Bootstrap Framework 3.3.6

[Galateja]

Podstaknuta naizgled različitim filmovima My Summer of Love (2004) i Na putu (2010) postavljam ovu temu. U oba filma se pojavljuju likovi koji su u prvom slučaju (Fil) nasilnik, lopov, pun nemira, redovni posetilac zatvora, a u drugom (Amar), pak, alkoholičar koji je neodgovoran prema svojoj devojci i životu.
Obojica se odaju verskom fanatizmu. Fil ulazi u neku sektu i postaje pitom (isforsirano), dok Amara fascinira ekstremni islam i vehabije, ali ne onaj fazon terorizma, već revnosne molitve i lišavanje poroka.
Suština je u rečenici koju Amar izgovara 'Ja samo želim biti bolji čovjek'.
Obojica su komični u svom preobraćanju, ali pitanje je koliko je takvo što poželjno (izgubiti sebe da bi bio bolji čovek)? Zapravo, kako se osloboditi unutrašnjih demona i mračne strane ličnosti?! Kako se vi borite protiv svojih mračnih strana? Da li ste nekada smogli snage da kažete sebi 'ja sam loš čovek/žena'?

[Heavy Metal Lover]

super tema!


sa tvog aspekta oni su izgubili sebe da bi postali bolji a mozda su oni tek ovim cinom pronasli sebe. Verovatno je da su u zabludi jer misle da su svoje pravo ja pronasli na pogresnom mestu ali cinjenica je da ljudi provedu dobar deo zi ota trazeci svoj identitet, tacnije dopunjavajuci ga novim momentima

[Mariška]

Originally posted by Galateja

pitanje je koliko je takvo što poželjno (izgubiti sebe da bi bio bolji čovek)? Zapravo, kako se osloboditi unutrašnjih demona i mračne strane ličnosti?! Kako se vi borite protiv svojih mračnih strana? Da li ste nekada smogli snage da kažete sebi 'ja sam loš čovek/žena'?

1. Nije poželjno izgubiti sebe da bi bio bolji čovek.

2. Prvi korak: priznanjem sebi da postoje.
3. Ne borim se, nažalost...

4. Jesam. I tol'ko. Ništa da učinim da se to promeni.

[Tungi]

Beli zid,sistem tuposti i svaki nemir,crne misli potiskuju se u folderima mozga..Ne pribegavam nikakvoj molitvi,veri koja je i sama stvar sugestije,vec tu neku "energiju" mogu preusmeriti na sebi znane i prohodnije putanje.

[horus.]

moj omiljeni citat: "ako sam ja ja, zato sto sam ja ja i ako si ti ti, zato sto si ti ti... onda sam ja ja i ti si ti... a ako sam nasuprot tome, ja ja zato sto si ti ti i ako si ti ti zato sto sam ja... onda ja nisam ja, a ti nisi ti"...

ovo je negde indirektno povezano sa temom... sebe treba korigovati, nikako sustinski menjati zbog drugih...

inace, sam sklon analizi, sto sebe, sto drugih, pa svaki korak analiziram i retko ispadam istinski los... umem biti zamoran, los, retko... ali samospoznaja je kucka i shvatiti da si ispao djubre baca pravo u depresiju...

[deran]

imam suviše godina za takva razmišljanja-ja sam ja i punktum...

[Dirrty]

Moralno bolji ne, ali drugačiji u nekim stvarima da.
Još uvek ne umem...

[Dina]

Ja sam uvek mrzela kad neko kaze "ja sam dobar covek". Sta to ustvari znaci? Kad bih pitala da mi objasne obicno bi me zapanjeno gledali. Tako da nikad sebe nisam ni videla kao nesto dobru ili losu... Sve zavisi sta ko uzima za dobro, lose, ko gleda i tako... Moji demoni su bili neke druge prirode, kao neki nemiri koji bi me uvek odvodili sa puteva koje sam isplanirala ili bi me ometali u hodu po njima. Ali vremenom smo se upoznali tako da bolje razumem proslost i sto sam negde bila i sto sam otisla. A i sadasnjost je mirnija, nekako sam uspela da okupim razne zelje i strane svoje licnosti i da ih ubacim u zivot te mi neki posebni demoni vise ne iskacu.

A za te ljude mi nije jasno sto su izgubili sebe, mozda sto nisam gledala filmove. Ako su bili alkoholicari, lopovi verovatno su negde imali veliku kolicinu demona, nerazumevanja sa okolinom i sobom. Ako su neki svoj mir i neki smisao nasli u religiji onda se moze reci pre da su pronasli sebe nego da su se izgubili.

