Vizantijski akt

Judeohrišćansko Sveto Pismo ne govori ni o homoseksualcima ni o homoseksualnosti, ako se uzme da ovi pojmovi podrazumevaju isključivo privlaćnost prema pripadnicima sopstvenog pola, često izražavano kroz seks. Štaviše, nijedan prevod Svetog Pisma koji imamo na raspolaganju ne koristi bilo koju od ove dve reči. Odlomci kao Lev. 18:22 i 20:13, u kojima se zapravo izražava briga za kultnu čistoću, osuđuju religioznu praksu Kanaanaca, koji su naselili zemlju za koju su drevni Izraelci tvrdili da ju je Jahve obetovao njima, i koji su, pokušavajući da obezbede plodnost zemljišta, angažovali muške prostitutke i obožavali falusna debla i kamenje. U istom smislu, Pavlove osude u poslanicama Rim. 1:27 i 1 Kor. 6:9-10 uperena su protiv lokalnih običaja, kojima su jevrejski hrišćani u Rimu i Korintu pretili da podlegnu. Tek u evropskom Srednjem veku, pošto su uklonjene pretnje suparničkih religija i ostale samo pisane zabrane izvađene iz konteksta, ovo poslednje se tumačilo kao isključiva osuda svake aktivnosti prema istom polu.

Antičko jevrejstvo se zapravo pokazuje izuzetno falocentričnim. Obrezivanje je, u skladu sa Avraamovim savezom sa Jahveom, znak da je tog čoveka izabrao Bog (Post. 17:8-11). Hvatanje muških genitalija je bila i forma zaklinjanja, odn. ekvivalent rukovanju kao znak potvrde nagodbe:
I reče Avram sluzi svojemu najstarijemu u kući svojoj, koji biješe nad svijem dobrom njegovijem: metni ruku svoju pod stegno moje, da te zakunem Gospodom Bogom nebeskim i Bogom zemaljskim da nećeš dovesti žene sinu mojemu izmedu kćeri ovijeh Haneneja, među kojima živim (Post. 24:2-3). I metnu sluga ruku svoju pod stegno Avramu gospodaru svojemu, i zakle mu se za ovo (Post. 24:9); A kad se približi vrijeme Izrailju da umre, dozva sina svojega Josifa, i reče mu: ako sam našao milost pred tobom, metni ruku svoju pod stegno moje, i učini mi milost i vjeru, nemoj me pogrepsti u Misiru. (Post. 47:29).
S druge strane, pošto je Nojev sin Ham video 'golotinju oca svojega', njegovi potomci biće neminovno potisnuti od strane Izraelaca (1 Moj. 9:21-27). Na drugim mestima prisilno obrezivanje se pojavljuje kao nasilnička smicalica: u 34. glavi Postanja, dva Jakovljeva sina namame Sihema i druge miroljubive starosedeoce da se dobrovoljno podvrgnu obredu, samo da bi nad njima izvršili pokolj dok se oporavljaju od zahvata, a David dobija zadatak od cara Saula da pribavi stotinu filistinskih kožica ('okrajaka', prema Danicicu, prim. prev.) ako želi da se oženi carskom princezom (1 Sam. 18:25-27). Nasuprot tome, Sveto Pismo ne pokazuje nikakvo zanimanje za ženske genitalije. Ženama je, u izvesnim slučajevima, čak bilo strogo zabranjeno dodirivanje testisa: I ako bi se svadili ljudi, jedan s drugim, pa bi došla žena da otme muža svojega iz druge koji ga bije, i pruževši ruku svoju uhvatila bi ga za mošnice. Otsijeci joj ruku; neka ne žali oko tvoje (5 Mojs. 25: 11-12).

Codex Sinaiticus

Kad se oslobodi savremenih pristrasnosti, Sveto Pismo se pokazuje neobično homoerotskim. Jevrejski Zavet ispoljava iskreno divljenje prema muškoj lepoti. I Saul, i David i Avesalom bivaju hvaljeni zbog svoje lepote, a ime ovog poslednjeg u kulturi Srednjeg veka označavalo je muškarca koji je toliko svestan svoje privlačnosti da to kod njega izaziva sujetu kakvu imaju žene (takav je, recimo, Avesalom u Chaucerovoj 'Mlinarevoj prici', ponosan na svoju kosu, ženstven u odevanju i 'ne sme ni pustiti vetra'). Slavljenje ženikove seksualne privlačnosti u Pesmi nad pesmama izražava ženski lik, ali redanje njegovih delova tela - koje svakako spada u najerotskije odlomke biblijskog kanona - čitao je vekovima obavezno muški ctec.

