moze biti zaposlen u drzavnoj sluzbi, isto vazi i za lekare, zubare etc...nije to pravilo bez razloga, tako da su kritike na racun SSSS da se tu radi o age racism potpuno neutemeljene!

Sta vi mislite o ovom pitanju?

[bas bleu]

mislis ageism?

[hlaefdige]

ne, nego age racism

[Misfit]

to je valjda ono: mrzim crnce, ali samo starije od 80 godina. (ček, jel krkobabić beše crnac??)

[Dušan Maljković]

Mislim da je generalno idiotizam izvoditi nečiju sposobnost iz godina za obavljanje većine poslova (isključujem naravno izrazito ranu dob ili kasnu, usled koje su prisutni određeni zdravstveni problemi). To što neko ima 25 godina ne znači da će biti bolji na tom mestu od Krkobabića, i obratno. Svako treba da dobije šansu da pokaže da li može da obavlja određeni posao bez obzira na godine, pa onda da se ocenjuje po rezultatima rada. Uostalom, starost potencijalno donosi i veliku količinu znanja koje se skupljalo tokom godina, ako je, naravno, na tome rađeno kontinuirano...

[spliff]

ageism sucks

[blenta]

to sto neko ima 25 ne znaci da ce raditi bolje od njega
jer on ima vise iskustva (predpostavljam,
ne znam dal je radio u struci nekoj ili je ceo zivot bio politicar
kao vecina nasih primeraka)

ali svakako znaci da ce on sa 83 godine obavljati tu funkciju losije od nekog ko je mladji
zadrzati ga kao kakvog konsultanta je dobra opcija, staviti ga na poziciju kao odgovornog nije
na kraju granica za penziju je uvedena jer se smatra da usled starosti i stanja organizma osoba nije u stanju da obavlja duznosti koje posao donosi a pritom moze da steti sebi usled stresa, napora koje posao nosi. nije starosna granica za penziju uvedena jer smo eto onda bili ejdzisti a sad nismo

i na kraju, ne. ne bi trebao svako da dobije sansu. za drzavne funkcije sansu bi trebalo da dobiju isfiltrirane hardkor tehnokrate. dosta su kojekakvi imali sansi


---------------------------------------------------------------------------

edit1:
to nije ejdzizam nego bona fide occupational requirement (bfor)
kao sto ne pustamo nekog ko nosi naocare da bude pilot
tako ljude posle odredjenih godina u drzavnim sluzbama ispracamo u penziju
prvog da ne bi slupao avion i ubio sebe
a druge jer ne obavljaju zadatke i ne budu izlozeni stresu i naporu
koje njihovo telo ne moze podneti

edit2: napomena
namerno svuda navodim drzavnu sluzbu jer se u uvodjenju procedura i pravila
uzima u obzir i opste drustveno dobro.

da ne bude zabune ako negde u privatnom sektoru radi neko ko ima 83 godine
(mada je retkost upravo zbog toga sto taj ne moze biti efikasan kao neko od 45, a da se razumemo ni njegovo iskustvo od pre 60 godina ne vredi mnogo u 90% oblasti), to ce biti mahom ili ako je svoj gazda, ili ako gazdu briga dal je njemu taj posao stresan ako mu donosi profit

[KiWi]

Da ne bi razbijali glavu neka čovek odradi test psihofizičkih sposobnosti, pa ako se na testu dokaže kao sposoban, što da ne ...

Sa druge strane ... pošto je posao potpredsednika vlade stalno radno mesto, ne vidim zašto se zakon o radu i odlasku u penziju ne bi primenjivao?? Mada, ako ćemo tako, mnogi naši politikanti su pred penzijom, a neki su već lepo zašli u penzioni staž ...

[Dušan Maljković]

[/url]to sto neko ima 25 ne znaci da ce raditi bolje od njega... ali svakako znaci da ce on sa 83 godine obavljati tu funkciju losije od nekog ko je mladji

Pa ako ne znači da će neko od 25 raditi bolje, to znači da Krkobabić može da obavlja bolje funkciju od nekog u tim ili drugim (mlađim) godinama, što znači da je u pitanju individualan slučaj koji sa godinama ne stoji u direktnoj vezi, pod pretpostavkom da sam Krkobabić usled godina nema neko konkretno 'oboljenje' koje ga sprečava u kontekstu datog posla da ga obavlja.

