Worhol: Autoportret, 1986.
Worhol na američkoj poštanskoj marci
Rani rad
Omot knjige: A Gold Book, 1957.
Konzerva Campbell's supe, 1962.
Warho: Merilyn Monroe, 1964.
Worhol: Jagger, 1973.
(Muzej Moderne umetnosti u Teheranu)
Worhol: Jagger, 1973.
(Muzej Moderne umetnosti u Teheranu)
Warhol: Poster za film Querelle, 1982.
Warhol: Herman Hesse, 1984.
Warhol: Autoportet, 1986.
Braco Dimitrijević: Instalacija sa Worholovim Goetheom na "Art
Frankfurt", 1991.
|
|
Warhol, Andy (1928-1987)
Američki umetnik
Sadržaj:
- Jonathan Katz : Andy Warhol (1928-1987)
- Cowan Thomas: Andy Warhol (1928-1987)
- Murray Raymond: Filmografija Andy Warhola
Jonathan Katz: Andy Warhol (1928-1987)
»Siguran sam da kad pogledam u ogledalo neću videti ništa. Ljudi
me uvek nazivaju ogledalom i ako ogledalo gleda u ogledalo, šta tu ima
da se vidi?”
Andy Warhol
Andy Warhol je stalno upozoravao ljude da njegovu umetnost i život ne
posmatraju dublje od njihove površine - i to dvoje je uporno povezivao.
Napadno je ispoljavao svoju “površnost” u obe sfere pažljivom
bezizražajnom glumom nevine ravnodušnosti. Ali osoba čiji rad odražava
nas same pre se naziva kritičarem društva nego površnom. U tome, kao i
u mnogome što je Warhol govorio i radio, ima pomalo neiskrenosti. Andy
Warhol je pažljivo gradio Andya Warhola, a lik koji je stvorio
bio je paravan iza koga se krio.
Nijedan umetnik u američkoj istoriji nije bio toliko poznat i uticajan
kao Andy Warhol. “Umetnik” je samo jedno od njegovih mnogobrojnih
zvanja, jer je on takođe bio vodeći tvorac filmova, izdavač časopisa,
muzički promoter, kolekcionar, kritičar kulture. Bez obzira na izbor medija,
dela Andy Warhola su uglavnom šokirala, vređala i uticala na javno mišljenje,
na način na koji nije uspela do tada nijedna kulturna figura u savremenoj
Americi. Nijedan umetnik nikada nije bio više “američki” i
uz dužno poštovanje, njegovo životno delo predstavljalo je tipičan primer
američke potrošačke kulture nakon Drugog svetskog rata.
Uprkos širini i obimu njegove umetnosti, Warholova glavna kreativna težnja
bila je uvek on sam. Uspeo je da sebe učini neprocenjivom robom, nekom
vrstom kulturnog brenda sa moćnim obeležjem. Prihvatiši paradoks, on je
samosvesno stvorio sliku koja je istovremeno bila neizmerno sofisticirana
i neverovatno naivna, delom debitantska, a delom kritičar društva.
Pasivnošću je kontrolisao, stidljivošću izazivao pažnju, išao je redovno
u crkvu isto koliko i u noćni klub Studio 54, voleo je svoju majku
isto kao i lepe mladiće i drogu. Sakupljao je prvoklasni Art Deco
nameštaj i kičaste serijski proizvedene tegle za kolačiće. Činilo se da
pokušava da izjednači sve hijerarhije vrednosti, ipak bez stida se ulagivao
bilo kojoj uticajnoj slavnoj ličnosti u tom momentu. Mnogima je predstavljao
zbir suprotnosti, čak je i njegov bled, izmučen lik prekriven belom perikom,
ostavljao neizbrisiv utisak.
Warhol je sebe pretvorio u šifru, upijač koji je otvoreno
i neposredno pratio plimu i oseku američkog života. Nazivali su ga slavno,
“Roršarhovom mrljom našeg društva” (karakteristično, jer je
uradio seriju slika u stilu roršarhovih mrlja od mastila).
Warhol, rođen kao Andrew Warhola 6. avgusta 1928. u Pittsburghu
kao dete čeških emigranata (roditelji su poticali, zapravo, iz današnje
Slovačke i bili poreklom Rusini. Prim. priređ.), bio je bolešljivo
dete i odrastao je u radničkoj četvrti. Bio je jedini član porodice koji
je pohađao koleđž i diplomirao na Carnegie Tech-u, na odseku za
dizajn 1949. i ubrzo nakon toga preselio se u Njujork da se oproba na
polju komercijalne ilustracije. Porudžbine su pristizale prilično brzo
i za nekoliko godina postao je afirmisan, jedan od vodećih modnih ilustratora
u Njujorku i dobitnik brojnih nagrada industrije dizajna.
|
Warhol, Elvis dva puta, 1964. |
U početku karijere, crtao je razne stvari, od reklama za cipele za otmene
robne kuće do homoerotskih muških aktova. Godine 1957. Warhol je sam objavio
100 broširanih knjiga (po 18 stranica) pod nazivom A Gold Book.