[Galateja]

Ovih dana iščitavam stare teme i nailazim na mnoštvo topika koji polaze od neke nazovimo to 'bihejvioralne superiornosti'. Dejtovi iz verovali ili ne, Romeo izlivi mozga, Posesivnost, Ljubomora, Lepi spolja ružni unutra... Eto, sećam se da sam i ja sama postavila više takvih tema, sećam se one Osobe po sredini gde pišem o malograđanima. I, onda se zapitam šta ako smo mi, ja, bilo ko 'negativac' iz pomenute teme?!

Ako analiziram svojih minulih 27 godina vidim mnoštvo mrlja. Mislim da mi se često dešavalo da ono što mislim bude pozitivno, a ono što činim ne. Jedan nesklad koji me (da ostanem u duhu pomenutih filmova) sa puta dženeta preusmerava na polje džeheneta, jer sve je manje i manje sevapa kod Alaha. Mislim, šalim se malo, ali nadam se da ste razumeli šta želim reći. Šta je važno šta je u čijoj duši dok se čini loše, dok smo Marija Antoaneta koja izgovara ono što nije dokazano da je izgovorila 'narod nema hleba, a?! Neka jedu kolače!', dok smo cinici koji lako uvrede i povrede?!

Pojedini ljudi se rađaju blagog temperamenta i odrastu u dobre i brižne osobe. Postojimo i mi drugi koji smo stalno na nekoj granici, koji posedujemo svojevrstan nemir i stalnom smo (to što je nehotično ništa ne menja) na nečijem žulju. I onda jurimo za štitovima koji ne moraju biti nužno verske prirode. Jedni se kriju iza karijere uspešnog sportiste, političara, drugi lažu sebe na neki treći način. Ja sam sakrivena iza svog formalizma, 'čaja u pet', stalnog pranja ruku i perfekcionizma; iza svoje bioblioteke i kolekcije filmova. To što ja ne pušim, ne pijem i ne drogiram se, što se fino ophodim i imam pomenute kolekcije ne znači da sam dobar čovek. Štaviše, imam sebi mnogo toga da zamerim i mnogo duga da otplatim, pa sad Bogu ili svojoj savesti manje je bitno.

[Galateja]

Originally posted by Dina

A za te ljude mi nije jasno sto su izgubili sebe, mozda sto nisam gledala filmove. Ako su bili alkoholicari, lopovi verovatno su negde imali veliku kolicinu demona, nerazumevanja sa okolinom i sobom. Ako su neki svoj mir i neki smisao nasli u religiji onda se moze reci pre da su pronasli sebe nego da su se izgubili.

Pa problem je nastao zato što su obojica otišli u drugu krajnost i u svom fanatizmu su postali neupotrebljivi za svakodnevnicu i nerazumni u tome što su tražili od drugih ne samo da ih kao takve prihvate, već i da sami žive po njihovim verskim ubeđenjima (nametanje).

[Galateja]

Trejleri pomenutih filmova, koga interesuje:

''
''

[Wilhelmina]

Teska tema za ove tople dane, ali svakako tera na razmisljanje.
Da se ne pretvaram i ne lazem, jesam imala momenata u zivotu kada sam bila rastrzana izmedju dobro-lose, ispravno-neispravno, moralno-nemoralno... i vise od svega me je brinulo to sto sam svesno i odgovorno birala puteve koji me navode na ono sto bi drugi protumacili kao 'lose'. Moj prvi sex sa zenom zavrsio se suzama u kupatilu i nekim groznim osecajem da sam time izdala ono sto okolina od mene ocekuje. Vremenom sam shvatila da su jedino vazna moja ocekivanja i zelje, a da cu, ziveci ono sto drugi od mene ocekuju, samo sebe unistiti.
Sto se tice stvari za koje sam kasnije saznala da se mogu protumaciti kao negativne (a bilo je i njih, sto iz moje brzopletosti, neobavestenosti ili drugih subjektivnih razloga) nosim ih i ne razmisljam preterano o njima, niti krivim druge zbog toga. Nemam potrebu da, podvlaceci milion puta iste stvari, svoje grehe okajavam i trazim da budem bolja. Ponajmanje verskim udruzivanjem. Ilustrativno, budem li zaista pitana od strane sv. Petra o svom zivotu, reci cu da sam sebi bila najbolja moguca. Ne zalim ni za cim.
Samo se ponekad uhvatim da razmisljam o tome kako postoje zene kojima tako malo treba da se osete srecnima. I to je uglavnom ljubav voljenog muskarca. I posmatram ih, trazim dokaz da su i one kao ja, stalno u nekoj potrazi za avanturama, novim ljudima, prostorima i mirisima, ali ne... I ne volim takve ljude, tj. zene koje se zadovoljavaju malim stvarima. Zivot je ipak samo jedan.

