SVETO PISMO
|
|
|
Vizantijski
akt |
Judeohrišćansko Sveto Pismo ne govori ni o homoseksualcima ni
o homoseksualnosti, ako se uzme da ovi pojmovi podrazumevaju isključivo
privlaćnost prema pripadnicima sopstvenog pola, često izražavano
kroz seks. Štaviše, nijedan prevod Svetog Pisma koji imamo na
raspolaganju ne koristi bilo koju od ove dve reči. Odlomci kao
Lev. 18:22 i 20:13, u kojima se zapravo izražava briga za kultnu
čistoću, osuđuju religioznu praksu Kanaanaca, koji su naselili
zemlju za koju su drevni Izraelci tvrdili da ju je Jahve obetovao
njima, i koji su, pokušavajući da obezbede plodnost zemljišta,
angažovali muške prostitutke i obožavali falusna debla i kamenje.
U istom smislu, Pavlove osude u poslanicama Rim. 1:27 i 1 Kor.
6:9-10 uperena su protiv lokalnih običaja, kojima su jevrejski
hrišćani u Rimu i Korintu pretili da podlegnu. Tek u evropskom
Srednjem veku, pošto su uklonjene pretnje suparničkih religija
i ostale samo pisane zabrane izvađene iz konteksta, ovo poslednje
se tumačilo kao isključiva osuda svake aktivnosti prema istom
polu.
Antičko jevrejstvo se zapravo pokazuje izuzetno falocentričnim.
Obrezivanje je, u skladu sa Avraamovim savezom sa Jahveom, znak
da je tog čoveka izabrao Bog (Post. 17:8-11). Hvatanje muških
genitalija je bila i forma zaklinjanja, odn. ekvivalent rukovanju
kao znak potvrde nagodbe:
I reče Avram sluzi svojemu najstarijemu u kući svojoj, koji
biješe nad svijem dobrom njegovijem: metni ruku svoju pod stegno
moje, da te zakunem Gospodom Bogom nebeskim i Bogom zemaljskim
da nećeš dovesti žene sinu mojemu izmedu kćeri ovijeh Haneneja,
među kojima živim (Post. 24:2-3). I metnu sluga ruku svoju pod
stegno Avramu gospodaru svojemu, i zakle mu se za ovo (Post. 24:9);
A kad se približi vrijeme Izrailju da umre, dozva sina svojega
Josifa, i reče mu: ako sam našao milost pred tobom, metni ruku
svoju pod stegno moje, i učini mi milost i vjeru, nemoj me pogrepsti
u Misiru. (Post. 47:29).
S druge strane, pošto je Nojev sin Ham video 'golotinju oca svojega',
njegovi potomci biće neminovno potisnuti od strane Izraelaca (1
Moj. 9:21-27). Na drugim mestima prisilno obrezivanje se pojavljuje
kao nasilnička smicalica: u 34. glavi Postanja, dva Jakovljeva
sina namame Sihema i druge miroljubive starosedeoce da se dobrovoljno
podvrgnu obredu, samo da bi nad njima izvršili pokolj dok se oporavljaju
od zahvata, a David dobija zadatak od cara Saula da pribavi stotinu
filistinskih kožica ('okrajaka', prema Danicicu, prim. prev.)
ako želi da se oženi carskom princezom (1 Sam. 18:25-27). Nasuprot
tome, Sveto Pismo ne pokazuje nikakvo zanimanje za ženske genitalije.
Ženama je, u izvesnim slučajevima, čak bilo strogo zabranjeno
dodirivanje testisa: I ako bi se svadili ljudi, jedan s drugim,
pa bi došla žena da otme muža svojega iz druge koji ga bije, i
pruževši ruku svoju uhvatila bi ga za mošnice. Otsijeci joj ruku;
neka ne žali oko tvoje (5 Mojs. 25: 11-12).
|
|
Codex Sinaiticus |
|
Kad se oslobodi savremenih pristrasnosti, Sveto Pismo se pokazuje
neobično homoerotskim. Jevrejski Zavet ispoljava iskreno divljenje
prema muškoj lepoti. I Saul, i David i Avesalom bivaju hvaljeni
zbog svoje lepote, a ime ovog poslednjeg u kulturi Srednjeg veka
označavalo je muškarca koji je toliko svestan svoje privlačnosti
da to kod njega izaziva sujetu kakvu imaju žene (takav je, recimo,
Avesalom u Chaucerovoj 'Mlinarevoj prici', ponosan na svoju kosu,
ženstven u odevanju i 'ne sme ni pustiti vetra'). Slavljenje ženikove
seksualne privlačnosti u Pesmi nad pesmama izražava ženski lik,
ali redanje njegovih delova tela - koje svakako spada u najerotskije
odlomke biblijskog kanona - čitao je vekovima obavezno muški ctec.
