6th part - Rođendan...
Bilbord....
Pošto sam par puta bio u prilici da vidim njegovu ličnu kartu, znao sam da mu je rođendan krajem januara. Dosta sam razmišljao o tome šta da mu poklonim (sem sebe), a da to on već nema. Sat koji sam, već duži vremenski period, planirao da kupim sebi, činio mi se kao pravi poklon, ali nepotpun. Znao sam da poklon trebam "zaokružiti" na pravi način, ali mi nije uspevalo da smislim pravu stvar.
Tog hladno januarskog popodneva, vraćao sam se od Mime. Skoro ceo dan sam proveo kod nje. Pošto je živela preko Masters centra, rešio sam da se kući vratim autobusom. I dok sam se smrzavao na minus nekoliko stepeni, čekajući autobusku liniju 11a, preko puta sam ugledao osvetljeni bilbord koji je privukao moju pažnju. Na velikoj površini, stajalo je svega nekoliko reči, ukrašeno crvenim ružama. Na bilbordu je pisalo:
"Maki, srećan rođendan... Volim te, i voleću te... Zauvek tvoj M."
Ne znam zašto, ali istog trenutka sam imao jaku želju da i ja to uradim, ali na nekoliko bilborda na Novom Beogradu. Jedva sam čekao da dođem u stan, i da počnem sa smišljanjem pravih reči za moju čestitku. Autobus je u tom trenutku došao, i ja sam, polu smrznut, ušao u njega. Sa kupljenom kartom, otišao sam na kraj autobusa, i nepomično posmatram bilbord, dok se autobus odlazio od tog mesta.
Ulazak u stan sam doživeo kao ulazak u toplu oazu. Odmah sam se skinuo i seo na radijator, koji je bio vreo. Malo potom, seo sam za sto, uključio kompjuter, konektovao se na internet, i na pretpraživaču tražio marketing agenciju koja se bavi iznajmljivanjem bilborda u Beogradu. U početku sam stekao utisak da nikada neću uspeti u svom planu, jer mi nikako nije polazilo za rukom da pronađen web prezentacije takvih agencija. Najzad... Pogodak !
Pronašao sam ono što sam tražio... Posetio sam njihovu web stranu, pogledao cenovnik, koji me priznajem (ne)prijatno iznenadio, i prepisao kontakt telefon. Sutra sam, čim sam ustao, kontaktirao agenciju, raspitao se oko detalja, i zakazao posetu. Pogledao sam kada imam prvi autobus za BG, otišao na stanicu, i otputovao za Beograd.
Realizacija plana...
U agenciji sam se dogovorio oko detalja, i zakupio tri bilborda (toliko sam keša imao) na Novom Beogradu, na dve nedelje. Nastojao sam da ti bilbordi budu na pravom mestu, odnosno da budu na putu do njegovog stana.
Pošto me je, na neki način, bilo sramota, ljubaznom čoveku koji je radio u agenciji, rekao sam da to radim umesto moje najbolje drugarice, i da ona želi da čestita rođendan toj osobi a ne ja. Smislio sam tekst, i dao ga na štampanje.
Kroz dva dana, tačno na njegov 36. rođendan, bilbordi su bili postavljenje. Na sva tri je stajala ista poruka:
"D. znaj da te volim i sa 36... Tvoj M."
Nisam želeo da bilbordi izgledaju prenatrpano, pa sam se odlučio za kratak tekst, i svega nekoliko crvenih populjaka ruže.
Ne znam zašto, ali sada, kada "pogledam" u prošlost, mislim da je ta ideja bila potpuni klise. Iako mi se tada činilo kao prava zamisao, sada imam utisak da je to sve bilo previše.
Surpise !!!
Poslednjeg dana januara, ustao sam rano - bio je to njegov rođendan. Sa nestrpljenjem sam očekivao njegov poziv. Dan pre toga, zamolio sam ga da mi iz stana donese (namerno) zaboravljenu knjigu. Pošto sam unapred znao njegovu putanju do stana, bio sam uveren da će i ovog dana proći pored tih bilborda, i da će videti nešto sasvim neobično, u čemu će se pronaći.