Jirgen Habermas, najpoznatiji živi evropski filozof, u 83. godini piše dela daleko bolja od mnogih 'mlađih' i vrlo bih ga rado video na poziciji u našoj vladi -- bilo kojoj, siguran sam da bi svaku bolje obavio od ponuđenog kadra. Ovo je naravno, individualni primer, ali ja upravo i tvrdim da treba procenjivati individualno, bez obzira na godine. Može li Krka kao Krka da obavlja posao i produkuje dobre rezultate -- to je pitanje, a godine -- ili neki drugi faktor -- uopšte niej relevantan ako je i dalje sposoban.

[blenta]

stoji s godinama u direktnoj vezi

posle 20te godine a vrlo intenzivno posle 30te godine ljudi gube priblizno gram mozdane mase usled odumiranja neurona i povlacenja poptornog tkiva

kolicina neurona je direktno proporcionalna psihickoj spremnosti i agilnosti

ergo mozak cca 1400 g i 100 milijardi neurona,
sto izlazi na oko 70 miliona neurona po gramu
znaci kad bi ceo taj gram sadzrao samo neurone gubili bi
70 miliona istih godisnje odnosno 190 000 dnevno

i nek je u tom gramu npr 90% potpornog tkiva a samo 10% neurona to je 19000
po danu!!! to je opet mnogo


sto prakticno znaci da osoba koja ima 83 godine ulaze veci napor za iste zadatke
a pritom posao moze da ga ubije
sto su iz mog ugla dve vrlo relevantne stvari

[Denni85]

[/url]


---------------------------------------------------------------------------



edit2: napomena
namerno svuda navodim drzavnu sluzbu jer se u uvodjenju procedura i pravila
uzima u obzir i opste drustveno dobro.

da ne bude zabune ako negde u privatnom sektoru radi neko ko ima 83 godine
(mada je retkost upravo zbog toga sto taj ne moze biti efikasan kao neko od 45, a da se razumemo ni njegovo iskustvo od pre 60 godina ne vredi mnogo u 90% oblasti), to ce biti mahom ili ako je svoj gazda, ili ako gazdu briga dal je njemu taj posao stresan ako mu donosi profit

To i kazem, procedure i pravila u drzavnoj sluzbi postoje za opste drustveno dobro, a ta pravila vaze za sve, jer kako i ko bi drugacije odredjivao ko preko 66 moze i dalje biti u drzavnoj sluzbi a ko ne? Dalje, potpuno se slazem da je u privatnom sektoru drugacije ( sa izuzecima kao sto su privatne klinike i sl.) jer ako neko hoce da zaposli nocnog cuvara od 83 godine, na volji mu - ako i orobe tu radnju, to ce biti gazdina privatna stvar.

@Maljkovic - pa da, Krkobabic je sposoban, uvalio odmah sina u drzavnu sluzbu i to ni manje ni vise nego na rukovodece mesto!

I za kraj - Krkobabic je sada 83, Vlada tek treba da se formira i ima mandat od 4 godine, znaci on ce na kraju mandata Vlade (ako izguraju mandat do kraja) imati 87 godina! Stvarno previse.

[Dušan Maljković]

[/url]
na kraju granica za penziju je uvedena jer se smatra da usled starosti i stanja organizma osoba nije u stanju da obavlja duznosti koje posao donosi a pritom moze da steti sebi usled stresa, napora koje posao nosi. nije starosna granica za penziju uvedena jer smo eto onda bili ejdzisti a sad nismo

i na kraju, ne. ne bi trebao svako da dobije sansu. za drzavne funkcije sansu bi trebalo da dobiju isfiltrirane hardkor tehnokrate. dosta su kojekakvi imali sansi