[Hys.]

Originally posted by Galateja


Obojica su komični u svom preobraćanju, ali pitanje je koliko je takvo što poželjno (izgubiti sebe da bi bio bolji čovek)? Zapravo, kako se osloboditi unutrašnjih demona i mračne strane ličnosti?! Kako se vi borite protiv svojih mračnih strana? Da li ste nekada smogli snage da kažete sebi 'ja sam loš čovek/žena'?

-nadjes nekog novog sebe?
-suocavanjem sa njima
-videti gore
-jesam. I posto se osetim jako lose povodom toga, i probam da to ispravim, znam da nisam istinski losa.

[Dina]

Originally posted by Galateja

Originally posted by Dina

A za te ljude mi nije jasno sto su izgubili sebe, mozda sto nisam gledala filmove. Ako su bili alkoholicari, lopovi verovatno su negde imali veliku kolicinu demona, nerazumevanja sa okolinom i sobom. Ako su neki svoj mir i neki smisao nasli u religiji onda se moze reci pre da su pronasli sebe nego da su se izgubili.

Pa problem je nastao zato što su obojica otišli u drugu krajnost i u svom fanatizmu su postali neupotrebljivi za svakodnevnicu i nerazumni u tome što su tražili od drugih ne samo da ih kao takve prihvate, već i da sami žive po njihovim verskim ubeđenjima (nametanje).

Dobro, nije mi bilo jasno posto nisam gledala filmove...

A za ove zene sa skromnim ciljevima sto Mina pominje - ja sam ih izbegavala nekad jer sam strahovala da mi se zivot moze pretvoriti u pricanje o paprikama sa pijace. Mislim nista lose nema u paprikama ali ja sam se panicno plasila te jednolicnosti zivota i bavljenja stvarima koje me ni malo nisu zanimale. Sad kada sam toliko zakomplikovala moj zivot da nema sanse da bude vise ni jednostavan, ni da mi bude dosadno prija mi ponekad druzenje sa takvim zenama. I to je neka zenska energija - uzivanje u sadjenju cveca ili uredjivanje decije sobe i vidjenje neke posebne lepote u tome.

[lostinspace]

Da, osetio sam se puno puta kao losa osoba zbog neceg sto sam pomislio ili nehotice uradio, ne razmisljajuci. Ali, niko nije savrsen, nastojao sam uvek da budem tolerantan i da nikoga ne osudjujem. To mi se uvek cinilo kao dobar put ka duhovnom miru. Takodje, kada sam nervozan, trudim se da se kontrolisem i da to ne projektujem na ljude oko sebe, mada se to naravno otrgne kontroli, pa mogu reci i cesto, zapravo. I jos, trudim se da razmisljam o osecanjima drugih ljudi, jer tako mozda mogu lakse da opravdam neciji postupak ili da ne uradim nesto sto bi nekog moglo da povredi, ugrozi. Ali sva ta nastojanja nisu nimalo laka, niti je moguce na stvari gledati potpuno pravedno, ali misao o tome da nastojim da budem pravedan mi prija vise nego kada pravim sranja ljudima.

Sto se tice pronalazenja duhovnog prociscenja u religiji, sve je to super, samo sto cesto ljudi malo preteraju u tome - tako da neka bude odrednica upravo ono sto je autor teme rekao, svidja mi se - ne treba da izgubimo sebe da bismo bili bolji ljudi, jer onda biti bolji covek i nije tesko.

[Srklet]

problem s takvim ljudima je u tome sto oni sami za sebe nemaju ideju sto znaci biti bolji covjek, nego uvijek nadju nekog drugog da im isporuci obrazac ponasanja kojeg ce se drzati i onda biti puni sebe jer su postali bolji/dobri.
meni su mnogo drazi ljudi, u koje naravno ubrajam i sebe ( ), koji se trude stvoriti vlastite sustave vrijednosti i ponasati se u skladu s njima, sto inace bude mnogo teze nego kada se ravnas prema stereotipima koje je malogradjansko drustvo uspostavilo za kategoriju "dobra osoba".
primijecujem da sam kao ne nuzno dobra osoba ucinio mnogo vise dobrih stvari nego neki ljudi koji su oh so good i time se jako ponose i stalno to naglasavaju.