Poslao sam mu nekoliko vezanih poruka, i najiskrenije mu čestitao rođendan. Nekoliko minuta kasnije mi je odgovorio, zahvaljujući mi se. Još jednom sam ga podsetio za knjigu, jer je popodne trebao da dođe u Novi Sad.
Negde oko 11h pre podne, zazvonio mi je telefon - to je bio on.
- "Ćao Maleni, šta radiš?" upitao me je ljubazno.
- "Ćao, ništa posebno. Malo pre sam ustao i sada pijem jutarnju kafu. Još jednom Srećan rođendan!!"
- "Hvala, i hvala za ovu divnu poruku koju si mi poslao..."
- "Nema na čemu..." odgovorio sam kratko.
- "Ne znam da li je ovo neka slučajnost, ali malo pre sam prošao pored 2-3 bilborda sa zanimljivim tekstom..."
- "Ne mogu da verujem, pa ti još gledaš bilborde... I, šta je pisalo na njima?" upitao sam ga zainteresovano.
- "D. znaj da te volim i sa 36... Tvoj M. Slučajnost ili ne?"
- "Ne razumem..." pravio sam se da ne znam u čemu je fora.
- "Pa kada inicijal D. zameniš mojim imenom, i umesto inicijala M. staviš tvoje ime, dobije se jedna izuzetno zanimljiva poruka!"
- "Koja?"
- "Joj što si komplikovan... Vidi se da si ustao malo pre... Ne verujem da u Beogradu postoji još jedan David koji danas puni 36 godina, i još veća slučajnost da mu rođendan čestita neki muškarac sa inicijalom tvog imena... Imaš li neke veze s'tim?" upitao me je začuđeno.
Pre odgovora, uzdahnuo sam duboko, i nakašljao se. Hteo sam da mu na taj način stavim do znanja da sam to ja uradio...
- "Jeste... Ti bilbordi, i te poruke imaju neke veza sa mnom, ali i sa tobom." odgovorio sam mu kroz smeh.
- "Ne mogu da verujem... Znao sam da si to ti uradio... Pa ti nisi normalan... Zaista si me prijatno iznenadio... Kada si to sve postigao da uradiš?" upitao me je zadovoljno.
- "Neka to bude moja mala tajna, ali ti mogu samo reći da ono što ja zamislim, uvek realizujem. Takav sam..."
- (smeh) "Zaista lepo od tebe Maleni... Prijatno sam iznenađen, i moram ti priznati da si mi izmamio osmeh na licu, dok sam prolazio pored tih bilborda..."
- "Jer jesam?"
- "Jesi, i tek sada shvatam zašto si toliko insistirao za tu knjiga - to je bila samo fora, zar ne?"
- "Da, samo fora... Volim te Davide..."
- "I ja tebe Maleni... Jel još uvek važi dogovor za popodne, ili je i to bila fora?" upitao me je kroz smeh.
- "Da i ne... Da, važi dogovor za popodne, i ne, to nije fora... Jel dolaziš?"
- "Naravno da dolazim... Hoću da budeš spreman u dva, jer čim budem došao, idemo u Sremsku Kamenicu, u "La Mazon" na ručak...
- "Dogovoreno..."
- "Ljubim te... Vidimo se..."
- "I ja tebe, vidimo se..."
Nakon prekida veze, bio sam izuzetno srećan, jer mi je jedan od prvih planova u novoj godini, doživeo potpunu realizaciju. Na brzinu sam zapakovao poklon, i sredio stan jer je bio u totalnom haosu. Skuvao sam kafu, zapalio cigaru i seo na fotelju...
Predjelo u stanu...
Kako je vreme odmicalo, bio sam sve nestrpljiviji i nervozniji, jer nisam mogao da izdržim više... Jedva sam čekao da ga vidim na vratima. Tog dana bio sam potpuno raspoložen, i spreman za iscrpni sex s'njim.
Zvuk interfona me je iznenadio, jer ga nisam očekivao tako rano. Skočio sam sa fotelje, i munjevito došao da vrata, kako bi mu otključao ulaz. Otključao sam i vrata od stana, a potom sam otišao u spavaću sobu, legao na stomak, leđima okrenut od vrata. Čekao sam kada će pokucati na vrata od stana... Na sebi sam imao samo crvene bokserice, koje su na zadnjici imale nacrtanog Đavola - bio je to pravi trenutak za te bokserice.
