Originally posted by xx LooDa KrAwItZa xx
Ja videh jos u prvoj epizodi.
Jedna devojka (kratka plava kosa) joj je prisla i pitala je sto joj ne odgovara na poruke, a ova ju je nesto kao odjebala, i dok je ova istrcavala uplakana napolje, neko je prokomentarisao kako svugde gde se pojavi Shane neko ode kuci uplakan (u smislu da ga ona skenja). Meni je tu bila zla.
Ne mora to uopste da znaci da je zla. Nekad je neodgovaranje na poruke nekome jedino resenje, a ti ne mozes da znas iz prilozenog kako su se stvari tu odvijale prethodno, ali mozes da pretpostavis da joj ova nicim nije sugerisala da hoce vezu, a ova joj se obesila o vrat svojim ocekivanjima i insistiranjem.
Ili sam se ja samo potpuno identifikovala sa tom situacijom, ta plavusa me je neodoljivo podsetila (i likom i psihicki i tekstom koji izgovara) na jednu plavusu koju sam svojevremeno nicim izazvano zapatila, koja je odbijala da shvati kako ja ne mogu bog zna sta da joj pruzim, i koja je od mene na kraju htela (cuj htela, zahtevala i ocekivala) neke stvari koje su bile potpuno nemoguce i s njom i u tom trenutku mog zivota, s tim sto sam ja bila dovoljno glupa da na nju potrosim mesec ipo dana, i da dodjem na istu tacku, ma koliko se trudila da se stvari tako ne zavrse i ma koliko se trudila da joj pruzim ono sto joj treba (ne zato sto je to bilo nesto sto ja zelim, nego da ne bih ispala djubre).
Prosto s nekim ljudima ti je odmah jasno da neke stvari nece ici, a kad im to na sasvim fin nacin saopstis, oni odbijaju da shvate i dalje jureci neku svoju fantazmagoriju ili ideju o tebi i sta ja znam (i to ume da traje mesecima), prosto odbijaju da prihvate cinjenicu da ma koliko se ti trudio, hteo ili ne znam ni ja sta, ne mozes prema njima da osecas odredjene stvari i da im pruzis neke stvari koje su im ocigledno potrebne. I onda je bolje da se sklonis odmah kako umes i znas, nego da rastezes pricu jer ti je tesko da ih odjebes tek tako (a drugacije ne mozes, u krajnjoj crti ce pristati na nesto sto im ne odgovara, pa te onda opteretiti ocekivanjima da se ponasas ovako ili onako) i onda na kraju, kada ti ode i poslednji nerv i kada to vec postane situacija sa kojom nikako ne mozes da se nosis, da ih povredis mnogo vise nego sto je malo cmizdrenja u startu oko toga da neces (to jest ne mozes) da budes s njima.
Jebiga, ja sam to naucila na tezi nacin, i posle se osecala kao daleko vece govno, ali da se ta situacija nastavila, zavrsila bih u lazi na kraju (jer da bih joj pruzila ono sto zeli i sta joj treba, ja bih morala potpuno da izmenim karakter, pogled na svet i da ne budem ono sto sam, nego da se prilagodjavam nekoj njenoj sumanutoj viziji mene). Prosto ima ljudi kojima je bolje da ne odgovaras na poruke, sto tebe ne cini zlim ili djubretom, nego moras tako, jer drugacije ne mozes, i na kraju krajeva im time cinis uslugu.