[Guion Nerville]

Originally posted by Galateja

Podstaknuta naizgled različitim filmovima My Summer of Love (2004) i Na putu (2010) postavljam ovu temu. U oba filma se pojavljuju likovi koji su u prvom slučaju (Fil) nasilnik, lopov, pun nemira, redovni posetilac zatvora, a u drugom (Amar), pak, alkoholičar koji je neodgovoran prema svojoj devojci i životu.
Obojica se odaju verskom fanatizmu. Fil ulazi u neku sektu i postaje pitom (isforsirano), dok Amara fascinira ekstremni islam i vehabije, ali ne onaj fazon terorizma, već revnosne molitve i lišavanje poroka.
Suština je u rečenici koju Amar izgovara 'Ja samo želim biti bolji čovjek'.
Obojica su komični u svom preobraćanju, ali pitanje je koliko je takvo što poželjno (izgubiti sebe da bi bio bolji čovek)? Zapravo, kako se osloboditi unutrašnjih demona i mračne strane ličnosti?! Kako se vi borite protiv svojih mračnih strana? Da li ste nekada smogli snage da kažete sebi 'ja sam loš čovek/žena'?

MIslim da covek gubi sebe tokom zivota hteo to ili ne, to jeste zivot. Samo je pitanje kako i koliko moze da usmeri taj proces jer iscezavanje starog znaci i postajanje novog sebe. Sta je tu 'pravo ja', mogu biti razni eticki, psiholoski, religiozni, filozofski uvidi.

Sto se tice demona, ima ih, kolaju unaokolo, nekad se pritaje nekad obznanjuju na neocekivan nacin, moguce da nije samo stvar u egzorcizmu, vec i ti demoni imaju svoje poreklo, uporiste, treba ih upoznati, odakle dolaze, mozda 'popiti koju' (ja bih radije gusti vocni sok ) ili odigrati partiju saha kao Bergman (kome si posvetila i temu ).

Ne znam da li si gledala film 21 gram? Bivsi osudjenik se okrece Bogu zbog svoje zavisnosti, opet pocini zlocin (ubistvo), pokusa samoubistvo, posle trazi da bude ubijen iz osvete za njegov zlocin i na kraju se vraca svojoj porodici, i 'normalnom' zivotu, ako me secanje i povrsno vikipedija sluze...

Dakle, (filmskih) prica ima raznih...

[Galateja]

^
Prvi deo tvog posta me je podsetio na jednu Pavićevu rečenicu (parafraziram) 'da će se jedan svet prikriti, a drugi otkriti, ali ne nestati-nastati, već prikriti i otkriti'.

Da, volim Bergmana. Sedmi pečat mi ne spada u njegove omiljene, ali mi je drag.

21 gram mi je jedan od omiljenih filmova.

Ono što mene interesuje su predispozicije, zašto (i da li) su jedni svetliji i čistiji u odnosu na druge?! Da li se rađamo sa tim 'demonima' pa ih se snagom volje ratosiljamo ili, prosto, rodiš se čist i to je to?! Datost ili učenje?!

[Sunce]

Mnogo volim filmove u kojima negativci sa pocetka postaju pozitivci na kraju filma. Takodje mi se dopaju filmovi koji govore o genijalcima, koji neresavajuci sustinske probleme, vrse autodestrukciju.

Glupo mi je da pricam o svojim borbama. Menjam sebe, polako.

Da, zelim biti bolji covek za sebe!

[Guion Nerville]

Galateja, ja mislim oboje, i da je dosta individualan razmer. Neka istrazivanja pokazuju da su nase odluke vec odlucene negde u nasem 'nesvesnom', a njegov sadrzaj je opet multifaktoralan. Nas um ima biolosku podlogu i trpi uticaje sredine; idealno moze sam sebe da menja do 'ociscenja' od njih, neki to zovu 'prosvetljenje'. I pored predispozicije za demone, mislim da je vazna i ona za volju uopste, pa i volju da ih se covek otrese.

[walt333]

Ja zaista jesam bio nekad dobar covek, a sad sam pun neke mrznje. Ne znam odakle tolika mrznja u meni. Gadim se sam sebe u nekim trenucima.