Najprovokativnije su pripovedne epizode koje opisuju mušku istopolnu požudu i/ili ljubav. Prva Mojsijeva knjiga (Postanje) 19:1-11 i Knjiga o sudijama 19:14-30 beleže paralelno izgrede u kojima meštani navlače na sebe gnev Boga ili društvene sredine kad pokušaju da siluju muške goste; domaćini ovih gostiju (pre svega Avraamov nećak Lot), svesni drevnih ustanova o gostoprimstvu prema namernicima, koji na domaćina prebacuju odgovornost za bezbednost njegovog gosta, nude raspaljenoj svetini umesto toga svoje kćeri-device ili sopstvene žene. Teškoća savremenog čitaoca u vezi sa seksualnom pozadinom dogadaja u Sodomi najbolje je izražena u duhovitom odbijanju A. E. Housmana, kada je A. J. Symon zahtevao od njega da štampa neke njegove lirske pesme u antologiji lirike devedesetih godina devetnaestog veka: 'Uključiti me u antologiju devedesetih bilo bi isto toliko tehnički ispravno, i isto toliko suštinski neprikladno, kao i uključiti Lota u knjigu o sodomitima: uzevši da ja ne kažem ni reči protiv sodomije, niti nagoveštavam da su pijanstvo i incest u bilo kom smislu preporucljivi.' Housman, koji je, kako se čini, i sam platonski obožavao momke iz Shropshirea i veličao atlete koji umiru mladi, stidljivo postavlja sebe u tabor stanovnika Sodome dok u isto vreme podvlači izgrede navodno normalnog heteroseksualnog ponašanja koje biblijska priča donosi. Epizoda sa Sodomom potpomogla je razvoj gej književne tradicije - koja uključuje Boys of Life Paula Russella i Angels in America Tonyja Kushnera, kao i brojne erotske kratke priče kao što je Snow Angel Jona Paarla - u kojoj andeoska poseta ima za posledicu seksualnu epifaniju ili apokalipsu.

Ostale epizode aludiraju na odnose ili postupke koji su toliko opšti da ne zahtevaju detaljnije izlaganje. Petefrije je možda kupio Josifa radi pederastije; (up. I ostavi u Josifovijem rukama sve što imaše, i ne razbiraše ni za što osim jela koje jedaše. A Josif bijaše lijepa stasa i lijepa lica. Post. 39: 6, et passim); sudija Samuilo se možda bavio, u mladosti, homoseksualnom prostitucijom u hramu; a prorok Danilo je možda bio u seksualnom odnosu sa gospodarem Navuhodonosorove palate.

	Codex Alexandrinus

Rimski kapetan koji traži od Isusa da izleči njegovog slugu, najverovatnije da podrazumeva ljubavnika. Epizoda se navodi u Matejevom jevandelju (8:5-13) i u Lukinom (7:2-10) iz kojeg ćemo je navesti:

A kada zavši sve riječi svoje pred narodom, uđe u Kapernaum. U kapetana pak jednog bijaše sluga bolestan na umoru koji mu bješe mio. I kad ću za Isusa, posla mu starješine judejske moleći ga da dođe i spase mu slugu. A oni došavavši Isusu moljahu ga usrdno, govoreći: Dostojan je da mu to učiniš, jer ljubi narod naš, i sagradi nam sinanogu. A Isus iđaše s njima. I kad vec bijaše nedaleko od kuće, posla kapetan njemu prijatelje govoreći mu: Gospode, ne trudi se, jer nisam dostojan da pod krov moj udeš; Zato i ne smatrah sebe dostojnim da ti dodem; nego samo reci riječ, i ozdraviće sluga moj...A kad to ču Isus, zadivi mu se, i okrenuvši se narodu koji idaše za njim reče: Kažem vam: ni u Izrailju toliku vjeru ne nađoh. I kada se poslani vratiše, nadoše slugu zdrava.

Sluga...koji mu beše mio, u grčkom originalu glasi entimos pais. Sinhrona upotreba reči pais je dobro dokumentovana i ona ima homoerotske konotacije (otuda, u kranjoj liniji, i pederastija). Hristova reakcije ukazuje da je on razumeo prirodu veze kapetana i njegovog 'sluge', ona je slična mnogim situacijama gde Hrist neočekivano staje u odbranu onih socijalnih grupa koje su bile pod udarom ondašnjih, pre svega farisejskih, moralnih konvencija i osuda.

