Antu Sorainen
Christina institut za ženske studije
Univerzitet u Helsinkiju
Antu.sorainen@helsinki.fi

Rad prezentovan na konferenciji ''Coming Out With Nick II'', Beograd, Srbija. 16-20. Oktobar, 2003.

Ponovna poseta queer porodici

1. Uvod

Tokom poslednjih deset godina, nakon serije pravnih, društvenih i kulturnih promena u zapadnim zemljama, srodstvo je postalo goruće pitanje u queer istraživanjima. U te promene spada zakon o istopolnom partnerstvu, pravo na usvajanje i zabrana diskriminacije kao i opšte razbijanje heteroseksualne porodice i pojava novih oblika porodice. Wendy Brown (2002., 420) tvrdi, pozivajući se na opis liberalizma Gayatri Spivak, da paradoksalno postoje ''prava koja mi ne možemo da želimo''. Pozivanja na državu uvek predstavljaju mač sa dve oštrice. Ne bismo smeli biti naivni/e u vezi onoga šta možemo da očekujemo ako želimo da prodremo u pravni rečnik jedne države. (Weston, 2003.).

Pozivanje na ''prava'' ne eliminiše strukture dominacije: prava se nikada ne razvijaju ''slobodno'' već uvek unutar diskurzivnog tj. heteronormativnog konteksta. Prava u liberalizmu nastoje da depolitizuju same uslove koje artikulišu (Brown, 2002., 431). Prava za ''žene'' ili ''lezbejke'' ne eliminišu mušku dominaciju ili heteronormativnu strukturu, čak iako ublažavaju neke od njenih efekata (2002., 422.). Foucault je teorijski razmatrao te regulatorne moci identiteta i prava koja su zasnovana na identitetu. Prava koja zahtevaju neku specifičnost ili podrazumevaju našu nejednakost zatvaraju nas u identitet koji je definisan na osnovu naše potčinjenosti. (423). Judith Butler (2002.) upozorila nas je na ''legalizacijski hype.'' Butler se pita šta ce biti izostavljeno, šta će biti stavljeno izvan zakona ovog puta, ako nastavimo da se pozivamo na državno porodično pravo. Šta će se desiti sa aseksualnim, monoseksualnim, hiperseksualnim, poligamičnim i drugim ljudima koji se ne uklapaju u monogamiju i par?

	Photo: Deivan

Ekonomski razlozi i političke promene, kao što je formiranje Evropske unije i novih nacionalizama, postsocijalizama, kao i rastući uticaj američke vlade pod vođstvom Georgea W. Busha, menjaju odnose srodstva u zapadnim zemljama. Pojava LGTBQ-porodica delom potiče iz tih promena. Ljudi stvaraju nove koalicije izvan primarne ''porodice'' - porodica više ne predstavlja domaćinstvo ili krvno srodstvo u ovim novim debatama. Analiza tih novih intimnih odnosa trebalo bi da se izvede u mnogo obimnijem kontekstu pre nego samo u kontekstu ''prava.'' Zahtevi za zaštitu od strane države mogu da znače i zaštitu za one koji su već moćni (Weston, 2003.). Takođe je bitno praviti razliku među pojmovima koje koristimo i u kojem kontekstu ih koristimo kada govorimo o ''porodici'' i ''srodstvu''. Porodica se ne shvata kao srodstvo - u Britaniji i u sociološkom diskursu, analiza se često fokusira na pojam ''porodice'' i posledice savremenosti na društvene strukture i bračne odnose, dok je u Sjedinjenim državama i u antropološkim debatama fokus analize više usmeren na pojam ''srodstva'' i odnose koji su povezani sa pitanjem vlasništva i kulturnim promenama (Harris, 1990., 1).

