Bootstrap Framework 3.3.6

[Myself]

Da li je samoubistvo uvek samoubistvo?
Da li je ucenjivac koji je doveo do samoubistva ucenjene osobe ubica i da li je to ubistvo? Da li su roditelji ili prijatelji, muzevi, zene ili rodbina ubice samoubica?

Nadam se da ste shvatili.

P.S. Pocela sam da razmisljam o ovome jer sam citala neke postove u Kaficu, a povodom samoubistva dvoje mladih ljudi.

[Rei]

To je toliko rastegljivo da se nikako ne bi moglo zakonski regulisati. Ne mozhesh tvrditi da je neki roditelj namerno bio debil da bi mu se dete ubilo. Sa druge strane za ucenjivacha mozhesh tvrditi tako neshto, ali opet, glavni svedok vishe nije tu da svedochi...

[Mortis]

Postoji pravna kategorija navodjenja na samoubistvo, ali je vrlo tesko dokaziva i tesko je odrediti kaznu. Ako je taj pojam stigao do toliko tupavog entiteta kao sto je zakon, mozes biti siguran da ti je hipoteza barem vecim delom tacna.

[IriS]

Originally posted by Myself
Da li je samoubistvo uvek samoubistvo?
Da li je ucenjivac koji je doveo do samoubistva ucenjene osobe ubica i da li je to ubistvo? Da li su roditelji ili prijatelji, muzevi, zene ili rodbina ubice samoubica?

fuf, pitanja su jako kompleksna.

smatram da ljudi iz bliže okoline samoubica snose deo odgovornosti, ali sam čin samoubistva je uvek odluka te osobe koja se na taj korak odluči. svi smo mi sami, pre svega, odgovorni za svoj život i treba da se borimo da ostvarimo svoje ciljeve, na sve moguće načine. mislim da samoubistvo nije rešenje ni za jedan jedini problem, ma koliko on bio težak osobi koja za njegovo rešenje traži izlaz u lišavanju sebe svega onog lepog što život, pored tih problema, nosi. kada ljudi shvate da niko nema pravo na njihov život, uzeće ga u svoje ruke, ali ne da se samoubije, već da ga kvalitetnje proživi.

postoji puno zatvorenih ljudi, koji ne mogu da razgovaraju sa drugima o svojim problemima, ili koji pokušaju da razgovaraju, pa ne nadju kod njih ono što im je potrebno, recimo podrška. zato smatram da svaka osoba treba da se okrene pre svega SEBI i da razmišlja malo šire o problemu koji ima. samoubistvo je poslednje o čemu bi neko trebalo da razmišlja.

[Dina]

I ja ovih dana razmisljam o ovoj temi... Mislim da je samoubistvo ipak samo to, osobe sa strane su samo doprinele tome ali ne mogu biti navedene kao ubice. Da je osoba bila drugacija mozda ne bi tako postupila... Ali ja vec rekoh na drugom topicu o samoubistvu - ljudima je bolje da razmisljaju o zivima. Cini mi se strasno licemerno kad neko jadikuje nad mrtvima, saoseca se sa decom u Etiopiji i tome slicno... a pritom blize ljude napada i povredjuje ih samo ako moze.

Ja ne gledam na samoubistvo tako negativno, ne gledam ni pozitivno doduse, to je jednostavno izbor. Kao sto odlazis sa svakog drugog mesta tako mozes da odlucis i da odes iz zivota. Kada je osoba dete ili tinejdzer onda se jos uvek mogu desiti mnoga cuda i promene. Kad je rec o zreloj osobi kolicina tih cuda je vrlo smanjena. Osoba sa prilicnom tacnoscu moze da predvidi svoj dalji zivot. Ako tu nema nicega sto bi zelela da vidi i smatra da je dovoljno videla na ovom svetu - mozda se odluci za samoubistvo.