Ocigledno je da pri prikrivanju sopstvene tisine, sa pozitivnog raspolozenja, prirodne veselosti i uvek spremnosti da pomognem, sam polako presao na popunjavanje sopstvenog ja uzasnom mrznjom prema svima. Da li sad mogu da kazem da sam dobar covek? ne, pre 3-4 godine bih verovatno rekao da jesam ali sada ne. I mrzim u ovom trenutku sto ovako patetisem ali ajd' da budem nekada ozbiljan...

Da li zelim to da menjam? To je kljucno pitanje. Mozda se plasim mogucnosti da ce ako se budem oslobadjao mrznje, sopstvene sobe ostati prazne.

[Blady]

Zanimljiva tema.....
Prvo, ne mogu za sebe da kazem da sam los covek, iz razloga sto smatram da nisam..
Svako ima svoje demone, svaka osoba na ovom svetu, ali je pitanje d ali moze ili ne da se izbori sa njima...



BTW Vratila bih se filmu i toj recenici "Zelim biti bolji covek"
Prvo, kroz ceo film, ja kapiram da je on labilna licnost, znaci posvetiti se Bogu i veri, koja te je kao izvukla iz govana u kojima si se pre toga nalazio, za mene nije izlaz iz toga.
Ako zelis zaista nesto da prekines, to sam odlucis i uradis.
Drzi se sve vreme nekih principa "sta je dobro" itd... a ni sam ne zna da li to zaista oseca, za mene je sve fejk nekako lazno predstavljanje. I na kraju zavrsava kako zavrsava

[Ulix]

Originally posted by Galateja

Da li se rađamo sa tim 'demonima' pa ih se snagom volje ratosiljamo ili, prosto, rodiš se čist i to je to?! Datost ili učenje?!

Pomalo mi je morbidna ta metafora sa demonima, jer onda čovek ispadne neko nevinašce kog jadnog opsedaju ti zli demoni i koje bi trebalo da otera ili pobedi ili da se na neki način već izbori sa njima, inače eto njega kako prelazi na mračnu stranu od dobrog čoveka, postaje loš čovek. Čak i ako bi rekla da se rađa sa demonima, to bi nekako podrazumevalo da je demon nešto drugo, neki dodatak, parazit, smetnja, nešto ali ne sam čovek.

Ako sam nekad i imao definiciju dobrog ili lošeg čoveka, onda sam je s vremenom izgubio zato što mi je sad vrlo strano da podvodim ljude pod taj konstrukt dobro-loše. To možda jeste praktično za neko brzo razvrstavanje, ali u krajnjoj liniji mislim da ne govori ništa o ljudima koje tako obeležavamo, ali ih svodi na jednu osobinu, što svakako ne pomaže da ih upoznamo bolje. Čoveka bi trebalo posmatrati kao nešto fluidno, promenljivo i vrlo složeno, a posmatrano kroz dihotomiju dobro/loše, sve te nijanse se gube i postaju nebitne.

To ne znači, naravno, da ne preispitujem sebe, svoje stavove i postupke, samo znači da pokušavam da ih sagledam na jedan slojevitiji način, iz više uglova, a sve to bez uplitanja metafora koje bi skidale odgovornost sa mene samog, a demon je jedna takva metafora: "Nije on loš čovek, njega opsedaju demoni!" U svakom slučaju, mogu da kažem da je neki moj postupak bio loš, zato što ima loše posledice po mene ili meni drage osobe ili zato što se kosi sa nekakvim mojim moralnim načelima, ali teško da mogu da kažem da sam ja loša osoba zbog tog jednog postupka. Ili da sam dobra osoba, zbog dobrih stvari koje sam uradio.

[Mariška]

Originally posted by Hys.

Originally posted by Galateja

Da li ste nekada smogli snage da kažete sebi 'ja sam loš čovek/žena'?

-jesam. I posto se osetim jako lose povodom toga, i probam da to ispravim, znam da nisam istinski losa.

Originally posted by Popeye

problem s takvim ljudima je u tome sto oni sami za sebe nemaju ideju sto znaci biti bolji covjek, nego uvijek nadju nekog drugog da im isporuci obrazac ponasanja kojeg ce se drzati i onda biti puni sebe jer su postali bolji/dobri.

Originally posted by Banana

I pored predispozicije za demone, mislim da je vazna i ona za volju uopste, pa i volju da ih se covek otrese.