2. ''Porodica''

Antropološkinja Kath Weston (1991.) bila je jedna od prvih istraživačica koja je primetila da postoji ''celokupni diskurs u nastajanju'', a to je onaj koji se odnosi na gej porodice iz San Franciska iz sredine osamdesetih. Termin ''porodica'' postao je neočekivano popularan među lezbejkama i gejevima. Razlog za iznenadno interesovanje za pravljenje/usvajanje beba, kao i za rekonceptualizaciju odnosa srodstva, Weston locira u društvenim promenama i organizaciji gej/lezbejskog pokreta. Ta potreba za otkrivanjem seksualnih identiteta pred društvom izazvala je kruženje priča o gubitku roditelja u toku ''coming outa'' pred rođacima. Srodstvo se činilo više kao pokušaj ili izbor pre nego pravo stečeno rođenjem ili kao permanentna veza. (Weston, 1997., xiv-xv.)

	Photo: Deivan

Zatim, Weston pojavu ''gej porodica'' smatra delom šireg procesa otvorene politizacije srodstva u Sjedinjenim državama (ibid., 1). Westonina (1998., 81-82) analiza pokazuje kako su queer ideologije o srodstvu u Americi inkorporirale preovlađujuće heteroseksualne simbole i opravdanja autentičnosti (izdržljivost, predanost, snaga), ali su još uvek stvarale neobična značenja. Prema Weston, ''gej porodica'' je deo složene društvene borbe - a nikada paradigma koja može da stoji sama.

Weston je primetila da je pod 1) ''porodica'' osporen pojam koji postoji u odnosima društvene moći, i da su pod 2) antropolozi sve vrste odnosa klasifikovali kao ''porodicu'' koja se pre može posmatrati kao nešto drugo. Weston posmatra kako kultura, ekonomija i institucije funkcionišu u stvaranju i promovisanju gej porodica. Ona je primetila da ''primarna porodica'' pruža samo jedan kulturni i istorijski okvir za shvatanje srodstva na koje se ljudi mogu pozvati da bi objasnili svet koji ih okružuje. Weston (ibid., 7) predlaže da istraživanje istorijskih promena u srodstvu, ideologiji i društvenim odnosima može biti koristan pristup za proučavanje gej ''porodica'' umesto toga da se proučavaju varijacije i slavljenje različitosti porodičnih oblika.

Feminističke antropološkinje Jane Collier, Michelle Rosaldo and Sylvia Yanagisako (1997.) dalje su razmatrale pojam ''porodice'' kao potpuno politički i operativni pojam koji su stvorili zapadni antropolozi. To je očigledno, na primer, u diskursu finskog zakonodavstva. Zakon o braku (1987.) na lep način govori o jednakosti i poverenju među ''supružnicima'' i njihovoj obavezi da rade za ''porodicu'', kao i o pravu na rad izvan ''porodice''. Zakon o registrovanom partnerstvu ni jednom ne pominje ''porodicu'' i samo nejasno formuliše da se odnos između dve osobe iznad 18 godina ''može registrovati''. Deca se pominju samo jednom kada se kaže da zakon o usvajanu nije primenjiv kao u ''heteroseksualnom braku''.

Pravni pojam ''porodice'' izuzima takve vrste intimnih, lojalnih i brižnih odnosa, koji nisu prepoznatljivi u praksama finske istorije porodice. Na primer, usvajanje odraslih kao i proširene porodice bile su uobičajene u ruralnim istočnim područjima do 1930ih-1950ih. Postojale su tvrdnje da proširene porodice nikada nisu zaista iščezle iz finske kulture, već su se samo transformisale u ''novu porodicu'' (Aukia & Manninen, 1999.). Te nove ''proširene'' porodice transformišu srodstvo i seksualne odnose i unutar i izvan heteroseksualnog okvira. Nove porodice se mogu sastojati od većeg broja roditelja, legalno usvojene dece, i dece bivših i novih supružnika. Deca u adolescentskom dobu mogu imati seksualne ili intimne odnose jedni sa drugima unutar tih porodica bez pravnih prohibicija. Međutim, ne postoji pravni ili društveni pojmovni okvir za takve odnose.

