Originally posted by nsBeckie
Ne znam ko je Jelena Milic, ali dobar joj je ovaj clanak... no tu govori samo o nasilju i ratnim zlocinima, clanak joj nema nikakve veze, cak ni implicitno, sa LGBT pravima ili otkazanim Prajdom, a ja sam htela ovu temu da povezem sa aktivizmom....
Pa zar otkazivanje Prajda nema nikakve veze, čak ni implicitno, sa nasiljem?
Pa zar ilustracija uz članak (obrazovski plakati "Čekamo vas") takođe nema nikakve veze, čak ni implicitno, sa otkazanim Prajdom, pa time i sa LGBT pravima?
Po meni je sve to duboko povezano...
Uostalom, kao što me ljudi pitaju "Pa dobro, jesi li ti muško?", isto me tako pitaju i "Pa dobro, jesi li ti Srbin?".
Jer kao što ne mogu da se uklopim u rodne stereotipe, tako se isto ne uklapam ni u nacionalne mitove. Jedan od tih mitova je i onaj (o tome je svojedobno "guslao" i Vuk Drašković) da su ratovi devedesetih "ukaljali čast srpskog oružja". Kao da u prošlosti Srbi nikada nisu činili zločine, da su bili sve sami sveci (kao npr. Sveti car Lazar), a ako su, eto, ponekad i učinili poneki zločin, kao recimo četnici u decembru 1941. i januaru 1942. u Foči i Goraždu, odmah su pokajnički pevali:
Drino vodo, bar jedno stoleće,
S tebe Srbin vode piti neće.
Nit će piti, nit će ruke prati,
Bratske će se glave prizdirati.
Drino vodo, amanet ti teški,
Poštedi nam naš ponos viteški,
Nemoj pričat Dunavu i Savi,
Za naš polom i naš nož krvavi!
(Stihovi: Radovan Bećirović-Trebješki; preuzeto iz Vuk Drašković: "Odgovori")
Jedva da je prošlo pola stoleća a desila se Srebrenica...
Jer genocidnost i jeste jedan od elemenata tzv. "srpske tradicije".
Od Stefana Nemanje i Svetog Save, koji su "ognjem i mačem" progonili bogumile (inače takođe Srbe, samo nešto drugačije vere), preko "istrage poturica" koju je opisao Njegoš u "Gorskom vijencu" (šta je drugo sadržina Gorskog vijenca do li opis priprema za izvršenje genocida?), nebrojenih Srebrenica u toku Prvog srpskog ustanka (dovoljno je pročitati samo poslednjih 70-ak stihova pesme "Početak bune protiv dahija" - tih stihova naravno nema u čitankama za srpski jezik, tu se proučava samo prva polovina pesme)...
Dok god mislimo da smo lepi i krasni i bezgrešni, i da nas zato svi mrze, svi će nam drugi biti krivi. Pa ako ne možemo po NATO-paktu (Mnogo SU jaki), onda udri po manjinama.
Uostalom, kao što si i sama primetila:
ne znam samo ko misli da bi se svi problemi ove drzave resili ako bi kojim slucajem maknuli iz zemlje sve LGBT osobe i ljude koji se bore za njihova prava.... ili da maknu sve manjine--nacionalne, verske, itd.... meni se chini da bi tek tad u toj njihovoj "savrsenoj" i "cistoj" Srbiji za koju se bore nastao haos... od besa bi sami sebe pojeli, da ne upotrebim neku drugu rech.... ne razumem takve ljude i to ti je....
Ja (mislim da) ih razumem...
Mislim da je borba za kolektivno suočavanje sa zločinima koje su činili predstavnici našeg naroda - uključujući najveće nacionalne svetinje kao što su npr. Sveti Sava ili Vožd Karađorđe, da je podizanje kolektivnog nivoa svesti da NISMO "SAVRŠENI", da NISMO "ČISTI", da je čitava naša tzv. "kultura i tradicija" nešto veoma diskutabilno (ne samo zbog zločina, već, recimo, i zbog, kako reče Dušan, mizoginije - pročitaj npr. narodnu bajku "Nemušti jezik", pa zatim pitanja o njoj u zbirci za prijemni ispit za srednje škole; credits to: Aleksandra Jerkov), dakle, mislim da je ta borba koju vode predstavnici tzv. "druge Srbije", okupljeni između ostalog i oko Peščanika, da je to nešto što je itekako povezano sa borbom za LGBT prava. Jednostavno, to je conditio sine qua non ostvarivanja LGBT prava.
Naravno, to nije dovoljan uslov. Naravno da i među predstavnicima "druge Srbije" ima homofoba (što znam iz ličnog iskustva). Ali sve to o čemu je pisala Jelena Milić u ovom članku itekako ima veze sa borbom za prava LGBT populacije.