[Morpheus]

Mislim da svaki problem ima resenje za koje naravno smatram da nije samoubistvo.Kada su u pitanju roditelji,mozda ima nekih slucajeva da su im deca oduzela zivot,ali onda verovatno nije problem u roditeljima vec u samoj deci.Ja sam znao jednog momka koji se ubio (skocio je sa zgrade davne '98.),nikada se nije saznao pravi razlog.Moje misljenje je da je bio previse zatvoren za komunikaciju sa drugima,zeleo je udovolji svojim roditeljima sve,cak i ono sto nisu trazili.Vrlo je moguce da je u tim svojim ciljevima nije ostvario ranije zacrtane ciljeve i sam sebi doneo presudu.U svakom slucaju samoubistvo nije resenje,bar sa moje tacke gledista,jer kada pomislis da je zivot pred tobom,zar nije vredan borbe.Ono sto te sa jedne strane ubija sa druge te jaca.

[svejedno]

Samoubica moze da bude ubica samo prema ljudima koji ga vole.

[jukie]

Originally posted by Myself
Da li je samoubistvo uvek samoubistvo?
Da li je ucenjivac koji je doveo do samoubistva ucenjene osobe ubica i da li je to ubistvo? Da li su roditelji ili prijatelji, muzevi, zene ili rodbina ubice samoubica?

Da, kao što rekoše, zanimljiva pitanja... ucenjivač je naravno kriv samim tim što ucenjuje... zašto bi neko radio tako nešto ako nije zao...
što se tiče okoline, koja nenamerno dovede do samoubistva, e tu je stvar komplikovanija i to mi je teže da definišem.
Recimo "da jesu krivi, ali da to nije važno". Eto vidiš da ne mogu da definišem. Nekako imam vizije nekih ljudi koji žive u onim malim selima u zabitima po svetu i svaki dan se muče jer moraju da pola jutra idu po pitku vodu, pa onda pola dana okopavaju manioku, pa onda boluju od raznih parazita i svaki dan im je nikakav. E pa tako je isto svaki dan nikakav i onome ko živi u gradu pre nego što se samoubije; jedino što njegovu životnu sredinu koja mu ne odgovara čini urbano ljudsko društvo a ne pijavice u močvari i sunce koje ih prži i jedenje manioke. I onda ne možeš da okriviš ni nedostatak vode ni potrebu manioke da bude redovno okopavana ni gliste i komarce što žive u svojoj rodnoj močvari; jeste da dovode do bede i smrti te osobe, ali ne možeš da kažeš da su namerno krivi. E pa tako ni drugi ljudi, koji svaki dan imaju svoje sopstvene probleme, ukoliko baš ne krenu da namerno nekog maltretiraju, nisu namerno krivi,,, nego jednostavno gledaju svoj život

[gari]

Ne mora da znaci da je porodica kriva i da svojim odnosom nekoga dovede do samoubistva. Mada ima i takvih slucajeva i to dosta. Medjutim, ima i slucajeva da samoubica zivi u naizgled srecnoj porodici i da se spolja ne nazire nikakav problem. Naprotiv, samoubica je voljen i mazen i pazen, pa ipak odluci se na samoubistvo. Razlozi ostaju uglavnom sakriveni i od same porodice, jer svoju tajnu samoubica obicno odnese u grob.

Nisam cuo za slucaj da neko izvrsi samoubistvo jer je bio ucenjivan? Inace, najveci broj samoubistava desava se u urbanim sredinama i tzv dobro-stojecim porodicama. U siromasnim sredinama samoubistva su mnogo redja i obicno se desavaju zbog maltretiranja osobe od strane porodice ili zbog neke neizlecive bolesti.

Najveci broj samoubistava je po statistici u nordijskim zemljama gde je standard na zavidnom nivou, te se to ne moze uzeti kao razlog samoubistva.

Izgleda da je depresija i nedostatak emocija /neuzvracenih/ uglavnom uzrok samoubistva. Ko zna koliko samoubistava bi bilo spreceno da je NEKO samo popricao sa samoubicom?

I jos jedna stvar. Samoubice koje uspeju u tome predstavljaju samo nekoliko odsto od onih koji pokusaju samoubistvo. Stav je zvanicne NPO da i oni koji su uspeli nisu zaista nameravali da se ubiju nego da skrenu paznju na svoje probleme. To je kao da zovu upomoc a niko se ne javlja. Onda jednog dana zaista to urade.

Mislim da otudjenje igra veliku ulogu u odlukama samoubica da to urade. Oni jednostavno ne mogu da se odluce da nekome kazu svoje probleme i da pokusaju sa nekim da ih razrese. Nemaju osobu sa kojom bi imale tako blizak kontakt.