---------------------------------------------------------------------------

edit1:
to nije ejdzizam nego bona fide occupational requirement (bfor)
kao sto ne pustamo nekog ko nosi naocare da bude pilot
tako ljude posle odredjenih godina u drzavnim sluzbama ispracamo u penziju
prvog da ne bi slupao avion i ubio sebe
a druge jer ne obavljaju zadatke i ne budu izlozeni stresu i naporu
koje njihovo telo ne moze podneti

edit2: napomena
namerno svuda navodim drzavnu sluzbu jer se u uvodjenju procedura i pravila
uzima u obzir i opste drustveno dobro.

da ne bude zabune ako negde u privatnom sektoru radi neko ko ima 83 godine
(mada je retkost upravo zbog toga sto taj ne moze biti efikasan kao neko od 45, a da se razumemo ni njegovo iskustvo od pre 60 godina ne vredi mnogo u 90% oblasti), to ce biti mahom ili ako je svoj gazda, ili ako gazdu briga dal je njemu taj posao stresan ako mu donosi profit

Evo nam neoliberalne ideologije u njenom najčistijem vidu.

Pre svega, jedno epistemičko pitanje: ko uvodi starosnu granicu? Medicina? Da li je medicinski diskurs oslobođen a priori ejdžizma i da li je on 'sveta krava' pa ne sme da se preispituje? Isti taj diskurs je od polovine XIX do polovine XX veka -- preko 100 godina -- smatrao homoseksualnost 'poremećajem', ne zato što je dobijao podatke od relevantnih naučnih istraživanja, već zato što je prethodno već bio homofobičan, pa je svoje predrasude upisao u rezultate, ne obazirući se na lošu metodiku: naime, u grupi 'ludaka' smeštenih u institucije rani psihijatri primetil su i homoseksualne (i heteroseksualne) odnose, pa ako su ovi već ludi, onda mora da je i homoseksualnost ludilo, a heteroseksualnost ne, jer je ona prihvaćena kao moralno ispravna. Stvarna homoseksualna popualacija van zidina tih instiutucija nije uzimana u obzir, pa smo dobijali divne 'naučne' rezultate: homoseksualci su topla braća jer im je telesna temperatura stalno povišena, dlake im rastu na pojedinim delovima tela u suprotnim smerovima (!?), imaju i muške i ženske telesne karakteristike i gomile sličnih budalaština. Ergo, medicinska nauka nije društveno neutralno objektivno polje, što ne znači da proces starenja ne postoji i da se fiziološki generalno negativno ne odražava -- ali ne kod svih isto, te bi konkretnu procenu trebalo vršiti individualno, kao što bi i i tu procenu trebalo preispitivati: na čemu se ona zasniva, koji su parametri u igri, da li se tu reflektuju neke predrasude itd.

Za državnu funkciju SVAKO mora dobiti šansu (unutar postavljenih parametara koji mogu biti predmet spora, npr. po pitanju stručnosti, iskustva itd.), jer onda ne živimo naprosto u pravnom poretku koji garantuje jednaka prava za sve. I to mora da važi i za privatni sektor, jer je svaka diskriminacija zabranjena ili bi trebalo da bude. (uostalom, danas se mnoge multinacionalne firme i reklamiraju kao 'equal opportunity employer'). I kakve su to 'isfiltrirane hardcore tehnokrate' za neku političku funkciju, recimo, mesto predsenika parlamenta? Ta tehnokratija, pod nekakvim plaštom veliek stručnosti i znanja, dala nam je, konkretno u Srbiji, 'divni' G17, koji je uveo neoliberalne ekonomske reforme i čiji se program de facto i danas sprovodi od 2000, pa vidimo koji su rezultati te tehnokratije: pad vrednosti nacionalne valute, rast zaduženosti, uništenje industrijske proizvodnje, rupe u zdravstvenim i penzionim fondovima, pad standarda, raspad besplatnog školstva itd. Sve vodi ka 'grčkom scenariju'. Upravo je ideja da će nas stručni kadar u političkom organizovanju spasiti utopija, a tehnokratija je kao forma vladavine odavno kritikovana u sociološkim analizama. Evo jednog lepog teksta na tu temu: http://www.sfu.ca/~andrewf/books/The_Te ... isited.pdf" target="_blank

[Dušan Maljković]