Zakucao je na vrata dva ili tri puta, i ja sam mu rekao da uđe. Dok je skidao jaknu, i cipela, obavestio sam ga da dođe u sobu.
- "Ooo... Pa šta ovo treba da znači, provociraš me Maleni?" upitao me je iznenađeno.
- "Ja imam samo jednu nameru, a ti shvati kako hoćeš!" odgovorio sam mu blagim glasom.
- "Da mi mogu da ti se pridružim?"
- "Svakako... Ali, prvo skini... Skroz..."
- "Uuuu... To me pali, izgleda da obojica imamo istu nameru..."
Nije mi bilo puno potrebno da se skine. Seo je na krevet pored mene, i počeo da me nežno ljubi po leđima. To mi je strašno prijalo, šta više naježio sam se. Okrenuo sam se prema njemu, i privukao ga preko sebi. Počeli smo nežno da se ljubimo, a on mi je levom rukom držao gluvu, nedozvoljavajući da pomerim glavu ni levo ni desno. Uživao sam u tim trenucima... Tada je prvi, i poslednji put isključio sve svoje telefone, jer je pretpostavljam želeo da uživa u tim trenucima nežnosti...
- "Kresni me..." odgovorio sam mu, pri tom želeći da ga što pre osetim u sebu.
- "Sa zadovoljstvom mladi gospodine..." odgovorio mi je, i namignuo desnim okom.
Mogu slobodno reći da smo tog popodneva vodili ljubav kao nikad to tada. Bio je izuzetno nežan, osećajan i što je najvažnije pun energije, tako da smo u vođenju ljubavi uživali dobrih dva sata.
Moram naglasiti da između termina "vođenje ljubavi" i "sex" pravim drastičnu razliku. Ne znam zašto, ali to su po meni dva potpuno različita pojma...
Šta ćeš uraditi???
Iako je dogovor bio da prvo odemo na ručak u restoran, u stanu smo ostali do pet popodne. Naravno, to smo vreme pametno iskoristili... Na sve moguće načine... Nešto pre pet smo se istuširtali, i otišli na ručak (ako se to u pet popodne uopšte i može nazvati ručkom).
Vožnju do Sremske Kamenice sam iskoristio kao trenutak za "uručivanje" poklona, koja ga je vidno iznenadio.
- "Sat? Odakle ti ta ideja... Kako si znao šta mi treba?"
- "Pa jednostavno - nikada ti na ruci nisam video sam, a primetio sam da non-stop gledaš u telefon kako bi video koliko ima sati..."
- "Divan si, hvala ti Maleni..."
- "Znam, nema na čemu... Za tebe sve!"
Restoran je bio polu-pun, u njemu je bio taman toliko ljudi da atmosfera bude prijatna. Naručili smo jelo, i počeli ćaskanja...
- "Znaš, dok sam bio na Zlatiboru, doneo sam jednu važnu odluku..." rekao mi je.
- "Koju?" upitao sam ga.
- "Najverovatnije ću se razvesti od žene..."
- "Šta ćeš uraditi???" upitao sam ga zaprepašćeno.
- "Kažem da ću se razvesti od žene..." ponovio mi je odgovor.
- "Ali ne razumem zašto !!!"
- "Kao što znaš, par puta sam ti rekao da prema njoj ne osećam baš ništa, ništa sem tereta..."
- "Ma daj molim te, nemoj da lupaš gluposti..."
- "Odlučio sam... Imao si pravo, ako je ne volim, zašto bih bio s'njom u braku? Radi seksa? Seks koji imam s'njom se može oceniti čistom jedinicom..."
- "Jel si pijan? Naduvan? Šta je s'tobom?" upitao sam ga iznervirano.
- "Pa jednostavno, nikada mi nije pušila, ne voli analni sex, voli samo klasičan, i nikada nije raspoložena za eksperimentisanje novih poza - zadovoljna je i sa dve, tri poze, i to je to..."
- "Pa šta! Zar je to razlog za raskid?" upitao sam ga drsko.
- "Možda jesto, možda nije... Ko zna... Takav sam čovek, volim da eksperimentišem, i uvek sam spreman da probam nešto novo, za razliku od nje..."