Najprovokativnije su pripovedne epizode koje opisuju mušku istopolnu
požudu i/ili ljubav. Prva Mojsijeva knjiga (Postanje) 19:1-11
i Knjiga o sudijama 19:14-30 beleže paralelno izgrede u kojima
meštani navlače na sebe gnev Boga ili društvene sredine kad pokušaju
da siluju muške goste; domaćini ovih gostiju (pre svega Avraamov
nećak Lot), svesni drevnih ustanova o gostoprimstvu prema namernicima,
koji na domaćina prebacuju odgovornost za bezbednost njegovog
gosta, nude raspaljenoj svetini umesto toga svoje kćeri-device
ili sopstvene žene. Teškoća savremenog čitaoca u vezi sa seksualnom
pozadinom dogadaja u Sodomi najbolje je izražena u duhovitom odbijanju
A. E. Housmana, kada je A. J. Symon zahtevao od njega da štampa
neke njegove lirske pesme u antologiji lirike devedesetih godina
devetnaestog veka: 'Uključiti me u antologiju devedesetih bilo
bi isto toliko tehnički ispravno, i isto toliko suštinski neprikladno,
kao i uključiti Lota u knjigu o sodomitima: uzevši da ja ne kažem
ni reči protiv sodomije, niti nagoveštavam da su pijanstvo i incest
u bilo kom smislu preporucljivi.' Housman, koji je, kako se čini,
i sam platonski obožavao momke iz Shropshirea i veličao atlete
koji umiru mladi, stidljivo postavlja sebe u tabor stanovnika
Sodome dok u isto vreme podvlači izgrede navodno normalnog heteroseksualnog
ponašanja koje biblijska priča donosi. Epizoda sa Sodomom potpomogla
je razvoj gej književne tradicije - koja uključuje Boys of
Life Paula Russella i Angels in America
Tonyja Kushnera, kao i brojne erotske kratke priče kao što je
Snow Angel Jona Paarla - u kojoj andeoska poseta ima
za posledicu seksualnu epifaniju ili apokalipsu.
Ostale epizode aludiraju na odnose ili postupke koji su toliko
opšti da ne zahtevaju detaljnije izlaganje. Petefrije je možda
kupio Josifa radi pederastije; (up. I ostavi u Josifovijem
rukama sve što imaše, i ne razbiraše ni za što osim jela koje
jedaše. A Josif bijaše lijepa stasa i lijepa lica. Post.
39: 6, et passim); sudija Samuilo se možda bavio, u mladosti,
homoseksualnom prostitucijom u hramu; a prorok Danilo je možda
bio u seksualnom odnosu sa gospodarem Navuhodonosorove palate.
|
|
|
Codex Alexandrinus |
Rimski kapetan koji traži od Isusa da izleči njegovog slugu,
najverovatnije da podrazumeva ljubavnika. Epizoda se navodi u
Matejevom jevandelju (8:5-13) i u Lukinom (7:2-10) iz kojeg ćemo
je navesti:
A kada zavši sve riječi svoje pred narodom, uđe u Kapernaum.
U kapetana pak jednog bijaše sluga bolestan na umoru koji mu bješe
mio. I kad ću za Isusa, posla mu starješine judejske moleći ga
da dođe i spase mu slugu. A oni došavavši Isusu moljahu ga usrdno,
govoreći: Dostojan je da mu to učiniš, jer ljubi narod naš, i
sagradi nam sinanogu. A Isus iđaše s njima. I kad vec bijaše nedaleko
od kuće, posla kapetan njemu prijatelje govoreći mu: Gospode,
ne trudi se, jer nisam dostojan da pod krov moj udeš; Zato i ne
smatrah sebe dostojnim da ti dodem; nego samo reci riječ, i ozdraviće
sluga moj...A kad to ču Isus, zadivi mu se, i okrenuvši se narodu
koji idaše za njim reče: Kažem vam: ni u Izrailju toliku vjeru
ne nađoh. I kada se poslani vratiše, nadoše slugu zdrava.
Sluga...koji mu beše mio, u grčkom originalu glasi entimos
pais. Sinhrona upotreba reči pais je dobro dokumentovana
i ona ima homoerotske konotacije (otuda, u kranjoj liniji, i pederastija).
Hristova reakcije ukazuje da je on razumeo prirodu veze kapetana
i njegovog 'sluge', ona je slična mnogim situacijama gde Hrist
neočekivano staje u odbranu onih socijalnih grupa koje su bile
pod udarom ondašnjih, pre svega farisejskih, moralnih konvencija
i osuda.
