Pozdrav svima.
Prvi put sam na ovom forumu. Imam 24 godine.
Pre par meseci sasvim slucajno sam otkrio da sam hiv pozitivan. Od tada sam sate i sate proveo na netu citajuci sve sto sam nasao o hivu... Pa sam tako naleteo i na ovaj sajt i na ovaj forum. I mogu vam reci da je kolicina gluposti i nebuloza koje sam ovde procitao stvarno zadivljujuca. Barem od gay populacije sam ocekivao da bude malo prosvecenija i informisanija.
Da ne skrecem sa teme... Verovatno sam i sam pomisljao, kao vecina vas ovde, da ne bih preziveo saznanje da sam pozitivan, da ne bih mogao to da prihvatim. Ali cudno je kako ljudi mogu da budu jaki i pribrani u najtezim trenucima u zivotu. Bilo je to tesko i traumaticno iskustvo, ali ne toliko koliko sam mislio da ce biti. Lekari, sestre, psiholog na klinici su zaista odlicni, znaju da to saopste na pravi nacin i da pomognu pacijentu da prihvati novonastalu situacju. Verujte mi da nisam ni u jednom trenutku zaplakao. Verujte mi da nisam pomisljao na smrt i na to da mi je buducnost odjednom oduzeta. Verujte mi da sam upoznao dobre i zanimljive ljude pune razumevanja, tolerancije, ljubavi, a neopravedno odbacene zbog neznanja, neinformisanosti, straha... Verujte mi da sasvim normalno zivim, i da bas lepo izgledam...
Za ilustraciju prenecu reci svog doktora koji cesto kaze da je potpuno neopravdano sto se hiv jos uvek smatra opasnijom bolescu od npr. hepatitisa b ili c, pa cak i od raka... Pa ipak, nekako se ljudi i dalje najvise plase hiva, i najvise diskriminisu i stigmatizuju hiv pozitivne osobe.
Eto toliko, previse sam se raspisao...
Koristite kondom i uzivajte u bezbednom sexu, i ne osudjujte druge... Svakome moze da se desi Mi smo imali samo malo manje srece od vas.
... Secam se kako mi nije bilo dobro dok sam cekala rezultate, iako nije bilo razloga da se tripujem mada nikad se ne zna, momenat kad je vadila rezultat sam jedva docekala na nogama...
(btw sigurno se ne bih ubijao)