Termin ''porodica'' ''usvojen'' je u lezbejskim i queer diskursima i mainstream prikazima tih diskursa. Postoje nova udruženja za ''rainbow'' porodice čak i u malim finskim gradovima koji nemaju lezbejske ili gej barove ili druge javne društvene aktivnosti. Lezbejske email-liste i nacionalni queer magazin Z puni su takvih priča, slika i reportaža o srećnim lezbejskim porodicama sa decom i kućnim ljubimcima. Slične predstave uobičajene su i u medijskim reportažama. Dok su lezbejke predstavljene kao ''porodice'', gej muškarci su obično predstavljeni kao ''parovi'', kao profesori ili advokati koji aktivno provode slobodno vreme, grade kuću itd. Nacionalnoj finskoj televiziji i filmskoj produkciji nedostaju queer programi kao što su Queer as Folk, Will i Grace ili Gimme Gimme Gimme (Juvonen 2003). Ne postoje ni finske sapunice sa ljudima koji žive u zajednicama, kao što je serija Prijatelji ili talk show sa ''out'' voditeljima kao što je Graham Norton u Engleskoj. Retki ''out'' gej umetnici predstavljeni su u odnosu na njihov porodični status, a ne u odnosu na njihov seksualni identitet. Nedavno su plesači Simo Heiskanen i Tuomo Railo u nacionalnim novinama uzeti kao primeri ''nove kreativne klase''. Prateći članak u nedeljnim novinama glasi: ''Simo i Tuomo su par koji se verio i pokretačka su snaga plesnog teatra Glims&Gloms. Venčanje je zakazano, ali prvo su morali da završe svoj novi dance show Nectar'' (HS 24.8.2003,). Prvo ide porodični status, zatim, kreativna aktivnost-ali primetno je odsustvo seksualne orijentacije, ''gej''. To je pozivanje na istost - a ne na razliku - zasnovano na politici razlike i politici identiteta (''gej brak'').

Koju vrstu pojmovnih, emocionalnih i praktičnih odnosa pojam ''porodica'' isključuje? Leo Bersani u delu ''Homos'' (1995., 5) tvrdi da smo mi prosto ostavljeni da se subverzivno poigravamo sa normativnim identitetima, pokušavajući da ''ponovo označimo'' porodicu za zajednicu koja se suprotstavlja uobičajenim pretpostavkama o tome šta čini jednu porodicu. Ti pokušaji mogu da ojačaju, pre nego da subvertiraju glavni cilj homofobije: eliminaciju onih koji su queer. Ima li bilo kakavog subverzivnog potencijala u pojmu ''queer porodice''?

	Photo: Deivan

David Schneider (1980.) je primetio da stanovnici severne Amerike postaju potpuni samo u heteroseksualnom koitusu u svrhu stvaranja zakonite dece. Gayle Rubin, u članku ''Thinking Sex'' iz 1984., koji se može smatrati jednim od prvih tekstova queer teorije, tvrdi da moderna zapadna društva cene hijerarhijski sistem seksualne vrednosti: prema tom sistemu, seksualnost koja je ''dobra'', ''normalna'' i ''prirodna'' idealno bi trebalo da bude heteroseksualna, bračna, monogamna, reproduktivna i nekomercijalna. Za razliku od toga, ''loš'' seks može biti homoseksualan, nevenčan, promiskuitetan, koji ne vodi rađanju dece, ili komercijalan. Neke vrste homoseksualnosti (monogamni par), priznate su pak od strane društva kao konačni domet ljudske interakcije. Sve druge vrste, kao što je s/m, transseksualnost ili promiskuitet, još uvek se smatraju neizmernim užasima. (282-283)

Težnja Gayle Rubin za pluralističkom seksualnom etikom iz 1984.godine, još uvek nema odjeka. Rubin se zalagala za demokratsku moralnost, koja ne bi trebalo da osuđuju seksualne radnje na osnovu načina na koji partneri tretiraju jedan drugog, nivoa zajedničke pažnje, prisutnosti ili odsustva prinude i kvantiteta ili kvaliteta zadovoljstva koji te radnje obezbeđuju. (283). Rubin je takođe naglasila da nam je potrebno antropološko shvatanje različitih seksualnih kultura da bi ih mogli negovati kao jedinstvene izraze ljudske inventivnosti, a ne kao inferiorne ili odvratne navike. Judith Butler (2002.) je primetila da je to što je država priznala istopolno partnerstvo u Americi samo promenilo mesto granice između ''normalnosti'' i seksualne opasnosti. Prema Butler, to ce konstruisati nove hijerarhije između legitimnih i nelegitimnih vrsta intimnosti, brige i seksualnosti unutar queer zajednica.