[/url]stoji s godinama u direktnoj vezi

posle 20te godine a vrlo intenzivno posle 30te godine ljudi gube priblizno gram mozdane mase usled odumiranja neurona i povlacenja poptornog tkiva

kolicina neurona je direktno proporcionalna psihickoj spremnosti i agilnosti

ergo mozak cca 1400 g i 100 milijardi neurona,
sto izlazi na oko 70 miliona neurona po gramu
znaci kad bi ceo taj gram sadzrao samo neurone gubili bi
70 miliona istih godisnje odnosno 190 000 dnevno

i nek je u tom gramu npr 90% potpornog tkiva a samo 10% neurona to je 19000
po danu!!! to je opet mnogo


sto prakticno znaci da osoba koja ima 83 godine ulaze veci napor za iste zadatke
a pritom posao moze da ga ubije
sto su iz mog ugla dve vrlo relevantne stvari

Prihvatam ove rezultate u emprijskom smislu. Neću da tražim da navodiš istraživanja koja to potvrđuju. Ali, ne slažemo se oko interpretacije.

Prvo, postoji tzv. 'kristalizujuća inteligencija' koja se razvija sa godinama i čiji faktor generalno raste sa protokom vremena. Najbolje radove generalno pišu filozofi i književnici, i uopšte oni kojima je potrebno dosta vremena da bi sakupili i sintetizovali puno znanja. Primer u vidu Habermasa sam ti već dao. A ima i mnogih drugih.

Takođe, kriva kognitivnih sposobnosti opada sa godinama, ali se to opadanje može i te kako smanjiti stalnim intelektualnim radom i to u velikom procentu (neke procene idu i do 80%). Neki čak tvrde i da postoje određene sposobnosti koej se unapređuju, a u vezi sa onim što sam ti napisao u prethodnom pasusu: http://rense.com/general75/NEWDAT.HTM" target="_blank

Stvar je dakle složena, individualna i zavisna od VRSTE POSLA.

[Kragi]

Nemam predrasuda vezanih za bilo cije godine pa ni Krkobabiceve koji mi je skroz antipatican inace.
Sta znam, licno ne bih imao potrebu da se guzim na nacin na koji on to radi u devetoj deceniji ali da mislim da tu ima neceg loseg - ne mislim. (:

[Orlando the Lady]

izvodim stav o njemu prema cinjenici da je zeljan takve politicke pozicije u tim godinama

za to se u mojoj glavi ide na streljanje


umesto da ,,provodi vise vremena sa unukom Markom" ili upravo sedi i uziva on...........majebemti.

[Dušan Maljković]

[/url]izvodim stav o njemu prema cinjenici da je zeljan takve politicke pozicije u tim godinama

za to se u mojoj glavi ide na streljanje


umesto da ,,provodi vise vremena sa unukom Markom" ili upravo sedi i uziva on...........majebemti.

A ko to određuje šta stari ljudi treba da (ne) rade? Krka sigurno uživa u toj funkciji just like not all boys dream of being a marinel...

[*deni*]

Godinama se krpim gde sam kratak zahvaljujući pensijama moja dva omiljena pensionera - roditelja, zahvaljujući njima mogu da se protežem redovno preko dužine gubera, pa ne mogu da ne simpatišem i Krku, koji se grčevito bori za njihove pensije.

Živeo Krka !

[blenta]

znao sam da ce da se krene sa kritikom neoliberalne teorije, samo sam ocekivao to ranije
dok s druge strane imamo pseudo komije gde je okej ako neko radi posao za koji nije dobar
pa i ako ga taj posao ubije, sta sad, umro je za dobrobit drustva?

elem salu na stranu
slazemo se da zavisi od profesije
filozofi, pisci i ostale... prozaicne profesije verovatno mogu imati bolji ucinak sa protekom godina zbog vise iskustva koje opet nije obezvredjeno brzim menjanjem sveta

za veliku vecinu drugih posle odredjenih godina ucinak ide nadole a posao postaje previse zahtevan za pojedinca

granicu odredjuju medicina i jednim delom makroekonomija

tekst oprosti nisam citao do kraja jer sam do druge strane pomislio ovaj andrew je neki filozof ili new age psiholog i prestao
kao sto ne citam medicinske tekstove homeopata i belih magova

ovaj rense.com sajt drugi sto si postavio kad se ode na naslovnu pa prekopa je neka strana verzija ivonazivkovic.net


ostaje jedna stvar oko koje se jako ne slazemo a to je o tome ko bi trebao biti primljen za javne funkcije

i jako mi se ne svidja to ajde da budemo do imbecilnosti tolerantni i damo svakom sansu a to sto smo time netolerantni prema svim korisnicima usloge javnog sektora nema veze.

