Originally posted by Dina
Ovde mislim na originalnost u smislu autenticnosti licnosti. Koliko o sebi razmisljate van kategorija? Koliko je za vas vash put jedinstven?
prilično. veoma rano sam shvatila da sam jača ličnost od svojih roditelja i starije sestre i da je samim tim moj put različit od njihovog. drugačije razmišljam i zbog toga sam prema njima prilično zatvorena jer da nisam, živeli bismo na ratnoj nozi, a to bi nas sve samo povredjivalo. potpuno sam samostalna i odgovorna, tako da me ne diraju, kao ni ja njih. svako živi svoj život onako kako je sam/a odabrao/la.
Da li imate potrebu da druge ljude svrstate u kategorije?
da. pre svega ljude svrstavam u kategorije: poznanici/e, drugovi/drugarice i prijatelji/ce. opet, svako od njih ima neki folder u koji ga/je smestim pri upoznavanju, po njihovim ljudskim kvalitetima... ali svakom od njih dozvolim preskakanje u neki drugi folder dok vreme prolazi. volim da se družim sa poprilično različitim tipovima ličnosti i uvek mi je bilo teško, kada pravim neka okupljanja, da sve te ljude smestim u istu prostoriju.
u zavisnosti od mog raspoloženja i trenutnog interesovanja, vidjam se sa onima za koje znam da će mi raspoloženje poboljšati ili ga bar održati na tom istom nivou ili pak sa onima koji u tom trenutku dele moja interesovanja (da pojasnim, ako mi se ne priča o politici, neću se vidjati sa onima koji uglavnom o tome vole da pričaju, ako mi se ne priča o stomatologiji, bježim od stomatologa na 10km, ako mi se priča o sportu, vidim se sa ljubiteljima istog...)
Ili ih vise posmatrate kao neponovljve licnosti?
sve ih posmatram kao neponovljive ličnosti. svi mi imamo neke slične tripove, ali i različita iskustva... i lepo je čuti kako neko razmišlja o nekim temama koje meni okupiraju misli ili kako bi rešili neki problem koji se meni vrzma po glavi.
svi smo neponovljivi i različiti i smatram da svačije mišljenje treba poštovati, ma koliko se razlikovalo od mog.
Da li dopustate promene sebi i drugima?
ne da ih dopuštam, nego su veoma pooželjne. svi imaju pravo na promenu svojih stavova, a pogotovo na promenu svog ponašanja. svako bira svoj put i ko sam ja da ga/je sprečavam u tome?
I da li mislite da je originalnost uvek dobra, da joj treba teziti po svaku cenu? (ideju za ovo poslednje pitanje mi je dao Mars na jednom drugom topicu)
ne mislim da joj treba težiti po svaku cenu. originalnost mi je isuviše teška reč kad je u pitanju autentičnost ličnosti, više mi se svidja jedinstvenost. originalnost se u mom svetu nekako više odnosi na fiz. izgled i sve "kerefeke" koje ga čine.
ako jedinstvenost znači krutost u stavovima, onda nisam za istu, jer treba čuti i druge stavove, treba i o njima razmišljati, kritički se osvrtati na sopstvene stavove, jer jedino tako se možemo menjati, a promene su uvek dobrodošle.
ja sam sebi jedinstvena isto koliko mi je svaka osoba koju poznajem jedinstvena, samo što ponekad imaju neke slične osobine (koje meni pokažu) pa sebi dozvolim da ih svrstam u neku od kategorija, ali to je opet drugo pitanje
treba raditi na sebi, neprekidno. razmišljati razmišljati razmišljati! samo tako možemo doprineti sebi i sopstvenim kvalitetima, pa ako nas neko drugi smatra jedinstvenim, ok, neko treći će nas smatrati folirantom ili umišljenom personom. svako ima pravo na svoje mišljenje.
