- 27 Nov 2010, 18:14
#2062598
Live fast, die young and leave a good looking corpse!
Većini ljudi ova fraza je poznata, iako mali broj može sa sigurnošću da kaže odakle potiče. Tek poneko je pamti kao ključnu rečenicu u filmu Nikolasa Reja, Knock on Any Door iz 1949. godine, čija je verodostojnost bila definitivno potvrđena nekoliko godina kasnije, brzom i odlučnom smrću Džejmsa Dina, mladog glumca u usponu, tog amblematičnog dvadesetčetvorogodišnjeg stradalnika, ikone svih „lepih leševa“ ovog sveta i zvezde Rejevog najuspešnijeg filmskog ostvarenja - Buntovnik bez razloga.
Pa ipak, da bi se do njenog izvora stiglo, mora se kopati još dublje. Ona je, naime, za potrebe scenarija preuzeta iz istoimene knjige malo poznatog autora Vilarda Motlija, objavljene 1947, dve godine pre istoimene filmske adaptacije. Izgovara je protagonista Nik Romano, mladić italijanskog porekla koji je, u životu kratkom i brzom koliko i uzbudljiva vožnja toboganom u luna-parku, od običnog uličara i siledžije dogurao do ubice policajca i napokon osuđenika na smrt. Ova knjiga, sasvim je nepoznata najvećem broju čitalaca, lik Nika Romana nije zaživeo u kolektivnoj svesti, za Vilarda Motlija ne zna više gotovo niko (još je manje poznata činjenica da je autor bio crnac i homoseksualac, što na njegovu prozu danas baca sasvim osobito svetlo) ali pomenutu frazu kao da poznaju praktično svi...
(Vladimir Arsenijević: Povratak džanki-šika)
U heteroseksualnom društvu mnoge žene se boje starosti jer smo stvorili ideal večne mladosti. To ne pada toliko teško muškarcima, jer njima neka seda vlas može da doda šarm. Stariji muškarci su uvaženi, mnogi im se dive.
Za homoseksualce to ne važi, jer su oni sami za sebe stvorili kulturu koja polaže mnogo na mladost i lepotu. Zato se mnogo pažnje posvećuje telu, osećanja su u drugom planu. Ako niste lepi i mladi, kao da ne postojite. Ličnost nije važna, računa se samo telo.
Takav način mišljenja je nesreća za čitavu tu socijalnu grupu. To je isto kao da sami kažete: "Biti homoseksualac, znači ne biti dovoljno dobar".
Zbog načina na koji se homoseksualci ponašaju između sebe, za mnoge od njih starost je bauk. Gotovo da je bolje umreti nego ostariti. (...)
Veoma često homoseksualac ima osećaj da će kada ostari biti nepoželjan i bezvredan. Čini se da je bolje uništiti samoga sebe pre toga. Mnogi zato destruktivno žive.
(Lujza L. Hej: "Kako da izlečite svoj život")
Your thoughts?
Većini ljudi ova fraza je poznata, iako mali broj može sa sigurnošću da kaže odakle potiče. Tek poneko je pamti kao ključnu rečenicu u filmu Nikolasa Reja, Knock on Any Door iz 1949. godine, čija je verodostojnost bila definitivno potvrđena nekoliko godina kasnije, brzom i odlučnom smrću Džejmsa Dina, mladog glumca u usponu, tog amblematičnog dvadesetčetvorogodišnjeg stradalnika, ikone svih „lepih leševa“ ovog sveta i zvezde Rejevog najuspešnijeg filmskog ostvarenja - Buntovnik bez razloga.
Pa ipak, da bi se do njenog izvora stiglo, mora se kopati još dublje. Ona je, naime, za potrebe scenarija preuzeta iz istoimene knjige malo poznatog autora Vilarda Motlija, objavljene 1947, dve godine pre istoimene filmske adaptacije. Izgovara je protagonista Nik Romano, mladić italijanskog porekla koji je, u životu kratkom i brzom koliko i uzbudljiva vožnja toboganom u luna-parku, od običnog uličara i siledžije dogurao do ubice policajca i napokon osuđenika na smrt. Ova knjiga, sasvim je nepoznata najvećem broju čitalaca, lik Nika Romana nije zaživeo u kolektivnoj svesti, za Vilarda Motlija ne zna više gotovo niko (još je manje poznata činjenica da je autor bio crnac i homoseksualac, što na njegovu prozu danas baca sasvim osobito svetlo) ali pomenutu frazu kao da poznaju praktično svi...
(Vladimir Arsenijević: Povratak džanki-šika)
U heteroseksualnom društvu mnoge žene se boje starosti jer smo stvorili ideal večne mladosti. To ne pada toliko teško muškarcima, jer njima neka seda vlas može da doda šarm. Stariji muškarci su uvaženi, mnogi im se dive.
Za homoseksualce to ne važi, jer su oni sami za sebe stvorili kulturu koja polaže mnogo na mladost i lepotu. Zato se mnogo pažnje posvećuje telu, osećanja su u drugom planu. Ako niste lepi i mladi, kao da ne postojite. Ličnost nije važna, računa se samo telo.
Takav način mišljenja je nesreća za čitavu tu socijalnu grupu. To je isto kao da sami kažete: "Biti homoseksualac, znači ne biti dovoljno dobar".
Zbog načina na koji se homoseksualci ponašaju između sebe, za mnoge od njih starost je bauk. Gotovo da je bolje umreti nego ostariti. (...)
Veoma često homoseksualac ima osećaj da će kada ostari biti nepoželjan i bezvredan. Čini se da je bolje uništiti samoga sebe pre toga. Mnogi zato destruktivno žive.
(Lujza L. Hej: "Kako da izlečite svoj život")
Your thoughts?
Ali ipak ima nekog kompromisa dok u onom pre zivotu nije bilo nikakvog. Ne bi mi bilo zao da sam umrla tada kao sto mi nije zao sto zivim i dalje...
Ali je meni ta recenica iz naslova bas licna ili sam je ja pretvorila u licnu i samo me asocira na mene 
)
..dok je lepo tu sam..hah