Originally posted by Wilhelmina

Ne zalim ni za cim.
Samo se ponekad uhvatim da razmisljam o tome kako postoje zene kojima tako malo treba da se osete srecnima. I to je uglavnom ljubav voljenog muskarca. I posmatram ih, trazim dokaz da su i one kao ja, stalno u nekoj potrazi za avanturama, novim ljudima, prostorima i mirisima, ali ne... I ne volim takve ljude, tj. zene koje se zadovoljavaju malim stvarima. Zivot je ipak samo jedan.

"Srećan je ko ume da voli."

Originally posted by Sanja Steppenwolfin

Srecan je ko ume da voli

Sto sam bivao stariji, sve manje su me ispunjavala sitna zadovoljstva koja mi je zivot pruzao i sve jasnije sam shvatao gde treba traziti prave izvore radosti i smisla. Naucio sam da biti voljen ne znaci nista, a voleti sve, da je sposobnost da osetimo ono sto daje vrednost i lepotu nasem postojanju. Gde god bi se na zemlji pojavilo ono sto se moze nazvati srecom, bilo je satkano od emocija. Novac nije nista, moc nije nista. Mnogi imaju i jedno i drugo, a ipak su nesrecni. Lepota nije nista, video sam lepe muskarce i lepe zene koji su bili nesrecni uprkos svojoj lepoti. Ni zdravlje nije sve; svako je zdrav ko se tako oseca; bilo je bolesnika punih volje za zivotom koji su je negovali do samog kraja, i bilo je zdravih koji su venuli muceni strahom od patnje. Ali sreca je uvek bila tamo gde je neko umeo da voli i ziveo za svoja osecanja; ako ih je negovao, ako ih nije gazio i potiskivao, ona su mu donela zadovoljstvo. Lepota ne pruza radost onome ko je poseduje, vec onom ko ume da je voli i da joj se divi...

Herman Hese

@Sunce

Sviđa mi se tvoj novi avatar!
Je l' ono tvoja senka tamo u donjem desnom uglu?

Originally posted by Sunce

Takodje mi se dopaju filmovi koji govore o genijalcima, koji neresavajuci sustinske probleme, vrse autodestrukciju.

Blistavi um II ?

Da, zelim biti bolji covek za sebe!

[Mage]

Ja isto želim da budem bolji čovek... Mislim da je ono što mi najviše fali u životu hrabrost. Ne mogu da kažem da sam baš kukavica, ali imam momente kada se strašno plašim za svoj život i svoju budućnost. Voleo bi da imam malo više "petlje". Mislim da će mi ovo putovanje dobro koristiti što se toga tiče

Ja za razliku od većine ljudi koja kaže da želi da se oslobodi svojih demona želim da ih razumem, shvatim i potčinim svojoj volji. Mislim da su demoni uvek tu, samo ili oni vladaju tobom ili ti vladaš njima.

[Sunce]

Originally posted by Mariška


@Sunce

Sviđa mi se tvoj novi avatar!
Je l' ono tvoja senka tamo u donjem desnom uglu?

Originally posted by Sunce

Takodje mi se dopaju filmovi koji govore o genijalcima, koji neresavajuci sustinske probleme, vrse autodestrukciju.

Blistavi um II ?

Da, zelim biti bolji covek za sebe!

Nije moja senka na avataru. A obozavam tu harmoniju plave i zelene.

Sto se tice filmova: Profesorka klavira, Andjeo za mojim stolom, Sjaj i dr.

[nsBeckie]

Originally posted by Black Lady

BTW Vratila bih se filmu i toj recenici "Zelim biti bolji covek"
Prvo, kroz ceo film, ja kapiram da je on labilna licnost, znaci posvetiti se Bogu i veri, koja te je kao izvukla iz govana u kojima si se pre toga nalazio, za mene nije izlaz iz toga.
Ako zelis zaista nesto da prekines, to sam odlucis i uradis.
Drzi se sve vreme nekih principa "sta je dobro" itd... a ni sam ne zna da li to zaista oseca, za mene je sve fejk nekako lazno predstavljanje. I na kraju zavrsava kako zavrsava

to sam i ja pomislila za te likove... mislim, ok, nisu vise u govnima, ali zato namecu drugima religiju i slicno... pitanje je da li su i sada dobri ljudi? ili su samo otisli u neku drugu kategoriju loseg?... mozda oni misle da je to sto rade dobro za njih, ali mozda ce ti njihovi 'dobri' postupci imati lose posledice na nekog drugog... sta je dobro i lose, uostalom? ono sto za mene uslovno receno predstavljaju pojmovi dobro i lose, ne mora da znaci isto i za druge ljude... nista nije crno-belo, pa zasto bih kompleksnost ljudskog uma sagledavala kroz takvu jednostavnu prizmu?

