- 20 Feb 2007, 11:44
#731938
(ne mislim na ljude kojima roditelji daju lovu za pivo koje se cirka na ulici, mislim na PRAVE Klosare)
Kakav zivot prethodi zivotu na ulici?
Znam za slucaj da je jedna zena napustila svoju porodicu jer je bila alkoholicarka:
“Sta cu im ja u zivotu?”, kaze…
Znam jednog muskarca kome je slomljeno srce,
on ne moze vise da zivi, nema razloga,
ceo njegov zivot je bio ispunjen necim sto je u jednom trenutku proglaseno nepostojecim.
Ima li nesto posebno i drugacije u tim ljudima sto im onemogucuje da nastave borbu, mozda i neka negativna osobina, nedostatak vrline,
ili je to sto im se desilo suvise strasno za bilo kog Coveka da se sa tim izbori?
Zasto je ta zena odlucila da se utopi u alkoholu, zasto je taj muskarac bio ostavljen?
Jesu li oni sami krivi? Za sta?
Znaju li ti ljudi zasto su ostavljeni?
Jeste li ikada sebe doveli u situaciju da nemate izbora? Jeste li ikada vodili zivot tako da ste sami sebi ogranicavali mogucnosti izbora?
Jeste li ikada birali puteve tako da na kraju nemate vise puteva kojim mozete ici, osim klosarenja/samoubistva?
Jeste li nekada ziveli medju misevima i pacovima, u hladnom i memljivom? Jeste li nekada bili SAMI PET GODINA? Ili deset?
Ako jeste,
smejete li se sad, kada je sve proslo,
bas me interesuje,
kako izaci iz tog kolopleta puteva,
koji vode klosarenju/samoubistvu?
P.S. Voleo bih da pomognem jednom prijatelju (<- svestan sam klisea)
Kakav zivot prethodi zivotu na ulici?
Znam za slucaj da je jedna zena napustila svoju porodicu jer je bila alkoholicarka:
“Sta cu im ja u zivotu?”, kaze…
Znam jednog muskarca kome je slomljeno srce,
on ne moze vise da zivi, nema razloga,
ceo njegov zivot je bio ispunjen necim sto je u jednom trenutku proglaseno nepostojecim.
Ima li nesto posebno i drugacije u tim ljudima sto im onemogucuje da nastave borbu, mozda i neka negativna osobina, nedostatak vrline,
ili je to sto im se desilo suvise strasno za bilo kog Coveka da se sa tim izbori?
Zasto je ta zena odlucila da se utopi u alkoholu, zasto je taj muskarac bio ostavljen?
Jesu li oni sami krivi? Za sta?
Znaju li ti ljudi zasto su ostavljeni?
Jeste li ikada sebe doveli u situaciju da nemate izbora? Jeste li ikada vodili zivot tako da ste sami sebi ogranicavali mogucnosti izbora?
Jeste li ikada birali puteve tako da na kraju nemate vise puteva kojim mozete ici, osim klosarenja/samoubistva?
Jeste li nekada ziveli medju misevima i pacovima, u hladnom i memljivom? Jeste li nekada bili SAMI PET GODINA? Ili deset?
Ako jeste,
smejete li se sad, kada je sve proslo,
bas me interesuje,
kako izaci iz tog kolopleta puteva,
koji vode klosarenju/samoubistvu?
P.S. Voleo bih da pomognem jednom prijatelju (<- svestan sam klisea)