Prema lezbejskoj istraživačici prava Ruthann Robson (1994, 93), lezbejske/gej veze biće uspostavljene po modelu porodice samo do onog stupnja do koga one zamenjuju tradicionalni heteronormativni par, tradiciju koja se zasniva na odnosima svojine u zapadnim zakonima. Ali, zašto se ne bi okrenuli/e seksualnom i teorijskom pluralizmu? Zašto se ne bi okanili ''familijarnosti'' i pravnog diskursa koji će samo zamaskirati privilegije heteroseksualaca koji nas potčinjavaju (Brown 2002, 429)? Zašto moramo ''želeti ono što ne možemo da želimo'', čak iako mi to zaista ne želimo? Ili želimo? Zašto kategorija ''porodice'' objašnjava i organizuje naše veze - zašto ne možemo stvoriti nove kategorije i pojmove?

3. ''Srodstvo''

Judith Butler (2000.) navodi nas da mislimo o nepredvidivoj prirodi srodstva. Trebalo bismo da ponovo razmotrimo etička značenja koja pridajemo tim odnosima i porodicama koje prate tradicionalni simbolički poredak. Butler se pita šta bi se desilo, ako bi o srodstvu mislili drugačije, potpuno drugačije od onoga na šta smo navikli u našoj post - frojdijanskoj/hegelijanskoj/ Lévi-Straussovoj kulturi? Interesantan način na koji bi mogli da se suprotstavimo ideji Butlerove i konteksualizujemo je, jeste da sprovedemo istraživanje o shvatanjima srodstva u neheteronormativnim vezama.

	Photo: Deivan

Genealoški projekat Judith Butler (2000.) jeste da dekonstruiše pojam heteroseksualnog srodstva. Ona pita - šta bi se desilo kad bi zapadna psihoanaliza krenula od Antigonine dileme, a ne od Edipovog kompleksa? Antigona je od početka bila izvan heteroseksualnog shvatanja srodstva. Ona nije poslušala svog oca i kralja, već se zaljubila u svog brata. Butler tvrdi da su Hegel, Lacan, Lévi-Strauss i Luce Irigaray od početka pogrešno pročitali Antigonin zahtev i prilagodili je heteronormativnom sistemu. Antropologija je u svojim ranim fazama podržavala ovu tezu. Na primer, Edvard Westermarck (1991., 43-44) tvrdi da je brak najprostija od svih društvenih instiutucija i da je porodica proizvod prirode, a ne kulture, te da će ona vremenom ostati ista i u svim kulturama. Međutim, prema Butlerovoj, fokusiranje na Antigonu otkriva prirodu sistema srodstva i dovodi u pitanje ideju zapadnog društva zasnovanog na heteroseksualnoj ideji srodstva.

U Antigoni, Butler (2000, 82) vidi mogućnost za novu subjektivnost: šta ako se ideja normalnog okrene naglavačke? Kako bi onda mogli promišljati naš odnos prema sebi i drugima? Antigona ''remeti rečnik srodstva koji je preduslov ljudskog i implicitno nam postavlja pitanje koji to preduslovi zaista moraju postojati.'' Kath Weston tvrdi da istopolne porodice nisu ''alternativa'' heteroseksualnim porodicama, niti njihovi ''supstituti'' - ti pojmovi primarnu porodicu ostavljaju netaknutom. Svaka idealizovana porodica postaje ranjiva. Lezbejske porodice i njihova deca takođe rekonstruišu simboličke pozicije srodstva, šta više, čine granicu između normalnog i devijantnog vidljivijom (Weston, 1998.).

