- 11 Okt 2010, 15:42
#2008613
ok, ajde i moja analiza mada sam vec ranije nesto pisala povodom ovoga na raznim drugim temama, ali sada kompletnije... malo je poduze, ali ako si zaista iskren u zelji da cujes odgovor na postavljeno pitanje, procitaces sve
1. Parada ponosa je bio miran skup gradjana/ki Srbije. Univerzalna Deklaracija o ljudskim pravima kao jedno od osnovnih ljudskih prava, [koje svaki covek stice rodjenjem i koja se ne mogu rangirati, kao npr. ovo pravo je vaznije a ovo je manje vazno (s tim sto je pravo na zivot osnov za sva ostala ljudska prava, jer ako si mrtav, ne mozes se npr. okupljati ili imati pravo glasa i slicno)] navodi i 'pravo na mirno okupljanje'... Ustav Srbije takodje navodi ovo pravo kao jedno od osnovnih prava... Zato kada se kaze da Ustav garantuje neko pravo, to znaci da drzava garantuje svim svojim gradjanima/kama da ce oni moci da ostvaruju to pravo... Naravno, postoje dodatni zakoni i procedure kojima se sve to blize odredjuje, npr. procedura da bilo koji javni skup moras prijaviti policiji unapred i slicno. Organizatori skupa dakle imaju odredjene zakonske i proceduralne obaveze - pre svega, moraju organizovati 'miran', 'nenasilan skup' (npr. nije dozvoljeno da organizujes skup koji ima za cilj da ide i ubije nekoga) i naravno moraju taj skup da prijave policiji.
2. Unapred se znalo da postoje protivnici skupa o kojem govorimo, i to protivnici koji su kadri ugroziti odrzavanje tog skupa cak i fizickim nasiljem prema ucesnicima. Posto ucesnici imaju pravo da se okupljaju (videti pod 1.), drzava je duzna da zastiti taj njihov skup, jer je obavezna da stiti zivote svojih gradjana (odnosno da im omoguci ostvarivanje prava na zivot) i jer je obavezna da im omoguci ostvarivanje prava na mirno okupljanje. Zato je policija (ruka drzave) uposlena da obezbedjuje ovaj skup. Da se radilo o nekom skupu za koji policija i drzava misle da nece biti ugrozen od strane neistomisljenika, bilo bi mozda par policajaca, cisto da nadgledaju sta se desava, ali radilo se o skupu za koji su sumnjali da moze biti ozbiljno ugrozen - odnosno, da zivoti ucesnika mogu biti ozbiljno ugrozeni - pa je zato bilo 5000 policajaca.
3. Ne mogu ucesnici (a ni organizatori) skupa biti krivi (ni odgovorni) za tudje postupke. Odgovornost za tudje postupke moguca je jedino ako si nagovorio nekog drugog da nesto ucini, npr. nateras/nagovoris nekoga da ubije - u tom slucaju, ti snosis deo odgovornosti za to ubistvo, kao da si ti ubio. U ovom slucaju je besmisleno govoriti da su ucesnici i organizatori skupa naterali ili nagovorili 5-6000 ljudi da izadju na ulice Beograda da bi se tukli sa policijom, unistavali grad i uzvikivali 'smrt pederima', dakle odgovornost (cak ni deo) ne lezi na organizatorima i ucesnicima ovog skupa. Odgovornost ne lezi ni na policiji - oni su tu da zastite i sprece - nisu ni oni odgovorni za tudje postupke. Krivica lezi na onima koji su cinili te stvari - koji su napadali policiju i unistavali gradsku ili privatnu svojinu i upotrebljavali govor mrznje, itd. To je sve protivzakonito, dakle kaznjivo zakonom. Sto se tice policije, mozemo govoriti samo o njihovoj sposobnosti/nesposobnosti da uhvate i uhapse sve koji su cinili protivzakonite stvari. Naravno, nisu uspeli sve da uhvate, mozda su mogli i vise nego sto jesu (tj. ja verujem da su mogli i da su trebali), ali sto se tice njihove sposobnosti da zastite zivote ucesnika skupa - sto je bio osnovni cilj - u tome su itekako uspeli. Cak sta vise, sva ta desavanja desila su se 'daleko' od samog skupa ('daleko' pod navodnicima jer je to relativno--hocu da kazem: dovoljno daleko da mi u skupu to ni ne cujemo ni ne vidimo).