em mi nema smisla niti ekonomske opravdanosti
em me podseca na onaj period na forumu od pre nekog leta kad neko kaze ALI, i zbog toga mu se odmah kaze da je fasista

[Orlando the Lady]

[/url]

[/url]izvodim stav o njemu prema cinjenici da je zeljan takve politicke pozicije u tim godinama

za to se u mojoj glavi ide na streljanje


umesto da ,,provodi vise vremena sa unukom Markom" ili upravo sedi i uziva on...........majebemti.

A ko to određuje šta stari ljudi treba da (ne) rade? Krka sigurno uživa u toj funkciji just like not all boys dream of being a marinel...

to svakako nijedan pojedinac ne odredjuje niti neki akt regulise
verujem da uziva, tim pre sto je morao da se naceka da bi mogao da oformi tako profilisanu p.partiju. (kad smo kod toga, PUPS je osnovan tek 2006. godine)

[spliff]

[/url]Godinama se krpim gde sam kratak zahvaljujući pensijama moja dva omiljena pensionera - roditelja, zahvaljujući njima mogu da se protežem redovno preko dužine gubera, pa ne mogu da ne simpatišem i Krku, koji se grčevito bori za njihove pensije.

Živeo Krka !

pobogu deni
ne kaze se pensija, vec pemzija

[Dušan Maljković]

[/url]
tekst oprosti nisam citao do kraja jer sam do druge strane pomislio ovaj andrew je neki filozof ili new age psiholog i prestao
kao sto ne citam medicinske tekstove homeopata i belih magova

ovaj rense.com sajt drugi sto si postavio kad se ode na naslovnu pa prekopa je neka strana verzija ivonazivkovic.net

Ne znam o čemu zboriš. Andrew Freenberg je ozbiljan filozof i profesor univerziteta, a ne neki nju ejdžer ili beli mag, što kao pseudonauku i psudofilozofiju najdublje prezirem kao i ti, te stoga ni ne bih davao tu referencu.

Drugi tekst je napisala Sharon Begley, a evo njenih referenci:

Sharon Begley, the senior health & science correspondent at Reuters, was the science editor and the science columnist at Newsweek from 2007 to April 2011, and a contributing writer at the magazine and its website, The Daily Beast, until December 2011. From 2002 to 2007, she was the science columnist at The Wall Street Journal, and previous to that the science editor at Newsweek. She is the co-author (with Richard J. Davidson) of the 2012 book The Emotional Life of Your Brain, the author of the 2007 book Train Your Mind, Change Your Brain, and the co-author (with Jeffrey Schwartz) of the 2002 book The Mind and the Brain. She is the recipient of numerous awards for her writing, including an honorary degree from the University of North Carolina for communicating science to the public, and the Public Understanding of Science Award from the San Francisco Exploratorium. She has spoken before many audiences on the topics of science writing, neuroplasticity, and science literacy, including at Yale University (her alma mater), the Society for Neuroscience, the American Association for the Advancement of Science, and the National Academy of Sciences.

Prema tome, ne znam zašto ovako diskredituješ ove osobe. Uostalom, pročitaj njen tekst -- sve reference su naučne, a ja sam samo dodao da ima i mišljenja (dakle ne 100% dokaza) da se neke funkcije drže bolje u starosti -- ne sve.

