Sanjala sam da sam rodila dete (ne mogu da se setim koji pol).
Doktor mi daje moje dete u ruke (okupano i uvijeno u peskir), i ja ga uzimam ali ne znam na koju stranu da ga okrenem i pocinjem da ga vrtim na sve strane. Na kraju mi je doktor pokazao kako da ga drzim i naslonim na grudi. Dete je bilo gladno i samo krenulo ustima na dojku da ga dojim. Ja se tu uspanicim misleci da ima ostre zube i krenem da ga guram od sebe, a zapravo ga ne guram vec ga i dalje drzim u narucju, i ne mogu da ga odvojim (kao da mi nesto gura kontru, a nema nikoga od porodice ili bliznjih pored mene, sama sam tokom citavog procesa). Postajem sve vise i vise izbezumljena, jer ne znam sta da radim sa detetom, a nema nikoga koga mogu da pitam.
Na kraju, taman kada sam priblizila dete grudima da ga dojim, probudim se.
Sad znam koliko je tesko kad moras sam da prolazis kroz porodjaj i ostalo.
Samo mi nije jasno zasto sam to sanjala, jos uvek sam mlada da bih imala decu
!