[Dina]

Juce sam na jednom drugom topicu bas pisala o ovoj temi, setila sam se jednog coveka koga sam znala a izvrsio je samoubistvo... Evo odatle:

"Sad sam se setila da agresija moze biti uperena i prema samom sebi... Jedan covek koga sam znala, prepametan, duhovit, sarmantan da nisam znala preko nekih drugih osoba nikad ne bih pretpostavila da ima velike psihicke probleme. Lezao je povremeno u psihijatrijskim ustanovama ali cim izadje je pokusavao da izvrsi samoubistvo... da li nisu mogli da mu pomognu ili sta... tek na kraju je uspeo "

Kako Gari kaze taj covek spolja nije imao razloga da se ubije - porodica ga je volela, imao je zenu koja ga je obozavala i malo dete, fakultet je zavrsio sa desetkama i tih dana je trebalo da dobije dobar posao. Mozda je mislio da ne moze da ispuni njihova ocekivanja? Mozda je o preosetljivosti rec? U periodu tih boravaka na psihijatrijskoj klinici jedna od terapija lekara je bila da on pod dejstvom lekova prica porodici o tome sta ga je povredjivalo. Kazu da je on pricao takve sitnice na koje oni uopste nisu obracali paznju...

Cini mi se da se dosta cesto ubiju naizgled veseli ljudi... mozda jer ih drugi uvek vide kao nekog kod koga je sve u redu... Odavno sam cula za ono kad se na bojnom polju skupljaju ranjenici da se ne ide kod onih koji dozivaju i zapomazu, vec kod onih koji cute... mozda ima nesto u tome...

[Dina]

I jos nesto o cemu razmisljam ovih dana... Koliko cesto ljudi oko vas govore "dosta mi je, nikad nece biti bolje, izvrsicu samoubistvo" "ako se to ne ostvari, izvrsicu samoubistvo" ? Da li vas takve izjave plase? Da li razmisljate o njima kao ozbiljnim ili da osobe samo zele da privuku paznju?

[svejedno]

Ko god je USPEO da se ubije, imao je svojih razloga zasto se ubio.

Pa neka to i budu dotadasnji neuspeli pozivi.

Poznavao sam par ljudi koji su se ubili, jedan je npr. ostavio mladu porodicu za sobom, i ispao ubica prema njima.

Iskreno to mislim. Porodicu dugo poznajem, i razloge mu nisu, sigurno, pruzili oni, niti je covek bio nestabilna licnost, naprotiv.

Cak je sve u kuci sredio pre samog cina i sasvim odlucan povukao obarac. Polu- vojno lice, stagod, radio u kancelariji, nesto u vezi vojske.

Nemam vise ni razumevanja niti nerazumevanja za takve stvari.

Jednostavno, svako je odgovoran za sebe, ali neki su odgovorni i za druge.

Ne znam. Zahebano pitanje.

[svejedno]

Originally posted by Dina
I jos nesto o cemu razmisljam ovih dana... Koliko cesto ljudi oko vas govore "dosta mi je, nikad nece biti bolje, izvrsicu samoubistvo" "ako se to ne ostvari, izvrsicu samoubistvo" ? Da li vas takve izjave plase? Da li razmisljate o njima kao ozbiljnim ili da osobe samo zele da privuku paznju?

Tu vec, ako mozes, svakako pruzis pomoc.

Mislim, ja.

[Dina]

Meni je neodgovorno kada se ubije neko ko ima decu... Ona nisu trazila da se rode, a ubistvo roditelja ostavice sigurno trajan trag na njihov zivot. Ali opet sta mi znamo o drugim ljudima, mozda oni razmisljaju da ce deca biti srecnija bez njih. Recimo, citala sam o nekoj zeni koja je imala neku psihicku bolest i povremeno je zelela da povredi decu. Ubila se da bi decu zastitila od sebe. Pada mi na pamet i Silvija Plat, bas sam skoro citala kako je ona izvrsila samoubistvo. Deci je otvorila prozore sirom, a na vrata stavila peskire da gas ne udje, nahranila ih da ne budu gladni. Nesto je ostavila neuobicajeno nego sto je bilo svakog jutra tako da su ljudi odmah posumnjali da nesto nije u redu i usli. Znaci da je mislila da deca ostanu ziva, a zasto nije mogla da misli da im je i ona potrebna to je vec drugo...