A misteriozni mladić koji go beži sa poprišta Isusovog hapšenja ostavivši svoje 'platno' u Mar. 14:51-52, izgleda da je učestvovao u seksualnom obredu koji je uzbuna oko hapšenja prekinula (A za njim idaše nekakav mladić ogrnut platnom po golom telu; I uhvatiše onoga mladića. A on ostavivši platno, go pobježe od njih. Mar. 14: 51-52).

	David i Jonatan

Ipak, najupadljiviji primeri muške istopolne ljubavi jesu parovi David i Jonatan u prvoj i drugoj knjizi Samuilovoj (Žao mi je za tobom, brate Jonatane; bio si mi mio vrlo; veća mi je ljubav tvoja od ljubavi ženske.2 Sam. 1:26) i Isus i Jovan, njegov 'ljubljeni učenik' iz Jevanđelja po Jovanu (A jedan od učenika njegovih, koga Isus ljubljaše, beše naslonjen na naručje Hristovo. Jov. 13, 23. Upor. i Jov. 19:26; Jov. 20:2; Jov. 21:20). Obe priče nagoveštavaju potpuno razvijene emotivne veze koje uključuju gestove fizičke bliskosti i neobično veliku bol koju oseća prema preminulom partneru onaj koji je preživeo. Slicnosti u rodoslovlju i imenu - Isus je potomak Davidov, a Jovan je varijanta Jonatana - navode na pomisao da se radi o svesnoj nameri autora jevanđelja koji je shvatio da Davidova veza sa Jonatanom predstavlja ključni deo identiteta antičkog ratnika - pisca psalama.

Tokom istorije, Sveto Pismo se pokazalo kao Rorschachov test, koje izaziva tumačenja koja otkrivaju isto onoliko o tumaču koliko i o tekstu samom. Konzervativni čitaoci, s jedne strane, plašeći se sugestivnosti određenih biblijskih tekstova, potrudili su se da ograniče njihova moguća značenja; na primer, autor(i) biblijskih knjiga Dnevnika i jevrejski istoričar iz prvog veka n. e. Josif Flavije brižljivo su preradili pripovest o Davidu da bi uklonili bilo kakvu indiciju o ljubavnoj vezi velikog kralja Izraela sa sinom njegovog političkog suparnika. Liberalniji čitaoci, s druge strane, često su pribegavali drastičnim metodama da bi očistili Sveto Pismo od pravovernih tumačenja i cenzure. Pretpostavlja se da je Christopher Marlowe izneo tvrdnju da 'su svi oni koji ne vole duvan i momke bili budale' i da je 'sveti jevanđelista Jovan bio Hristov suložnik i svagda se priklanjao na njegove grudi, da ga je ovaj koristio kao grešnici iz Sodome,' i koristeći Sveto Pismo uputio tako provokativni izazov elizabetanskom pravoverju da je mogao biti, delom i zbog svog podrivanja, likvidiran. Na isti način Marquis de Sadeova knjiga 120 dana Sodome, zatim Sodoma, ili kvintesencija razvrata erla od Rochestera, ili Gore Vidalovo delo Live from Golgotha koriste jasno ocrtane delove u Svetom Pismu za kulturno uzburkivanje, i prisvajaju biblijske motive da bi okrenuli Sveto Pismo protiv onih koji podržavaju njegovu tobožnju moralnost.

Raymond-Jean Frontain

Boswell, John, Christianity, Socialy Tolerance, and Homosexuality: Gay People in Western Europe from the Beginning of the Christian Era to the Fourteenth Century, University of Chicago Press, 1980.
Comstock, Gary David, and Susan E. Henging, izd. Quee(e)rying Religion: A Critical Anthology. New York: Continuum, 1997.
Frontain, Raymond-Jean, izd. Reclaiming the Sacred: The Bible in Lesbian and Gay Culture. Binghamton, N.Y.: Harrington Park-Haworth Press, 1997.
Helminiak, Daniel A. What the Bible Really Says About Homosexuality. San Francisco: Alamo Square Press, 1994.
Horner, Tom. Jonathan Loved David: Homosexuality in Biblical Times. Philadelphia: Westminster press, 1978.
Jordan, Mark D. The Invention of Sodomy in Christian Theology. Chicago: University of Chicago Press, 1997.
Donald Mader, The Entimos Pais of Matthew 8:5-13 and Luke 7:1-10, Paidika 1, 1987, str. 27-39.

Iz: Gay Histories and Cultures: An Encyclopedia, izd. George E. Haggerty, New York & London, 2000, str. 118-120.

Prevod: AngraMaina