Rođena je u Bournemouthu (Hampshire) 12. avgusta 1880, umrla u londonskoj ulici Delphine Square 7,  oktobra 1943. Rođena je kao Marguerite Radclyffe Hall, ćerka Radclyffe Radclyffe Halla. Bila je poznata kao Peter dok je bila dete, kasnije je sebe zvala John. Početkom 20-tih godina ovog veka počela je da piše romane i pisala ih je pod imenom Radclyffe Hall.

Njen roman Adam’s Breed iz  1926. je bio jedini roman, osim Fosterovog Puta u Indiju, koji je dobio nagrade Prix Femina i James Tait Black Memorial Prize. Godine 1928. napisala je Vrelo samoće (The Well of Loneliness), prvi neprerušeni lezbejski roman i najvećim delom autobiografski, o ženi iz više klase po imenu Stephen Gordon. Ovo je prouzrokovalo negativne kritike i James Douglas, urednik Sunday Express-a, štampao je na naslovnoj strani: “Radije bih dao zdravom dečaku ili zdravoj devojčici otrov da popiju nego ovaj roman. Otrov ubija telo, ali moralni otrov ubija dušu.” Knjiga je bila zabranjena u Velikoj Britaniji, ali je Jonathan Cape poslao rukopis u Pariz gde ga je Pegasus Press objavio. Knjige su se slale širom sveta čak i u Veliku Britaniju gde ih je carina zaplenila dok su bile na putu za knjižaru Leonarda Hilla. Leonard Hill je optužen, a advokati odbrane su dobili podršku za knjigu od vodećih intelektualaca tog vremena uključujući  E. M. Forstera, Virginiu Woolf i Laurenca Hausmana. Kako bilo, sudija je odbio da sudi po vrednosti dela i presudio da je delo opsceno i ono je bilo zabranjeno. Ipak, knjiga je objavljivana u inostranstvu i bila je veoma popularna, naročito u Americi. Prevedena je na jedanaest jezika i prodata u milion primeraka za autorkinog života.

Autorka nikad nije ponovila uspeh s drugim romanima. Sve njene knjige su posvećene “Nama trima” -  njoj, Mabel Batten i Uni Troubridge. Roman koji je probio led - Vrelo samoće, sad deluje pomalo zastarelo pošto odslikava tada važeće teorije o “seksualnoj inverziji” koje je i sama autorka podržavala negujući stereotip o muškobanjastoj lezbejki. Međutim, kroz njeno ozloglašeno delo lezbejstvo je doprlo do svesti mnogih ljudi koji su se ranije trudili da ga ignorišu.

Ergografija Radclyffe Hall:

Zbirke poezije:
1. Twixt Earth and Stars, 1906.
2.  Songs of Three Counties, and Other Poems, 1913.

Romani:
1.   The Forge, 1924
2.  The Unlit Lamp, 1924
3.  A Saturday Life, 1925
4.  Adam’s Breed, 1926
5.  The Well of Loneliness, 1928
6.  The Master of the House, 1932
7.  Miss Ogilvy Finds Herself, 1934
8.  The Sixth Beautitude, 1936

Osvrti na R. Hall i Vrelo samoće:

Andrea Dvorkin,
Shadowy Corners in the Hall of Fame:

Borba umetnice koja je rođena lezbejkom i žigosana zbog svoje muškobanjastosti je u srcu romana Vrelo samoæe. U romanu Hall iznosi mišljenje da su lezbejke rođene, a ne da su postale lezbejke; da je želja prema istom polu tragična zbog neprijateljskog raspoloženja društva; da je ‘najusamljenije mesto na svetu ničija zemlja seksa’; da se muškobanjasta lezbejka suprotstavlja društvu time što želi da uzurpira muške privilegije. Učinivši lezbejstvo vidljivim pomogla je da se uništi zaštitnički prekrivač društveno prihvaćenih romantičnih prijateljstava između žena. Ironično, ovo pojednostavljenje je dovelo do toga da se homoseksualnost počne smatrati bolešću. Rečnik joj je možda arhaičan, ali joj je stav hrabar. Osim borbe za homoseksualna prava, njena politika je bila loša. Odrekla se svoje podrške borbi žena za pravo glasa kad su se 1912. hiljade žena tukle sa policijom na ulicama Londona. Bila je antisemitkinja i fašistkinja.

Hall je bila zastrašujuća žena. Bez smisla za humor, autokratična, pokvarena, egoistična. Hall predstavlja biografkinju sa ozbiljnim nedostatkom empatije. Čak i njeno lezbejstvo je bilo čisti elitizam. Ona je bila “lezbejka od rođenja”, a njena partnerka Uni Troubridge, isto tako neprijatnog nastupa,  jeste bila “lezbejkina bračna druga”. Bogatim lezbejskim krugovima u kojima su se kretale nije bila potrebna odbrana njihovih odnosa i načina života.

Bibliografija:
M. Baker,Our Three Selves: The Life of Radclyffe Hall, London, 1985;
S. Cline, Radclyffe Hall: A Woman Called John, London, 1997;
C. Stillman Franks, Beyond The Well of Loneliness: The Fiction of Radclyffe Hall, Avebury, 1982.
D. Souhami, The Trials of Radclyffe hall, London, 1998.

Sa engleskog: R. G.

Gay-Serbia se najsrdačnije zahvaljuje Labrisu za ustupanje ove biografije.