Na slikama su se nalazili na primer, privlačan goli mladić slikan otpozadi
i predivan dečak sa ružom u zubima. Izbor takvih slika predstavlja veoma
otvoreno ispoljavanje identiteta za jedno izuzetno represivno doba, posebno
imajući u vidu da je knjiga bila namenjena potencijaloj publici umetničkih
direktora oglasnih agencija i bila u formi reklame. Zanimljivo je da je
samo godinu ranije pokušao da izloži seriju grafika na kojima momci strastveno
ljube jedan drugog.
Čak i nakon dostizanja svetske umetničke slave Warhol nikada nije pokušavao
da sakrije svoju homoseksualnost. U svojoj knjizi POPizam sebe
opisuje kao “tetku” (»swish«). U jasnom kontrastu
sa prethodnom generacijom američkih umetnika koji su bili isključivo heteroseksualni
i često argresivno mačo, Warholov umetnički svet bio je veoma gej
ali i jednako zatvoren. Warhol je, za razliku, bio okružen drag queen-ima,
snimao filmove sa naslovima kao što su Moja muška prostitutka (My Hustler)
i Trinaest najlepših dečaka (13 Most Beatiful Boys) i
često se u intervjuima predstavljao se kao “gospođica Warhol”.
I pored njegove otvorenosti, Warhol je ipak imao dozu rezervisanosti,
kao da ga je nešto kočilo. Paradoksalno, ta hladna rezervisanost i odbijanje
da se [politički] angažuje, učinilo ga je potpuno prihvatljivim. Možda
je bio “kraljica”, ali on uopšte nije ispoljavao ni svoje
političko ni seksualno biće- ili je bar tako želeo da ljudi misle. U kombinaciji
sa takvim ravnodušnim držanjem, Warholova seksualnost nije predstavljala
pretnju dominantnoj kulturi, već je bila još jedan aspekt Warholove
mistike u kojoj je on bio 'dvorska budala' , egzotična ali ne i “queer”.
Stalna tema Warholove umetnosti bila je raskorak između javnog i privatnog
života. Stalno je slikao poznate ličnosti koje su oličavale taj rascep,
kao što su Merilyn Monroe i Elizabeth Taylor, čiji su slavni podvojeni
privatni životi bili u raskoraku sa slikom prilagođenom za javnost. Kao
gej muškarac, Warhol je verovatno u njima prepoznao neprijatno održavanje
neiskrenog identiteta za javnost. U retrospektivi, raskorak između
javnog i privatnog, postao je Warholov lajtmotiv. Uprkos njegovoj otvorenoj
seksualnosti i dokumentovanoj »swishness« postoji dosta stvari
o Warholu koje ostaju potpuna misterija. Pored opsesivnog snimanja pojedinosti
iz njegovog svakodnevnog života (što se otkrilo u njegovom posthumno objavljenom
dnevniku) i uprkos tome što je skoro 30 godina bio u žiži javnosti, ne
znamo skoro ništa o tome šta je Warhol zaista osećao, mislio, kako je
shavatao sebe. Na neki način, njegovo delo - koje čini njegov život -
može se razumeti kao postvarenje velikog paradoksa, kao prikriveni
gej na paradi, kao javno razotkrivanje nedovoljnog razotkrivanja.
Za one koji su nastavljali da ignorišu Warholove reči upozorenja - da
treba da posmatramo samo njegovu spoljašnost, umetnik je iza sebe ostavio
poslednju začkoljicu. Nešto pre njegove smrti 1987. nakon operisanja žučne
kese, on je uradio skup gigantskih autoportreta u različitim vidovima
i svi su bili prekriveni vojnom šarom svetlih boja. Autoportret, koji
tradicionalno u istoriji zapadne umetnosti predstavlja subjekta koji sebe
najviše otkriva, u Warholovim rukama okrenut je protiv samog sebe. U njegovim
autoportretima, on istovremeno pruža i odbija identitet, koristeći kamuflažu
da bi stvorio sliku sopstvenog samozatvaranja (self-closeting), odgovarajući
totem za čoveka koji je stvorio robnu marku iz odbijanja da javno govori
i sigurno se smejao kada je postao najviše citirani umetnik
u svetu.
Jonathan Katz
Prevod: Verdana V.
Literatura:
- Bourdon David, Warhol. New York: Ambrams, 1989.
- De Salvo, Donne, ed. » Success Is a Joob in New
York...« New York: Grey Art Gallery and the Carnegie Museum of Art,
1989.
- Katz Jonathan, Andy Warhol, New York: Rizzoli, 1993.
- Koch Stephen, Stargazer:Andy Warhol's World and His Films.
New York: Marion Boyars, 1985.
- Smith Patrick . Andy Warhol's Art and Films. Ann Arbor,
Milch.: UMI Research Press, 1981.
- Smith Patrick, Warhol: Conversation About the Artist.
Ann Arbor, Milch.: UMI Research Press, 1988.
- Warhol Andy, The Philosophy of Andy Warhol, San Diego:
Harvest/ HBJ Book, 1975.
- Warhol Andy and Pat Hacket, POPism: The Warhol
'60s. New York: Harcourt Brace Jovanovich, 1980.
Izvor: Gay Histories and Cultures: An Encyclopedia,
izd. George E. Haggerty, New York & London, 2000, str. 942-943.
Linkovi:
strana
2 > Cowan Thomas: Andy Warhol (1928-1987) >> |