Sto se ljudi tice, pricam, ali ne znam da li je od pomoci... sebicno mi je kad osobe to govore, naravno da ce drugoj osobi biti tesko kad to cuje. A opet ako o tome razmisljaju bolje da govore nego ne... Ja sam takve "metode" tj. govor o samoubistvu primenjivala kad sam bila tinejdzerka da sto vise privucem tadasnjeg decka u cemu sam i uspela. Ali sam i pokusala samoubistvo. Naravno ne bi mi palo na pamet da tako nesto radim kasnije ili sada kao zrela licnost. Ako bih i izvrsila samoubistvo ne bih ga najavljivala nikome.

[Delete]

Svako samoubistvo je zapravo ubistvo. Osim sto ubijes sebe, ubijes i misljenje nekog o sebi, ubijes i sliku sebe u ocima nekog drugog. Ali ono sto zaista cenim kod samoubica je odvaznost da povuku obarac, zaista je potrebno mnogo petlje da uradis nesto takvo.
Nedavno sam pricala sa likom koji je izasao iz zatvora, ubio je troje ljudi i pokusao samoubistvo. I on kaze kako ubiti nekog drugog nije nista do gadjenje nad njegovom krvlju, prosutim mozgom i sl. koja ga je uprskala, a dici ruku na sebe...kaze da je plakao prije nego sto je povukao obarac...njegova ispovest je zaista strasna, ali, kaze, nakon tog pokusaja ubistva niko ga, cak ni u drustvu vise nije postovao kao ranije, pa i dok su znali da je ubica, jer su smatrali da je kukavicki izvrsiti samoubistvo i ne sociti se sa svim problemima ovog sveta, pr nego sto odes na onaj. A ja mislim da trenuci dok drzis oruzje i mislis o samoubistvu su ravni ludosti i da tad covek nije bas priseban.

[Rei]

Svako samoubistvo je zapravo ubistvo. Osim sto ubijes sebe, ubijes i misljenje nekog o sebi, ubijes i sliku sebe u ocima nekog drugog.
Ali ono sto zaista cenim kod samoubica je odvaznost da povuku obarac, zaista je potrebno mnogo petlje da uradis nesto takvo.

To mishljenje i sliku ne ubijaju samoubice vec ti ljudi sami. Nemam rechi za ljude koji sebi dupushtaju toliki bezobrazluk da samoubicu nazovu kukavicom i da promene mishljenje o njemu koje su toliko dugo stvarali. Da ne pricham koliko je chesto pogreshno to mishljenje, koje ljudi stvaraju kroz sopstvene prohteve i frustracije umesto kroz prave emocije dotichne osobe, shto je chesto i uzrok osecaja odbachenosti i bezizlaznosti...

[Dina]

Slazem se sa Reijem da je misljenje ljudi o drugim ljudima cesto projektovano njima samima... Ali zasto bi samoubici bilo bitno sto je neko promenio misljenje o njemu? Da mu je ovaj svet bio vredan, bitan i da je u njemu nalazio smisao ne bi ga ni napustao. Za to misljenje da je kukavicki ne suociti se sa problemima ovog sveta ja mislim da je nacin da se ljudi ubede da ne izvrsavaju samoubistva, kao i ono nekad da samoubice nisu mogle da se sahranjuju na grobljima niti da ih sahrani svestenik. Ja znam ljude koji su zivi a lose se nose sa problemima i slabo se suocavaju.

[E.c.h.o...]

ja sam poznavala jednog decka koji je uvek tvrdio da jedva ceka da vidi (shta posle), kako god to neki shvatili...
onda je to uradio. nikada mi nije bilo zao.
postoje samoUbice suviseRadoznali kako ja to shvatam...

[gari]

Imao sam priliku da razgovaram sa par ljudi koji su sasvim ozbiljno pokusali da se ubiju. Oni kazu da u trenutku kada su se odlucili da se ubiju nisu mnogo razmisljali o tome, jer su odluku doneli jos davno pre toga. Jednostavno su izgubili svaku nadu da ce im biti bolje. Sam cin izvrsenja samoubistva je samo tacka na kraju dugacke recenice koju su oni ponavljali i ponavljali, ali ih niko nije cuo ili ih nije dobro cuo.