U tom trenutku, konobar nam je doneo jelo, i započetu temu smo ostavili "po strani". Dok smo jeli, u sebi sam osetio neki osećaj krivice zbog njegove odluke, jer sam mu i ja par puta savetovao da se razvede od nje. Ne znam zašto, ali prvi put u života sam se kajao zbog izgovorenih reči. Bilo mi je krivo što sam ranije i započinjao takve teme. Tokom jela mi je non-stop kroz glavu odjekivala njegova rečenica "Najverovatnije ću se razvesti od žene"... Svaki put kada sam pomislio na konačni ishod tog događaja, jasno sam video ostavljenu ženu u ranim tridesetim, uplakanu, i najgore od svega sa dvoje dece... Bilo mi je strašno.
- "A deca?" upitao sam ga.
- "Pardon?" bio je zatečen.
- "Pitam a deca? Šta će biti sa decom Davide? Zar misliš da su ona to zaslužila?"
- "Znam da nisu zaslužila, ali sam siguran da će im biti Ok... Uvek sam bio "tata" kada je trebala da se kupi neka nova igračka, ili kada sam davao pare. Razumeš?"
- "Ne, ne razumem..." odogovrio sam povišenim glasom.
- "Naviknuće se ona bez mene. Ne brini se... I dalje će imati sve što požele. ženi ću ostaviti kuću, auto, stan u centru grada, a plaćaću i veću alimentaciju."
- "Nije sve u parama, ne možeš roditeljsku ljubav zameniti parama Davide!" počeo sam da vičem.
U trenutku kada je spomenuo decu i pare, setio sam se svojih roditelja, koji su se razveli, i krenuli u "stvaranje" svojih karijera, u kojima nije bilo mesta za mene. I dan danas se sećam tog trenutka kada su mi saopštiti da se razvode, i da ću zbog njihovih mnogobrojnih poslovnih obaveza živeti "privremeno" sa sestrom. To "privremeno" traje već 6-7 godina, i iskreno mislim da će zauvek ostati "privremeno", sem činjenice da više ne živim sa sestrom, nego sam.
Pronašao sam se u situaciji te dece, kojoj otac saopštava da napušta njihovu majku, i odlazi iz kuće, ali da će im uvek slati novac, i da će im se uvek "naći pri ruci", onda kada im je potrebno.
U početku je sve Ok dok se viđaš sa roditeljima, odnosno dok te posećuju, a onda vremenom počnu da ti šalju čestitke ili da te eventualno zovu kada je Nova godina, Božić, Uskrs, i kada ti je rođendan.
Umesto roditeljske ljubavi, od njih dobijaš poklone, koji nisu od srca kupljeni, već u nadi da će biti bolji od onog koji ti je mama, odnosno tata kupio i poslao. Na neki način, ja i nemam roditelje, i ne pravim razliku između napuštene dece u Dečjem selu, s'jedne, i mene s'druge strane. Razlika je u tome što ja ipak imam svoj dom, a oni, nažalost ne...
Dok me je vraćao u stan, pokušao sam da ga nateram da odustane od gluposti koje je zamislio, ali nikako nisam uspevao. Nije želeo da odustane od razvoda, i uporno je tvrdio da je to najbolje rešenje za njega. Iako nisam uspeo da ga nateram, uspeo sam da izdejstvujem da promeni odluku (na neki način). Predložio sam da zaboravi na razvod, i da privremeno napusti kuću kako bi mogao da razmisli dooobro o svomu, još jednom... Posle dužeg razmišljanja, i negodovanja, privatio je moj predlog.
Bilo mi je krivo što nisam uspeo u svojoj nameri, ali mi je ipak bilo drago što je delimično promenio odluku - Hvala Bogu... Kada smo stigli do moje zgrade, rekao sam mu:
- "Davide molim te, obećaj mi da nećeš napraviti neku glupost, i da nećeš promeniti mišljenje!"
- "Ne znam zašto sam pristao na kompromis, ali Ok - obećavam... Nadam se da će vreme pokazati da sam bio u pravu..."
- "Hvala ti..."
Okrenuo sam se prema njemu, zagrlio ga, i poljubio u usta. Te večeri nije želeo da ode sa mnom u stan - pravdao se kako je umoran, i kako jedva čeka da se baci u krevet. On se vratio za Beograd, a ja sam skoro celu noć razmišljao o posledicama... |
