@ nsBeckie & Orlando
Pokušaću da nekako objasnim ono što verujem. Pre svega, ja naravno verujem da niti jedna seksualna orijentacija - ni homoseksualna, ni biseksualna, ni heteroseksualna - nije pogrešna, bolesna itd. Ali seksualna orijentacije za mene uopšte nije bitan pojam. Ona za mene nije primarna. Ona je samo način da se izrazi ono što je primarno.
A za mene je primarno osećanje ljubavi. Osećanje najdublje bliskosti između dve osobe. Osećanje da možeš, sa punim poverenjem, da otključaš vrata one Bekine sobe sa slikom, i dozvoliš voljenoj osobi da natenane posmatra celu sliku, ne više samo pojedine njene delove. To osećanje najdublje bliskosti je nešto što se graniči, delom i preklapa, sa onim što Beki zove empatijom u užem smislu - sposobnošću da se tuđa osećanja, u ovom slučaju osećanja voljene osobe, dožive kao sopstvena.
U smislu da ti nisi ta osoba, a opet osećaš njena osećanja. Dve osobe, a kao da su jedna. Kao trudna žena - jedna osoba, a zapravo dve...
Po mom mišljenju, osećanje duboke ljubavi vrlo je blisko osećanju majčinske ljubavi. To jest, osećanje duboke ljubavi majka prirodno, sasvim spontano, oseća prema svom detetu. Ali da li ga oseća i prema ocu tog deteta, i on prema njoj? Pesnici nas uveravaju da takva osećanja duboke ljubavi između muškarca i žene jesu moguća. I ja im verujem. Ali isto tako verujem da je ženi lakše da istinsku duboku ljubav ostvari sa ženom, nego sa muškarcem.
Ali koga je još briga za ljubav?
EDIT:
U suštini, ja verujem da muškarci ne umeju da vole. Bar ne u smislu ljubavi kao najdublje bliskosti između dve osobe. Muškarci mogu da vole po formuli "Zašto kažeš ljubav, a misliš na sex?" - u tom smislu muškarci umeju biti dobri ljubavnici. A takvo muško ponašanje (okrenutost ka seksu, a ljubav shvaćena samo kao nužno zlo) nije neočekivano, imajući u vidu čime muškarci misle, kako je to mOwbid lepo pokazala, u jednoj drugoj temi:
muški mozak. Ali ako muškarac ipak oseti i ljubavnu, a ne samo seksualnu, strast prema nekoj ženi, to obično bude neki odnos tipa "između ljubavi i mržnje linija je tanka", koji se, ne tako retko, nažalost, završi po formuli
ja samo mogu ljubiti ili ubiti 
. A to naravno nije ljubav. Jednostavno, muškarci mogu da budu dobri ljubavnici (da ne upotrebim neki drugi termin
), ali muškarci ne umeju da vole. A ako umeju, to onda više i nisu muškarci. Nego volovi. Muškarci koji ne umeju da vole su kao bikovi; muškarci koji umeju da vole su, hm, kao volovi. Jer šta je ljubav, šta je simbol ljubavi? Boginja Afrodita. A kako je rođena Afrodita? Prema Hesiodovoj Teogoniji, Afrodita se rodila iz morske pene, nastale usled pada u more Uranovih genitalija (testisa), koje je odsekao i u more bacio Uranov sin Kron. Imajući u vidu da je Uran bio bog neba, „nebeski otac“, a da se nebo uobičajeno vezuje za muški princip, čin ovakvog rođenja Afrodite, karakteristično ženske boginje, boginje ljubavi, nesumnjivo je pun svojevrsne simbolike. Možda, s obzirom da je Afrodita boginja ljubavi, možemo reći da ovakvo njeno rođenje simboliše transformaciju nagonskih sila, sirove muške seksualnosti - koju simboliše Uran, često predstavljan kao bik - i njihovo pretvaranje u blaže i rafiniranije osećanje seksualnosti prožete ljubavlju, što simboliše Afrodita. Muškarac koji ume da voli je onaj muškarac koji je svoju sirovu, uransku, bikovsku, muškost, punu agresije, trampio za ljubav - nežnu, žensku, afroditsku i, hm, volovsku. Jer vo je bik bez muškosti - miran, neagresivan, kao krava, indijska sveta životinja. A ono što su, na životinjskom nivou, bik i krava, na ljudskom nivou su muškarac i žena. Jer, zapravo, u svojoj duši, u svojoj suštini, muškarac koji ume da voli je žena. Žena sa udom. Shemale. I tu sad uopšte nije bitno da li takav muškarac fizički odgovara pojmu shemale, onako kako je predstavljen u porno industriji (