Osim ovih, da tako kazem, "obicnih" samoubistava postoje i tzv eticka ili moralna samoubistva na koje se obavezuju pripadnici vojnih formacija i na koje ih obavezuje zakletva i moralni kodeks /kod samuraja bushido/. I ranije, Rimljani sa cinom oficira su bili obavezni da izvrse samoubistvo u slucaju poraza. Ne mogu sada da se setim, ali ima jos primera u istoriji. Kako definisati i objasniti ta samoubistva. Da li je i to kukavicluk?

Samuraji su morali da sacuvaju cast i da pokazu da se ne boje smrti niti patnje tako sto su samoubistvo /sepuku/ izvrsavali na najbolniji i sto duzi nacin, paranjem trbuha kratkim macem sa leva na desno pa na gore, tako da sadrzaj trbuha ispadne napolje. Onda su cekali sto su duze mogli da bi stekli sto vecu cast. Tek kada bi dali znak, njihov prijatelj ili saborac bi im prekratio muke odrubljivanjem glave.

Na takav nacin je zivot zavrsio i veliki japanski pisac Jukio Mishima. Ja to ne bih nazvao kukaviclukom, jer samoubistvo nisu izvrsili iz licnih razloga vec jer su se na to obavezali. Da ga nisu izvrsili bili bi kukavice i ostali obescasceni.

Pitanje samoubistva razlikuje se od kulture do kulture, od drustva do drustva. Negde je to vrhunac zrtvovanja za narod a negde bekstvo od sebe i kukavicluk.

Onda, kako cemo posmatrati eutanaziju, kada i za to dodje vreme kod nas. Prakticno je i to samoubistvo, samo sto ga direktno ne izvrsava ta osoba vec ekipa lekara kojoj su oni ili porodica dali ovlascenje da prekrate patnje coveka za koga vise ne postoji nada za izlecenje. Da li ce i to biti kukavicluk da covek hoce da umre dostojanstveno bez nesnosnih bolova i patnji koji su ponizavajuci?

Pitanja su mnoga a meni se cini da smo mi ovde malo pojednostavili taj problem i sveli ga na crno-belo posmatranje. A nista nije onako kao sto izgleda da jeste.

[ganjarolla]

da, ti ljudi su ubice samoubica

[gari]

@ganjarola: Tesko da neko moze ucenjivanjem da natera nekoga na samoubistvo. Za takav slucaj ja do sada nisam cuo.

[Pauceti]

Generalizacija je veoma lep nacin da se zapocne tema

[anti]

Ljudi se ubijaju najvise kada su pod pritiskom i uopste u stresnim situacijama.Svako podnosi pritisak razlicito.Najlabilniji prvi pucaju i kao jedini izlaz u tom trenutku vide samoubistvo.
Ono sto nas ne ubije moze samo da nas ojaca...

[SashaVsSasha]

Originally posted by REI
To mishljenje i sliku ne ubijaju samoubice vec ti ljudi sami. Nemam rechi za ljude koji sebi dupushtaju toliki bezobrazluk da samoubicu nazovu kukavicom i da promene mishljenje o njemu koje su toliko dugo stvarali. Da ne pricham koliko je chesto pogreshno to mishljenje, koje ljudi stvaraju kroz sopstvene prohteve i frustracije umesto kroz prave emocije dotichne osobe, shto je chesto i uzrok osecaja odbachenosti i bezizlaznosti...

Samo da dodam: Homo homini lupus ili Man is a wolf to man

[SashaVsSasha]

Originally posted by Delete
Svako samoubistvo je zapravo ubistvo. Osim sto ubijes sebe, ubijes i misljenje nekog o sebi, ubijes i sliku sebe u ocima nekog drugog.

mislis na neuspele ili uspele pokusaje samoubistva?

mislim da samoubicu apsolutno zabole za tvoje (bilo cije) misljenje o njemu i da mu ti (ili bilo ko) u tom trenutku zaista ne pada na pamet

slazem se jedino da se samoubistva izvrsavaju u suzenom stanju svesti (ne racunam ritualna samoubistva tipa mishime)

[suicidal.pony]

Pa uvek je ubistvo u pitanju...