Švedski istoričar, Jens Rydström (2003.), primetio je da se u Skandinaviji pristup Butlerove mora ''prevesti'' uz posebnu pažnju, jer se u skandinavskoj državi blagostanja, državljanstvo više oslanja na samopodršku, nego na bračni status. Međutim, finsko zakonsko srodstvo je pre zasnovano na braku i poreklu, nego švedsko, tako da je, u budućnosti, potrebno više to istražiti. Međutim postoji jedna stavka u finskom pravnom poretku gde društveno nadjačava krvno. Prema zakonu o očinstvu suprug je uvek otac, čak iako se zna da je biološki otac drugi muškarac. Ovde se štiti brak, a ne krvno srodstvo. Takva queer pometnja u zakonu, može ponuditi interesantnije primere za javnu debatu o srodstvu, nego zahtev za ''jednaka'' prava.

4. Otpor

	Photo: Deivan

Šta ćemo sa onima koji se odupiru konceptu porodice i pri tom održavaju intimne veze? Kakvu vrstu kulturnih pojmova i opravdanja oni mogu upotrebiti za svoju subjektivitet i ''rodbinske'' veze? Odnosi srodstva u zapadnim zemljama postali su fleksibilniji nego ikad, ali se oni još uvek oslanjaju na ranije shvatanje srodstva zasnovano na krvnim vezama i biološkim teorijama (Borell, 2002., 46).

Prema Johnu Bornemanu (1996, 216), uvek aktuelna rasprava o ''porodici'' u antropologiji i popularnoj kulturi, pokušava da prikrije ono što je zaista sporno, tj. društveno i pravno priznavanje i zaštitu braka. On tvrdi da je pravo na brak ''globalna ideologija'', koja prikriva svoju prirodu, prirodu privilegovane, nasilne hijerarhije zasnovane na isključivosti i preziru. ''Brak'' tako operiše kroz niz isključenja prava i radikalnih brisanja koja onemogućavaju mogućnost kulturne artikulacije (ibid., 217). Borneman (1997, 574) tvrdi da je antropologija u svojoj potrazi za regulativnim idealom čovečanstva, umanjila brigu i broj privilegovanih oblika reprodukcije zajednice. Antropologija sada treba da se fokusira na procese dobrovoljnog udruživanja, procese brige i staranja.

Kao primer, Borneman nam predstavlja slučaj iz 1996. god. o usvajanju odrasle osobe u Nemačkoj. U ovom slučaju, stariji gej muškarac usvojio je svog mladeg ljubavnika i pritom je morao da laže na sudu o njihovoj vezi. Sudija je jedino bio zainteresovan da li će incest tabu biti prekršen ili ne. Međutim, Nemačka pravna praksa omogućava usvajanje odarslih samo u svrhu nasleđivanja. Borneman kritikuje antropološke dijagrame srodstva, koji su postali takve svetinje da predstavljanje drugih vrsta brižnih odnosa čine nemogućim. Na primer, promiskuitetna, seksualna, ali odana veza između starijeg i mlađeg muškarca, tipična je šema u dugoj gej vezi. (Ibid. 577-578.) Butler (2002.) i Foucault su, takođe, govorili o usvajanju odraslih kao načinu da se suprotstavimo heteronormativnom poretku srodstva. U Finskoj, usvajanje odraslih je bilo uobičajeno u Savolaxu do 1940ih i još uvek je pravno moguće pod određenim uslovima. Koliko je meni poznato, u finskoj debati o queer srodstvu, usvajanje odraslih nije korišćeno kao argument za ili protiv.

(Imaginarna priroda ''zakonitog'' srodstva ne priznaje ove istorijske vrste rodbinskih odnosa koji su manje ili više usvojeni u nedavnim LG raspravama, koje, u svojim zaključcima, zahtevaju ''pravo'' na brak. Vidi Godelier 2003).

