O poštovanju ljudskih prava, još je rano govoriti, posto većina naših sunarodnika ne zna ni bazično značenje tog pojma.

Ali, sve ovo ne treba da proizvede nerazumevanje za one koji nas ne prihvataju. Naprotiv ! Moramo da se izborimo sa njihovom ignorancijom, koristeci se svim dostupnim humanim metodama. Treba 'okretati i drugi obraz', ali se boriti intelektualnom i emotivnom superiornoscu, ne spuštajući se do neartikulisane horde i njenog bezumnog šamaranja.

Jeste, reći ćete, to je tezak zadatak, ali moj, kao i mnogi primeri, govore da je promenu moguce postići ovim putem. Ali, uz ogromno - nemerljivo strpljenje, veru i žrtve. Ako je ceo nas zivot potreban da se promeni jedan okvir realnosti, onda neka bude tako. Prihvatimo žrtvu i saživimo se sa njom, tako da nam ne bude teret. Neka bude deo naseg malog doprinosa civilizaciji. Neka nam to bude čast!

Tako treba da vidite sebe i slicne sebi. Kao ponosne donosioce svežine, životnih zamisli, kao svetlost one Konfučijeve sveće koja drugima osvetljava put.

Mržnja je najlakse resenje! Mržnja je za slabe. Za one koji nemaju hrabrosti da sagledaju sebe. Tako nalaze resenje za sopstvenu slabost. I zato mržnji najčešće pribegavaju.

Voleti svet oko sebe. To je uspeh! Ujedno i pobeda nad sobom i onim ružnim sto nas okruzuje. Ovaj poetski monolog cu zavrsiti citatom iz svoje knjige: "Izađite iz senke zla…Jer, zlo ne postoji! Ono je samo nesposobnost da se prevaziđu suprotnosti u vama". Čovek se još nije naučio lepoti i ljubavi. Kada savlada lekciju, neće Vas pitati kome pripadate, jer će znati da ste jedno sa njim.

Mislim da sam dovoljno jasna. Sve Vas duboko volim i uz sebe…čuvam!

Vaša
Aleksandra Slađana Miloševic