[blenta]

hvala
izguglao sam i nju i andrewa
video da je profesor ali filozofije

kad me zanima nesto vezano za politiku zaposljavanja
radije bih procitao relevantnog makroekonomista

kad me zanima nesto vezano za bolesti srca onda opet kopam textove napisane
od strane autoriteta u kardiologiji, ortopeda

filozofi mi nisu autoritet za nista od stvari koje moraju biti prakticne
mozda za neko okvirno teoretisanje ili neko paradno blebetanje

sharon je novinarka, nije lekar, niti specijalista za mozak

[Dušan Maljković]

[/url]hvala
izguglao sam i nju i andrewa
video da je profesor ali filozofije

kad me zanima nesto vezano za politiku zaposljavanja
radije bih procitao relevantnog makroekonomista

kad me zanima nesto vezano za bolesti srca onda opet kopam textove napisane
od strane autoriteta u kardiologiji, ortopeda

filozofi mi nisu autoritet za nista od stvari koje moraju biti prakticne
mozda za neko okvirno teoretisanje ili neko paradno blebetanje

sharon je novinarka, nije lekar, niti specijalista za mozak

A zašto se onda ti, kao medicinar, baviš politikom i ekonomijom?

Mislim, kakve to veze ima ko je šta formalno završio? Važni su argumenti, oni su tačni ili netačni, to je sve. A svako može da se bavi i drugim oblastima nauke od matične mu, a neki naučni novinari mogu biti ozbiljniji od samih naučnika, jer i među njima ima razne fele.

Kažeš filozofi ti nisu autoritet? Jel ti znaš da temeljno racionalno promišljanje sistemski kreće s Platonom (bar u 'evropskom' samorazumevanju), da je Aristotel stvorio logiku, a da su se svi moderni fizičari bavili i filozofijom (Kopernik, Galilej, Njutn...), kao skoro svi veliki savremeni: Ajnštajn, Hajzenberg, Bor itd. Jel' su to neozbiljni ljudi? Konačno, kako se ti baviš filozofijom kad donosi štakav sud?

I jednog izvoda samo za blentu jedne liberalne filozofkinje koja lepo pokazuje filozofski uticaj na praktične stvari -- Ajin Rend:

"Vi možete – poput većine ljudi – da tvrdite da na vas filozofija nikada nije imala nikakav uticaj. Zamolila bih vas da proverite tu vašu tvrdnju. Da li ste ikad pomislili ili izrekli neku od sledećih rečenica? "Nemoj da si toliko siguran – niko ne može da bude siguran u bilo kojoj stvari". To shvatanje ste preuzeli od Dejvida Hjuma (i mnogih, mnogih drugih), čak iako možda nikad niste ni čuli za njega. Ili: "To je možda tako teorijski, ali ne važi u praksi". To ste preuzeli od Platona. Ili: "To je naopaka, ali ljudska rabota, u ovom svetu niko nij savršen." To ste preuzeli od Avgustina. Ili: "To je možda istinito za tebe, ali ne i za mene". To ste preuzeli od Vilijama Džejmsa. Ili: "Ne mogu mu pomoći. Niko mu ne može pomoći". To ste preuzeli od Hegela. Ili: "Ne mogu to da dokažem, ali osećam da je istinito". To ste preuzeli od Kanta. Ili: "To je logično, ali logika nema veze sa stvarnošću". To ste preuzeli od Kanta. Ili: "To je zlo, zato što je sebično". To ste preuzeli od Kanta. Da li ste čuli kada moderni aktivisti kažu: "Prvo delaj, posle razmišljaj"? To su preuzeli od Džona Djuija.

Neki će možda da odgovore: "Naravno da sam sve to rekao u različitim prilikama, ali ne moram da u sve te stvari verujem sve vreme. To je možda bilo istinito juče, ali nije istinito danas". To su preuzeli od Hegela. Možda će reći: "Konzistentnost je bauk malih umova". To su preuzeli od jednog zaista malog uma, Emersona. Možda će reći: "Ali, zar ne možemo da pravimo kompromise i da pozajmljujemo različite ideje iz različitih filozofija u zavisnosti od trenutnih potreba?" To su preuzeli od Ričarda Niksona – koji je to preuzeo od Vilijama Džejmsa.

