Jedan slučaj iz Gimnazije me je naveo da korigujem malo taj lakonski odgovor. Dakle, u redu je i pod uslovom da te uhvate, ali da te iz nekog razloga ne sprečavaju u prepisivanju i istolerišu to prepisivanje, kao da ga nije ni bilo.
Istorija je bio predmet koji u našem razredu u Gimnaziji niko naročito nije voleo da uči, pa su svi prepisivali na kontrolnim zadacima. Profesorka je bila od onih koje je bolela pička za sve, pa se đaci nisu trudili ni da pripreme puškice za prepisivanje, no su prepisivali onako direktno iz knjige, koju su oni u poslednjim redovima držali čak i na samom stolu. I prepisivali iz nje.
Mene je ta stara flegma od profesorke nešto uzela na zub, ne sećam se više tačno zbog čega, tek fiksirala se na jednom kontrolnom na moje prepisivanje sa puškica, koje sam držao ispod stola, na kolenu, ili u klupi. I počela da me premešta, da mi uzima puškice, koje su još bile onako fino oblepljene tankim selojtepom, da se ne gužvaju i ne šušte. Elegantne su bile, sitno ispisane i plastificirane, zaista urađene s velikom pažnjom. I ona to kao vidi i to joj smeta, a ne smeta joj što učenica što sedi samo pola metra od mene drži čitav udžbenik na stolu i prepisuje. Ja sam tada izgubio živce, otišao do njenog stola, uzeo puškice koje mi je oduzela, lepo glasno rekao kako sam dovoljno pošten bio da napravim te puškice, dok polovina razreda ni to nije htela da uradi, nego da prepisuju iz udžbenika i da nema sile da ona to ne vidi, kad mnogi udžbenike drže na stolu i prepisuju. Nije se protivila da uzmem nazad puškice, ja sam završio sa prepisivanjem, o tom slučaju više nije bilo reči, ali mi je dala neku trojku valjda na tom kontrolnom.
Eto, dakle - izgleda da je najbitniji uslov da ti nadležni ne zamere, ako prepisuješ.
Nekako mi se čini da kad imaš pregled nad čitavim razredom i svim pojedincima koji izrađuju test i kontrolni, nema sile da ne vidiš da neko vara i prepisuje. Uvek se to vidi. Vidi se kad se neko okreće, zaklanja rukom list, češka se prečesto oko ušiju i sl. Ne ?