Pozdrav svima.
Prvi put sam na ovom forumu. Imam 24 godine.
Pre par meseci sasvim slucajno sam otkrio da sam hiv pozitivan. Od tada sam sate i sate proveo na netu citajuci sve sto sam nasao o hivu... Pa sam tako naleteo i na ovaj sajt i na ovaj forum. I mogu vam reci da je kolicina gluposti i nebuloza koje sam ovde procitao stvarno zadivljujuca. Barem od gay populacije sam ocekivao da bude malo prosvecenija i informisanija.
Da ne skrecem sa teme... Verovatno sam i sam pomisljao, kao vecina vas ovde, da ne bih preziveo saznanje da sam pozitivan, da ne bih mogao to da prihvatim. Ali cudno je kako ljudi mogu da budu jaki i pribrani u najtezim trenucima u zivotu. Bilo je to tesko i traumaticno iskustvo, ali ne toliko koliko sam mislio da ce biti. Lekari, sestre, psiholog na klinici su zaista odlicni, znaju da to saopste na pravi nacin i da pomognu pacijentu da prihvati novonastalu situacju. Verujte mi da nisam ni u jednom trenutku zaplakao. Verujte mi da nisam pomisljao na smrt i na to da mi je buducnost odjednom oduzeta. Verujte mi da sam upoznao dobre i zanimljive ljude pune razumevanja, tolerancije, ljubavi, a neopravedno odbacene zbog neznanja, neinformisanosti, straha... Verujte mi da sasvim normalno zivim, i da bas lepo izgledam...
Za ilustraciju prenecu reci svog doktora koji cesto kaze da je potpuno neopravdano sto se hiv jos uvek smatra opasnijom bolescu od npr. hepatitisa b ili c, pa cak i od raka... Pa ipak, nekako se ljudi i dalje najvise plase hiva, i najvise diskriminisu i stigmatizuju hiv pozitivne osobe.
Eto toliko, previse sam se raspisao...
Koristite kondom i uzivajte u bezbednom sexu, i ne osudjujte druge... Svakome moze da se desi Mi smo imali samo malo manje srece od vas.