4. Da li je Parada ponosa dobro sredstvo u borbi za ljudska prava LGBT osoba i da li je ova nasa parada ponosa dobro sredstvo u borbi za ljudska prava LGBT osoba u Srbiji? Odgovor na prvo pitanje je da, jer se to pokazalo kao tacno na primerima drugih drzava i gradova od sedamdesetih godina 20. veka pa na ovamo. Prve parade su svugde bile politicki protesti, demonstracije, sa zahtevima drzavi da se prekine sa ugrozavanjem ljudskih prava LGBT osoba, sa osnovnim ciljem da se poveca vidljivost LGBT populacije u tom gradu/drzavi i vidljivost problema sa kojima se ta populacija suocava a koji proisticu iz toga sto su pripadnici LGBT populacije diskriminisani i ugrozeni zbog svoje seksualne orijentacije odnosno rodnog identiteta. Parada ponosa je sredstvo kojim se zele postici odredjeni ciljevi, a ne cilj sam po sebi. S tim u vezi je i odgovor na drugo pitanje - Beogradska parada je takodje sredstvo u borbi za postizanje odredjenih ciljeva - ovde cu napisati samo dva osnovna cilja koja su zajednicka, mislim, svim borcima za ljudska prava LGBT osoba:
a) da se prekine sa krsenjem ljudskih i gradjanskih prava LGBT osoba od strane drzave, odnosno da se prekine sa diskriminacijom prema LGBT osobama od strane drzavnih organa i institucija (npr. ako LGBT osoba ode u bolnicu da zatrazi medicinsku pomoc, nju osoblje te bolnice treba podjednako da tretira kao strejt osobu a ne da dozivljava diskriminaciju ili cak odbijanje pomoci zbog toga sto nije strejt; ili na primer, na sudu - bez obzira da li je neko gej ili strejt, sud treba da tretira tu osobu jednako; ili na primer, u policiji - osoba treba da dobije jednaku pomoc bilo da je strejt ili gej, a ne da odbijaju pomoc ili kazu 'pa ti si gej, zasluzio si sto su te napali, budi srecan sto si ziv, itd.'--sve nabrojano spada pod osnovna ljudska i gradjanska prava i slobode: pravo na medicinsku pomoc, pravo na fer sudjenje, itd.)
b) da se prekine sa krsenjem ljudskih i gradjanskih prava LGBT osoba od strane drustva, odnosno pojedinaca - tj. da se najpre smanji a zatim i iskoreni homofobija u drustvu koja uzrokuje da ljudi 'daju sebi za pravo' da istuku nekoga zato sto je gej, da otpuste nekoga sa posla zato sto saznaju da je gej, da vicu 'smrt pederima' zato sto sto su oni jelte pederi, itd. Ti ljudi nemaju na to pravo, jer to ne spada u slobodu govora ili u neka druga prava i slobode - nijedan covek nema pravo da ugrozava ljudska prava drugih.
Sad jos samo malo o ljudskim pravima. Za punu sliku procitati Univerzalnu deklaraciju o ljudskim pravima.
Ljudska prava i slobode su neotudjivi--svi ljudi na svetu ih sticu rodjenjem i ne moze im ih niko oduzeti, odnosno ne moze niko/ni pojedinac ni drzava/ da oduzme bilo kome ni jedno jedino ljudsko pravo. Ono sto pojedinci/drustvo/drzava mogu jeste da krse neko pravo ili vise prava odredjenom coveku ili grupi ljudi do besvesti (ako su jaci i brojniji, jel da), ali to i dalje ne znaci da taj covek ili grupa ljudi gube ta prava. Ne, on/oni i dalje ima/ju ta prava, samo sto su ona ugrozena. Takav je slucaj ovde, kada govorimo o ljudskim pravima LGBT ljudi. LGBT ljudi (svi na svetu) i dalje imaju sva ta ljudska prava i slobode koji su nabrojani u Deklaraciji, samo sto su neka od tih prava ugrozena - neka samo od strane drustva, ali neka bogami i od strane drzave. Ne radi se u svakoj drzavi na svetu o istim pravima, odnosno - npr. u Srbiji ne mozemo reci da drzava ugrozava pravo LGBT ljudi na zivot, ali to mozemo reci za neku drzavu u kojoj postoji smrtna kazna za homoseksualnost. U Srbiji, medjutim, mozemo reci npr. da drzava ugrozava pravo LGBT ljudi na brak (sto je navedeno kao jedno od osnovnih ljudskih prava) posto im ne dozvoljava da ostvare to pravo. Takodje, u Srbiji mozemo reci da drustvo i pojedinci ugrozavaju mnogo razlicitih ljudskih prava LGBT osoba - od kojih su samo neka- pravo na zivot, na mirno okupljanje, na obrazovanje, na medicinsku pomoc, itd. Naravno, za ovo treba procitati razne izvestaje o ljudskim pravima LGBT osoba i druge licne ispovesti LGBT ljudi u Srbiji i videti od slucaja do slucaja koja prava su kome bila ugrozena i onda se moze dobiti prava slika koliko je zapravo konzistentno i rasprostranjeno krsenje raznih ljudskih prava gradjana/ki Srbije koji su LGBT zbog toga sto su LGBT.