5. Queer intervencije nad registrovanim partnerstvom

	Photo: Deivan

Zakon o registrovanom istopolnom partnerstvu donet je u Finskoj u martu 2002., nakon dugotrajnih, kontroverznih, javnih i pravnih debata. Prvi rezultati registrovanja parova su već dostupni (407 ženskih i 470 muških tokom prvih 12 meseci). Još uvek je rano proceniti koliko će se registrovanih parova razvesti ili koliko brzo, koliko njih će imati decu i na koji način, i da li će žene ili muškarci sada češće registrovati svoje partnerstvo. Zakon je međutim, nesumnjivo izazavao stvarne promene u odnosima unutar lezbejskih zajednica. Registrovani parovi obavljaju porodične rituale i brinu se o svojoj deci. Oni koji ne žele, ili ne mogu da budu u paru, ili su van njega, ili pak nisu registrovani, mogu se osetiti osujećenim, ili zaista sprečenim da pristupe tim društvenim mrežama zasnovanim na novim rodbinskim i porodičnim praksama i konceptima. Potrebno je mnogo više istražiti ove izuzetke, kao i one pojmove koje ljudi koriste da opišu svoje veze koje se nalaze izvan sfere legitimnog.

U Švedskoj, gde je zakon o registrovanom partnerstvu donet 1995. god., broj registrovanih ženskih partnerstava drastično je porastao prve godine. Jens Rydström (2003.) tvrdi da je u početku lezbejska feministička ideologija izazivala otpor prema registrovanju među finskim lezbejkama, ali je to onda prestalo. Lezbejska i gej zajednica u Finskoj nije iznosila kritičke stavove o braku ili registrovanju tokom rasprave o ovom zakonu u periodu od 1996.-2002. godine. Samo jedna lezbejka istraživačica se javno, kritički izjašnjavala o porodičnim ritualima kao normalizujućim performativnim narativima koji mogu da ojačaju heteronormativni simbolički poredak (Kaskisaari, 2000.). S druge strane, činilo se kao da su se queer osobe ujedinile u borbi za pravo na registrovanje istopolnih partnerstava. Međutim, od sredine 1980ih do sredine 1990tih u finskim lezbejskim debatama manje više najglasniji su bili lezbejsko-feministički i anarho-radikalni glasovi.

Rasprave o istopolnim porodičnim vrednostima ranije su počele u skandinavskim zemljama, nego u Finskoj. Danska je donela zakon o istopolnom partnerstvu 1989. godine, kao prva zemlja u svetu koja je to učinila. Karin Lützen (1998., 234) tvrdi da se posle donošenja zakona danska nacionalna asocijacija gejeva i lezbejki pretvorila u ''ligu lezbejki domaćica'', bez ikakvih drugih ciljeva, osim prava na venčanje u crkvi, usvajanje i oplodnju. Prema Karin Lützen, postoji dosta konzervativnih aspekata u ''idealnoj'' danskoj kulturi i zakonodavstvu koji su postali deo lezbejske sfere. Rune Halvorsen (1998., 207) tvrdi da su se, u Norveškoj, smanjile društvene i simboličke vrednosti novih formalnih prava lezbejki i gejeva, nakon što je donet zakon o registrovanom partnerstvu 1993. godine. Lične veze postale su, pravno gledano, privatna stvar, dok je pravo na starateljstvo i usvajanje dece postalo pitanje o kome društvo treba da odlučuje. Finska lezbejska i gej zajednica je, od Danske, Švedske i Norveške, usvojila samo ideju ''prava'' na registrovanje, ali gore pomenuti kritički intonirani glasovi nisu se mogli čuti.

Michael Warner (1999.) tvrdi da gej brak i druga stremljenja ka normalnosti predstavljaju opasnost za queer etiku. Queer ne treba da se predstavlja kao nežna zajednica porodica, brakova i dece. Da bismo bolje razumeli Warnerove tvrdnje, neophodno je okrenuti se Foucaultu. Foucault se nije suprotstavio diskursu lezbejskih i gej prava. On je rekao da uvek moramo misliti izvan tih prava. Homoseksualnost treba shvatiti kao stanje postajanja u svakom društvu i istorijskom konceptu, pre nego bitisanje koje stvara bazu za prava. Warnerova vizija etike queer života suprotstavlja se onom mentalitetu domaćice koji je kritikovala Lützen. Poštenje, moralnost i etika ne bi trebalo da se odnose samo na one ljude koji imaju pravo da se venčaju ili registruju svoje partnerstvo. Warner kritikuje ovo stanovište prema kome se registrovanje smatra pitanjem životnog stila. Registrovanje i brak uvek podrazumevaju ideju ispravnijeg i privilegovanijeg od ostalih izbora. Prema tom stanovištu, registrovanje nije privatna stvar, već normalizujuća praksa.