[Guion Nerville]

Originally posted by Ulix

Originally posted by Galateja

Da li se rađamo sa tim 'demonima' pa ih se snagom volje ratosiljamo ili, prosto, rodiš se čist i to je to?! Datost ili učenje?!

Pomalo mi je morbidna ta metafora sa demonima, jer onda čovek ispadne neko nevinašce kog jadnog opsedaju ti zli demoni i koje bi trebalo da otera ili pobedi ili da se na neki način već izbori sa njima, inače eto njega kako prelazi na mračnu stranu od dobrog čoveka, postaje loš čovek. Čak i ako bi rekla da se rađa sa demonima, to bi nekako podrazumevalo da je demon nešto drugo, neki dodatak, parazit, smetnja, nešto ali ne sam čovek.

Ako sam nekad i imao definiciju dobrog ili lošeg čoveka, onda sam je vremenom izgubio zato što mi je sad vrlo strano da podvodim ljude pod taj konstrukt dobro-loše. To možda jeste praktično za neko brzo razvrstavanje, ali u krajnjoj liniji mislim da ne govori ništa o ljudima koje tako obeležavamo, ali ih svodi na jednu osobinu, što svakako ne pomaže da ih upoznamo bolje. Čoveka bi trebalo posmatrati kao nešto fluidno, promenljivo i vrlo složeno, a posmatrano kroz dihotomiju dobro/loše, sve te nijanse se gube i postaju nebitne.

To ne znači, naravno, da ne preispitujem sebe, svoje stavove i postupke, samo znači da pokušavam da ih sagledam na jedan slojevitiji način, iz više uglova, a sve to bez uplitanja metafora koje bi skidale odgovornost sa mene samog, a demon je jedna takva metafora: "Nije on loš čovek, njega opsedaju demoni!" U svakom slučaju, mogu da kažem da je neki moj postupak bio loš, zato što ima loše posledice po mene ili meni drage osobe ili zato što se kosi sa nekakvim mojim moralnim načelima, ali teško da mogu da kažem da sam ja loša osoba zbog tog jednog postupka. Ili da sam dobra osoba, zbog dobrih stvari koje sam uradio.

Slazem se da u metafori 'demona' mozda postoji podtekstni transfer sa licnosti na neke odvojene entitete cime se moze provuci 'prebacivanje odgovornosti', kao i njihovo otudjenje od licnosti same ciji su zapravo sastavni deo. Istina da nisam primetio da ako neko ucini lepu stvar da odbaci zasluge i kaze da to nije bio on, nego andjeo u njemu. Mada mislim da se na temi ne govori u smislu snosenja posledica. Ako pod 'demonima' podrazumevamo ono sto nas (i druge) uvlaci u nesrecu odredjene vrste, neko to moze nazvati drugacije (ili adekvatnije) nekim psihickim tokom, mozda (auto)destruktivnoscu, nagonom smrti, itd... (a naravno da postoji i eticka kompleksnost sta je zapravo lose delo.) Zato sam i rekao da sa 'demonima' treba popricati, uspostaviti kontakt, a ne samo ih odbaciti bez pokusaja razumevanja, jer je u pitanju deo nas koji je tu sa nekim razlogom. (ako se bukvalno tumaci prethodna recenica, koja li je dijagnoza bliska, mozda sizofrenija, religiozna psihoza, depersonalizacija... ) Zanima me kako bi ti nazvao te razloge, jer oni verovatno nisu dublje sagledani ako se samo diskretizuju na pojedinacne dogadjaje, 'losa' dela, vec su mogli verovatno u nekom obliku latentno postojati u licnosti, a pitanje je da li ce se steci odgovarajuci uslovi i da se manifestuju u obliku neke vece ili manje nesrece.

Ako nema takvog istrazivanja, bojim se da se ne samo zadrzavamo na obelezavanju zlocinac/nevin na ciju svrhovitost u razvrstavanju i povrsnost i apelujes u relaciji dobar/los (jer zlocincem se neko proglasava nakon zlocina, ili neko losim nakon 'loseg' cina), nego i gubimo temeljni deo psihologije uopste i njene svrhe.