primeri porno shemale). Suština shemale je u tome da takav muškarac ume da voli kao žena. Suština je da takav muškarac ume da voli. Isus Hrist je shemale. Princ Sidarta je, kada je postao Buda, postao shemale. Herman Hese, Heseov Majstor muzike iz "Igre staklenih perli", saksofonista Pablo iz "Stepskog Vuka", onaj splavar iz "Sidarte" itd. Svi su oni shemale. Mnogi muškarci zapravo nisu muškarci nego su shemale - u svojoj duši, u svojoj suštini. Ja nisam shemale. Jer ja ne umem da volim. A želela bih da budem shemale. Želela bih da umem da volim kao žena. Želela bih da umem da volim. Nadam se da ću postati shemale. Nadam se da će i mnogi drugi muškarci postati shemale. Mnogo veći broj nego što je to do sada bio slučaj. Nadam se da je Tesla bio u pravu. Nadam se da će 21. vek zaista biti vek žena (sa ili bez uda
) i da će vladati ženska energija (tj. da će se muškarci odreći svoje uranske, agresivne, destruktivne, energije, da će je transformisati u energiju ljubavi, jer ako to ne učine, ako nastave da probleme "rešavaju" na muški način, dakle kao Aleksandar Makedonski, presecanjem Gordijevih čvorova, umesto njihovim strpljivim razvezivanjem, ako nastave da, u trci za profitom, i dalje siluju čitavu planetu, bojim se da će, a imajući u vidu i količinu nuklearnog i drugog oružja, čitav ovaj svet uskoro otići u
muški mozak, so to speak). Da zaključim, ja verujem da postoji heteroseksualni sex, ali ne verujem da postoji heteroseksualna ljubav. Iz prostog razloga što muškarci ne umeju da vole, a ako umeju, to onda i nisu muškarci, nego shemale osobe, dakle žene, doduše sa udom
(možda su malo dlakavije, ali ko da pa i prave žene, mislim one sa XX parom hromozoma, ne mogu da budu dlakave:
primer). E sad, s obzirom da muškarci ne umeju da vole, to, po mom mišljenju, ne samo da ne postoji heteroseksualna ljubav, nego ne postoji ni gej ljubav, iako naravno postoji gej sex. Po mom mišljenju postoji samo jedna vrsta ljubavi, ona lezbejska: između dve žene, između žene i shemale, te između dve shemale. I naravno razne poliamorične kombinacije ljubavi između više žena, odnosno shemale persona.
... salim se, naravno, daleko bilo da hetero zene ne mogu ovde da pisu, ali nesto ne znam da ih ima na forumu... a ako i ima, nesto ne vidim da pisu u Estrogenu 
sjajno.
jedva smo progovorile dve reci, cak joj ni ime ne znam... 
da ironija bude veca, svidela se i mom najboljem drugu. Tokom vecere, sve vreme je gledala prema nama, samo nisam znala da li je to zbog mene ili njega. Znala sam da su neke devojke iz njene grupe gay ali nisam sigurna za nju. Inace, prelepa je 
) Da stvar bude jos gora (kako mora kod baksuznih ljudi) tri dana treninga, ja svaki put stanem pored nje, makar toliko sebi da priustim, trebala mi je svaka truncica koncetracije i pribranosti da razmisljam o treningu a ne o njoj. 
Na kraju, ona se vratila u Svedsku, ja u svoj grad...samo sam joj na kraju rekla bye a ona se nasmesila 
Znam da cu je videti ponovo na nekom seminaru (mada ne tako skoro) ali se plasim da cu i sledeceg puta opet isto uraditi... 
mada ne tamo gde je ona...