A misteriozni mladić koji go beži sa poprišta Isusovog hapšenja
ostavivši svoje 'platno' u Mar. 14:51-52, izgleda da je učestvovao
u seksualnom obredu koji je uzbuna oko hapšenja prekinula (A
za njim idaše nekakav mladić ogrnut platnom po golom telu; I uhvatiše
onoga mladića. A on ostavivši platno, go pobježe od njih.
Mar. 14: 51-52).
|
|
|
David i Jonatan |
Ipak, najupadljiviji primeri muške istopolne ljubavi jesu parovi
David i Jonatan u prvoj i drugoj knjizi Samuilovoj (Žao mi
je za tobom, brate Jonatane; bio si mi mio vrlo; veća mi je ljubav
tvoja od ljubavi ženske.2 Sam. 1:26) i Isus i Jovan, njegov
'ljubljeni učenik' iz Jevanđelja po Jovanu (A jedan od učenika
njegovih, koga Isus ljubljaše, beše naslonjen na naručje Hristovo.
Jov. 13, 23. Upor. i Jov. 19:26; Jov. 20:2; Jov. 21:20). Obe priče
nagoveštavaju potpuno razvijene emotivne veze koje uključuju gestove
fizičke bliskosti i neobično veliku bol koju oseća prema preminulom
partneru onaj koji je preživeo. Slicnosti u rodoslovlju i imenu
- Isus je potomak Davidov, a Jovan je varijanta Jonatana - navode
na pomisao da se radi o svesnoj nameri autora jevanđelja koji
je shvatio da Davidova veza sa Jonatanom predstavlja ključni deo
identiteta antičkog ratnika - pisca psalama.
Tokom istorije, Sveto Pismo se pokazalo kao Rorschachov test,
koje izaziva tumačenja koja otkrivaju isto onoliko o tumaču koliko
i o tekstu samom. Konzervativni čitaoci, s jedne strane, plašeći
se sugestivnosti određenih biblijskih tekstova, potrudili su se
da ograniče njihova moguća značenja; na primer, autor(i) biblijskih
knjiga Dnevnika i jevrejski istoričar iz prvog veka n. e. Josif
Flavije brižljivo su preradili pripovest o Davidu da bi uklonili
bilo kakvu indiciju o ljubavnoj vezi velikog kralja Izraela sa
sinom njegovog političkog suparnika. Liberalniji čitaoci, s druge
strane, često su pribegavali drastičnim metodama da bi očistili
Sveto Pismo od pravovernih tumačenja i cenzure. Pretpostavlja
se da je Christopher
Marlowe izneo tvrdnju da 'su svi oni koji ne vole duvan i
momke bili budale' i da je 'sveti jevanđelista Jovan bio Hristov
suložnik i svagda se priklanjao na njegove grudi, da ga je ovaj
koristio kao grešnici iz Sodome,' i koristeći Sveto Pismo uputio
tako provokativni izazov elizabetanskom pravoverju da je mogao
biti, delom i zbog svog podrivanja, likvidiran. Na isti način
Marquis de Sadeova
knjiga 120 dana Sodome, zatim Sodoma, ili kvintesencija
razvrata erla od Rochestera, ili Gore Vidalovo delo Live from
Golgotha koriste jasno ocrtane delove u Svetom Pismu za kulturno
uzburkivanje, i prisvajaju biblijske motive da bi okrenuli Sveto
Pismo protiv onih koji podržavaju njegovu tobožnju moralnost.
Raymond-Jean Frontain
Boswell, John, Christianity, Socialy Tolerance,
and Homosexuality: Gay People in Western Europe from
the Beginning of the Christian Era to the Fourteenth Century,
University of Chicago Press, 1980.
Comstock, Gary David, and Susan E. Henging, izd. Quee(e)rying
Religion: A Critical Anthology. New York: Continuum, 1997.
Frontain, Raymond-Jean, izd. Reclaiming the Sacred: The Bible
in Lesbian and Gay Culture. Binghamton, N.Y.: Harrington
Park-Haworth Press, 1997.
Helminiak, Daniel A. What the Bible Really Says About Homosexuality.
San Francisco: Alamo Square Press, 1994.
Horner, Tom. Jonathan Loved David: Homosexuality in Biblical
Times. Philadelphia: Westminster press, 1978.
Jordan, Mark D. The Invention of Sodomy in Christian Theology.
Chicago: University of Chicago Press, 1997.
Donald Mader, The Entimos Pais of Matthew 8:5-13 and Luke
7:1-10, Paidika 1, 1987, str. 27-39.
Iz: Gay Histories and Cultures: An Encyclopedia,
izd. George E. Haggerty, New York & London, 2000, str. 118-120.
Prevod: AngraMaina
|