[Ulix]

Originally posted by Banana


Slazem se da u metafori 'demona' mozda postoji podtekstni transfer sa licnosti na neke odvojene entitete cime se moze provuci 'prebacivanje odgovornosti', kao i njihovo otudjenje od nje same ciji su zapravo sastavni deo. Istina da nisam primetio da ako neko ucini lepu stvar da odbaci zasluge i kaze da to nije bio on, nego andjeo u njemu. Mada mislim da se na temi ne govori u kontesktu snosenja posledica.

Ako pod njima podrazumevamo ono sto nas (i druge) uvlaci u nesrecu odredjene vrste, neko to moze nazvati drugacije (ili adekvatnije) nekim psihickim tokom, mozda (auto)destruktivnoscu, nagonom smrti, itd... Zato sam i rekao da sa 'demonima' treba popricati, uspostaviti kontakt, a ne samo ih odbaciti bez pokusaja razumevanja, jer je u pitanju deo nas koji je tu sa nekim razlogom. (ako se bukvalno tumaci prethodna recenica, koja li je dijagnoza bliska, mozda sizofrenija, religiozna psihoza, depersonalizacija... ) Zanima me kako bi ti nazvao te razloge, jer oni verovatno nisu dublje sagledani ako se samo diskretizuju na pojedinacne dogadjaje, 'losa' dela, vec su mogli verovatno u nekom obliku latentno postojati u licnosti, a pitanje je da li ce se steci odgovarajuci uslovi i da se manifestuju u obliku neke vece ili manje nesrece.

Ako nema takvog istrazivanja, bojim se da se ne samo zadrzavamo na obelezavanju zlocinac/nevin na ciju svrhovitost u pukom razvrstavanju i povrsnost i apelujes u relaciji dobar/los (jer zlocincem se neko proglasava nakon zlocina, ili neko losim nakon 'loseg' cina), nego i gubimo temeljni deo psihologije uopste i njene svrhe.

Podsetio si me na jednu tehniku koja se ponekad koristi u psihoterapiji, gde se klijent ohrabruje da samog sebe posmatra kao da je zajednica više nezavisnih ličnosti. Cilj je da opiše sve te ličnosti koje žive u njemu, da se vidi šta koja radi, kako međusobno sarađuju. To je inače prilično interesantna tehnika, a u ovom slučaju bi taj neko mogao da nam kaže više o svom demonu: kada je nastao, šta on zapravo radi*, u kakvom je odnosu sa drugim "podličnostima", itd. Na ovaj način bi ta metafora mogla da funkcioniše, a da ne bude vrsta prebacivanja odgovornosti; dalje od toga, ne verujem da postoji nekakav univerzalan recept ili odgovor.

* Koliko god da zvuči kao čisto zlo, on bi ipak morao da ima neku pozitivnu funkciju, čim postoji, on donosi neku korist celokupnoj ličnosti, radi nešto dobro.


To što sam rekao da se meni ta metafora ne sviđa (a ne bi mi se dopala ni nekakava eventualno psihoanalitička metafora poput Tanatosa), to samo znači da meni ne odgovara, jer ja ni sebe ni druge ne posmatram na taj način, ali to ne znači da neko drugi ne može da je koristi, a ne znači ni da je to loša metafora. To je, prosto, jedan način da se objasne stvari, ali sticajem okolnosti, način koji meni nije koristan.

I još jedan problem koji imam sa svim ovim, jeste da je sve to strašno loše definisano. Konstrukt dobar-loš (čovek) je naslepo preuzet konstrukt, usađen zapravo, i ne znam da li bih pogrešio ako bih rekao da je duboko hrišćanski; jako je teško verbalizovati i objasniti šta sve podrazumeva, a podrazumeva izgleda i određenu stalnost identiteta i stalnost (moralnih) kriterijuma, a to su ideje koje mi nisu bliske.

EDIT - Još nešto samo da dodam - možda se eksplicitno u temi ne govori o izbegavanju/ prenošenju odgovornosti, ali to je neraskidivo povezano sa načinom na koji gledaš na stvari; ako te je zaposeo demon, onda si ti dobra osoba koju je zaposeo demon i demon je taj (a ne ti) koji je odgovoran. U tome, zapravo, leži primamljviost te metafore.

[Sanja Steppenwolfin]

lepo je kada covek uvidi svoje greske i krene zivot opet od nule u tako nekim extremnim situacijama kao sto su da je bio narkoman, ili u zatvoru...

ali gledala sam My summer of love i ovaj lik je iz krajnosti otisao u krajnost. iz jedne opsesije u drugu. verujem da nije to filmsko preterivanje, da ima takvih osoba i u pravom zivotu, ali meni je to zaista bolesno.