Zaključak

	Photo: Deivan

Kath Weston je kritikovala Butlerino i Warnerovo stanovište, jer se krece ka previše uopštenom nivou i odnosi se samo na privilegovane osobe koji mogu da biraju svoje veze i pojmove koje koriste. Međutim, Butler nam je skrenula pažnju na napetost između društvenog i simboličkog, gde se heteronormativni zakoni mogu dovesti u pitanje na nivou lokalnih i svakodnevnih praksi. Želela bih da ovde završim nekim mogućim pitanjima za istraživanje. Biće mi drago da raspravljamo o relevantnosti tih pitanja u vašoj zemlji.

1) Kako se srodstvo konstruiše i artikuliše u popularnom (medijskom) i društveno-pravnom diskursu? Kako takve forme seksualnih odnosa, posvećenosti i pažnje mogu biti predstavljane tako da ne odgovaraju konvencionalnoj ideologiji porodice?

2) Na koji način su ljudi uspostavili i pojmovno zasnovali istopolne ili transdžender seksualne/društvene odnose tokom istorije? Kakve transformacije postoje u društvenim i rodbinskim odnosima i pojmovima?

3) Šta bi bili simbolički i praktični aspekti zakona o registrovanom partnerstvu u određenim kulturama i njihovim konstrukcijama srodstva? Da li će taj zakon pre stvoriti nova isključenja iz srodstva i izgnanike iz porodica, nego što će subvertirati njenu heteronormativnost? Šta je sa onima koji ne žele da registruju svoj partnerstvo ili da žive u monogamnim vezama - da li će i oni biti prognani sa te nove pravno-društvene scene ''queer porodica ''?

