[url=http://www.gay-serbia.com/forum/viewtopic.php?p=2380637#p2380637]bern napisao:[/url]mene nervira m-ov stav. ne zato što je pogrešan, već zato što zbog svog nepragmatizma zalazi u najobičniju jebenu pozu.
uopšte nije cilj da gejevi rekonstruišu shvatanje braka kao "zaostavštine" tamo nekong "zlog" društva. cilj im (nam) je da u aktuelnim društvenim okolnostima imaju (imamo) jednaka prava kao i hetero osobe.
kukanje o tome kako su heteroseksalna prava, zapravo, vrijedna prezira, jer, eto, ni heteroseksuaci ne shvataju svu pretvornost bračne unije - i pozivanje da se taj sistem razbije i uspostavi neki "novi" je utopija.
računajući, naravno, da ovi kao m. imaju u rukavu neki savršen sistem. right.
ali, u poređenju sa tim što hrvatska sad radi, takvo pozivanje na "bunt" je, na čistom srpskom, naobičnije lelemudanje.
Ja zaista ne razumem da li je teško da se shvati elementarna stvar: ako je cilj imati jednaka prava, onda niko ne sme da ima manje ili više prava. Pristajanjem na (gej) brak, koji nosi PRIVILEGIJE, svi (gej) ljudi neće biti jednaki, već će oni (gej) ljudi van braka imati manje privilegija od onih u braku. Dakle, ako je cilj jednakost, onda treba za početak ukinuti bračne privilegije: svi imamo ista prava, bez obzira da li smo u braku ili ne, kao i da li smo strejt ili ne. Ko ovo ne može da ukapira, zaista ne znam šta da mu/joj kažem.
Uzgred budi rečeno,prethodno predstavlja klasičan liberalni argument, tako da u njemu ne vidim ništa utopističko, jer ga mnogi unutar zapadnog gej pokreta takođe artikulišu (dakle, nije sve usisao mainstream koji gleda kako bolje da se uklopi u postojeći sistem). A odbacivanje bilo kakvog egalitarnog projekta u ime pragmatizma zapravo predstavlja oportuni i reakcionarnu politiku koja se miri sa postojećim stanjem neravnopravnosti kao datim i ne želi da ga, u njegovoj suštinskoj neravnopravnosti, menja. Uostalom, svaka revolucija koja se odigrala iz perspektive prethodnog poretka izgledala je kao utopija -- npr. mnogi crnci su verovali pre ukidanja ropstva da je to nemoguće itd. A ovde nije reč o promeni tih razmera, već naprosto razumevanju da jednakost podrazumeva da se izjednačavanje prava grupe A ne može desiti na uštrb prava grupe B tj. da samo rešenja koja daju svim individuaama jednaka prava predstavlja pravo rešenje.
Konačno, ovo nije nikakav poziv na bunt, ovo je mesto razmene mišljenja o određenim fenomenima, a ne kreacije nekakvog političkog programa. A to što bi ti u ime nekakvog pragmatizma i ovde ukidao polemiku, to je samo simptom opšte zabrane da se misli, karakterističan za sve ideološke dogmatizme, od verskog do pederskog Vjeruju, koje bi sada da ukine svaku kritiku na svoj račun (kao da je bezgrešan), te da je proglasi naprosto suvišnom u odnosu na mogućnost dobijanja privilegija svedoči o njegovom padu u odnosu na 70-e godine prošlog veka, kada je upravo radikalno dovodio u pitanje i brak i porodicu i kapitalizam i rasizam itd. (Nije ni čudo da je Judith Butler optužila Berlin Pride za rasizam, kao što ne treba da iznenađuje ni islamofobija gej pokreta -- sve su to simptomi upravo ukidanja političkog promišljanja i go-with-the-flow neoliberalne doktrine).
A o tome šta brak i porodica znače za perpetuaciju kapitalističkog sistema, te kako su ona institucije najvećeg nasilja nad decom koje se upravo gej mainstramizacijom rekonstruišu -- o tome drugi put.
). 
)