Sada se upitajte: ako vas ne interesuju apstraktne ideje, zbog čega se (kao i svi ostali) osećate prinuđenim da ih koristite? Stvar je u tome da su apstraktne ideje pojmovna objedinjavanja koja supsumiraju nebrojivo mnoštvo konkretnih stvari – i da bez apstraktnih ideja ne biste bili sposobni da se bavite konkretnim, posebnim, stvarnim životnim problemima. Bili biste u poziciji novorođenčeta, za koga je svaki predmet jedinstvena, neuporediva pojava. Razlika između njegovog i vašeg mentalnog stanja leži u broju pojmovnih objedinjavanja koje je izvršio vaš um."

[blenta]

jer sam prosao medicinu i dve ekonomije
u naukama tipa medicine formalno obrazovanje je uzasno bitno
shvatam da mozda u filozofiji i u sociologiji ili novinarstvu nije

ja nikad necu procitati nesto sto je napisao neki novinar o tome
kako radi neka nova masina pa se nastavljati sa inzenjerom koji zarad svog
formalnog obrazovanja ima mogucnost da shvati mnogo napredniji tekst
koji je napisao neko ko zapravo poznaje materiju mnogo bolje


jao ayn rand :*
to sto ayn kaze za filozofe mislim dobrim delom o umetnicima

nego ima li neko novije filozofsko znacajno dostignuce posle bora, platona i aristotela?

[Dušan Maljković]

Formalno obrazovanje je svuda važno, ali ono ne garantuje TAČNOST tvoje tvrdnje. Prosto, kako lepo Badju kaže, svako može da ima mišljenje o bilo čemu (tu leži njegova 'demokratičnost'), ali nisu sva mišljenja jednako vredna (tu leži njihova 'hijerarhičnost'), u ovom kontekstu TAČNA. Ali tačnost, avaj, ne zavisi od akademske titule, nego od istinitosti, a istinitost različito ustanovljavamo u različitim naučnim disciplinama. U tom smislu, ja generalno verujem nalazima medicine, ali i sama medicina se menja kao nauka i dolazi do novih otkrića koja revidiraju stara saznanja -- u tom kontekstu stavio sam tekst koji se poziva na najnovioj zapažanja o rzavoju mozga u starosti gde se navodno neke osobine produbljuju. Tekst je novinarski jer je i naša diskusija nege između popularne nauke i forumske rasprave: ne vodimo ovde naučnu debatu da je potrebno ulaziti u najtemeljnije detalje.

[Dušan Maljković]

[/url]
jao ayn rand :*
to sto ayn kaze za filozofe mislim dobrim delom o umetnicima

nego ima li neko novije filozofsko znacajno dostignuce posle bora, platona i aristotela?

Sad imaš problem i sa umetnošću? A kakvo je tvoje znanje umetnosti? Ovamo plediraš za stručnost u nauci, a o umetnosti možemo da nabacujemo sudove bez ikakvog znanja i njene istorije i teorije?

Ima. To je moja filozofija kao najznačajnije dostignuće svih vremena.
Elem, šalu na stranu, pitanje je da li filozofija uopšte išta saznaje, ali to već zavisi od filozofske škole kojoj si sklon, pa se u odgovor na tvoje pitanje ne bih upuštao. Možda će te zanimati moj omiljeni Alen Badju u tom smislu, matematičar i filozof: http://en.wikipedia.org/wiki/Alain_Badiou" target="_blank

[Hys.]

[/url]jer sam prosao medicinu i dve ekonomije

zavrsio si medicinu i ekonomski fakultet ? nijesam znala da imamo jos jednog lekara na forumu

[blenta]

[/url] svako može da ima mišljenje o bilo čemu (tu leži njegova 'demokratičnost'), ali nisu sva mišljenja jednako vredna (tu leži njihova 'hijerarhičnost'), u ovom kontekstu TAČNA.

nemam problem sa umetnoscu
naprotiv
mislim da pomera granice i (u odsustvu boljeg izraza) "daje ideje" nauci

hys
med i ekonomiju u bg
i ekonomiju u usa dva smera
no nisam lekar, samo sam ispolagao ispite

[Hys.]

2 smera mislis 2 majors?

steta sto nisi odradio medicinu do kraja, kad vec ispolaga ispite...

No, sorry na offu...nastavite

[blenta]

si
2 majors and 2 minors
razliciti od smera u bgd