Prevod: Vedrana i Ivana

Bibliografija:
Aukia, Pekka & Manninen, Kirsti (1999): Uusi suurperhe - katiska vai turvaverkko? Helsinki: Kirjapaja.
Bersani, Leo (1995): Homos. Cambridge: Harvard University Press.
Borell, Klas (2002): Reflexiv intimitet och blodspand: En introduktion till senmoderna släktskapskonstruktioner. Journal of the Finnish Anthropological Society 27(4), 38-50.
Borneman, John (1997): Caring and being cared for: displacing marriage, kinship, gender and sexuality. International Social Science Journal 154, 573-584. Blackwell Publishers/Unesco.
Borneman, John (1996): Until death do us part: marriage/death in anthropological discourse. American Ethnologist 23(2): 215-238. Commented by Sylvia J. Yanagisako and Jane F. Collier.
Brown, Wendy (2002): Suffering the Paradoxes of Rights. In Wendy Brown & Janet Halley (eds.): Left Legalism/Left Critique. Duke University Press: Durham&London.
Butler, Judith (2000): Antigone’s Claim: Kinship Between Life and Death. Columbia University Press: New York.
Butler, Judith (2002): Is Kinship Always Already Heterosexual? Differences: A Journal of Feminist Cultural Studies 13(1), 14-46.
Collier, Jane, Michelle Z. Rosaldo, Sylvia Yanagisako (1997): Is There a Family? New Anthropological Views. In Roger N. Lancaster & Micaela di Leonardo (eds.) The Gender/Sexuality Reader: Culture, History, Political Economy. New York & London: Routledge.
Foucault, Michel (1976): The History of Sexuality: Vol. 1: An Introduction. London: Penguin.
Halvorsen, Rune (1998): The Ambiguity of Lesbian and Gay Marriage: Change and Continuity in the Symbolic Order. In Löfström, Jan (ed.) Scandinavian Homosexualities: Essays on Gay and Lesbian Studies. New York: Harrington Park Press, pp. 207-231.
Harris, C.C. (1990): Kinship: Concepts in Social Thought, Minneapolis: University of Minnesota Press.
Juvonen, Tuula (2003): Mad Girls Ranting. Paper in a multidisciplinary symposium ''Illegitimate Knowledges, Outlaw Presences: Gender, Representations and ''Morality'' in Culture'' organised by Helsinki Collegium for Advanced Studies, Christina Institute for Women’s Studies, Department of Art History and Women’s Law, University of Helsinki. Thursday 15th & Friday 16th May 2003.
Kaskisaari, Marja (2000): Kyseenalaiset subjektit. Tutkimuksia omaelämäkerroista, heterojärjestyksestä ja performatiivisuudesta. SoPhi 56. Jyväskylä: University of Jyväskylä.
Lützen, Karin (1998): Gay and Lesbian Politics: Assimilation or Subversion: A Danish Perspective. In Löfström, Jan (ed.) Scandinavian Homosexualities: Essays on Gay and Lesbian Studies. New York: Harrington Park Press, pp. 233-243.
Löfström, Jan (1998) (ed.) Scandinavian Homosexualities: Essays on Gay and Lesbian Studies. New York: Harrington Park Press.
Nieminen, Martta (2003) Leskeksi jääneen avopuolison asemaan harkitaan parannuksia: avoliittojen suuri määrä panostaa perintökaaren uudistamistarpeisiin (Status of the co-habitat widow reconsidered: the growing amount of co-habitats puts stress on the renewing of inheritance law). HSA6 27.8.2003.
Reinboth, Susanna (2003): Perheen sisäisestä lähestymiskiellosta kaavaillaan enintään kolmikuukautista (Internal family restraining order: Planned maximum 3months). HSA10 28.8.2003.
Robson, Ruthann (1994): resisting the Family: Repositioning Lesbians in Legal Theory. Signs: Journal of Women in Culture and Society 1994 19(41), 975-996.
Rubin, Gayle (1984): Thinking Sex: Notes for a Radical Theory of the Politics of Sexuality. In Vance, Carole (ed.) Pleasure and Danger: Exploring Female Sexuality. London: Routledge & Kegan Paul.
Rydström, Jens (2003): The Fifth Marital Status - Antigone and the History of Same-Sex Marriage in Scandinavia. Paper in a multidisciplinary symposium ''Illegitimate Knowledges, Outlaw Presences: Gender, Representations and ''Morality'' in Culture'' organised by Helsinki Collegium for Advanced Studies, Christina Institute for Women’s Studies, Department of Art History and Women’s Law, University of Helsinki. Thursday 15th & Friday 16th May 2003.
Schneider, David M. (1980): American Kinship. Chicago: University of Chicago Press.
Schneider, David M. (1997): The Power of Culture: Notes on Some Aspects on Gay and Lesbian Kinship in America Today. Cultural Anthropology 12(2): 23-31.
Snellman, Saska (2003): Nyt nousee luova luokka. Amerikkalaisprofessori Richard Floridan mukaan luovan talouden voittajia ovat kaupungit, jotka houkuttelevat homoja ja rockbändejä. Suomesta kisaan nousee vain yksi kaupunki. (The rise of the creative class: According to a US professor Richard Florida, the champions of the creative economics are cities, which attract gays and rock bands. In Finland, there is only one competitor.) HS Sunnuntai D1 24.8.2003.
Warner, Michael (1999): Trouble With Normal: Sex, Politics, and the Ethics of Queer Life.
Westermarck, Edvard (1991): Tapojen historiaa (History of Customs. Orig. Ur sedernas historia, 1912). Helsinki: SKS.
Weston, Kath (1997): Families We Choose: Gays, Lesbians and Kinship. Paperback version with a new Preface. Orig. 1991. New York: Columbia University Press.
Weston, Kath (1998): Forever Is a Long Time: Romancing the Real in Gay Kinship Ideologies. In Longslowburn: Sexuality and Social Science. New York & London: Routledge, pp. 57-82.
Weston, Kath (2003): Queer States. Unpublished paper in a conference on ''Globalizing family values'', Rauma, September.