[Phoenix]

Samo ću pastovati nešto što je do nedavno stajalo na sajtu omladine Socijaldemokratske unije. Sada izgleda da više ne stoji.
http://www.sdu.org.yu/sdo/

Postoji više načina da se neko ubije
Može se nekome zabiti nož u trbuh,
Nekome oduzeti hleb od usta,
Nekoga od bolesti ne izlečiti,
Nekoga strpati da živi u lošoj kući,
Nekoga u samoubistvo naterati,
Nekoga radom izmrcvariti,
Nekoga u rat povesti itd.
Tek ponešto od svega toga je zabranjeno u našoj zemlji.

Bertold Brecht

[ganjarolla]

Originally posted by gari
@ganjarola: Tesko da neko moze ucenjivanjem da natera nekoga na samoubistvo. Za takav slucaj ja do sada nisam cuo.

2 l su
pretežito nikšička, mb, sarajevska

U Mostaru se ubio čiko koji je trebao svjedočit, da mu ne ubiju porodicu


tako da ...

jedini odgovor je odgovor ( )

[Dina]

Mitovi i činjenice o samoubojstvu


Postoje različite zablude o samoubojstvu, koje su netočne.

MIT 1.
Ljudi koji govore o samoubojstvu neće ga nikad počiniti.
Kada netko govori da će se ubiti obično to ne učini. Osobe koje spominju samoubojstvo zapravo samo žele privući pažnju. Od 10 osoba koje počine samoubojstvo, osam ih je nekome reklo što će učiniti. Često se, međutim, takva priznanja - najčešće zbog straha - ignoriraju ili ne shvaćaju ozbiljno.
Prijetnje samoubojstvom treba UVIJEK shvatiti najozbiljnije, kao da će osoba zaista to i učiniti. Ako time želi privući pažnju to znači da joj je pažnja zaista potrebna. Dati tu pažnju i shvatiti osobu ozbiljno, može spasiti njezin život.
ČINJENICA: Ljudi koji pokušaju, ili učine samoubojstvo prethodno jasno i direktno pričaju o tome, ili iskazuju želju da budu mrtvi.
ČINJENICA: To je poziv za pomoć koju treba pružiti osobi.

MIT 2.
Kad mlada osoba izvrši samoubojstvo to je obično plod impulzivnog ponašanja
ČINJENICA: Za većinu mladih osoba koje su pokušale ili izvršile samoubojstvo utvrđeno je kako su duže vrijeme razmišljale o tome

MIT 3.
Razgovor o samoubojstvu je opasan i potiče na njegovo izvršenje. Razgovor o samoubojstvu samo će potaknuti osobu da samoubojstvo i počini.
ČINJENICA: Potpuno suprotno. Ne razgovarati o samoubojstvu znači odustati od pokušaja da se ono spriječi. Razgovor o toj temi znači brigu za probleme određenog pojedinca.
Razgovor o samoubojstvu pokazuje da razumijete ozbiljnost situacije i da brinete. Nikako ne znači da osobi "dajete ideju", već joj pokazujete da ste otvoreni čuti sve, koliko god bilo teško.

MIT 4.
Ljudi koji imaju suicidalne namjere snažni su u nakani da umru. Osobe koje su počinile samoubojstvo su željele umrijeti. Ako je osoba odlučila počiniti samoubojstvo nemoguće ju je u tome spriječiti.
Većina osoba koje su počinile samoubojstvo je htjela da bol prestane - a to je nešto posve drugačije od toga da život prestane. Samoubojstvo osoba vidi kao rješenje nerješivog problema koji donosi neizdrživu bol. Pomoć u rješavanju problema i smanjenju boli je ono što osobi treba. Samoubojstvo je moguće spriječiti, upravo zbog toga što je ono reakcija osobe na neizdrživu situaciju ili nerješivi problem. Pomoć stručnjaka, ali i članova obitelji i bliskih osoba, je u tome da osobu shvate ozbiljno i pomognu joj da prebrodi krizu i nađe zadovoljavajuća rješenja. Ponekad sama osoba ne može pronaći rješenje, ali ono, u nekom obliku, uvijek postoji.

MIT 5.
Svako samoubojstvo se može spriječiti.
Bez obzira što pokušamo pomoći, ponekad ne postoji način da se samoubojstvo spriječi. To je rijetko, ali događa se.
ČINJENICA: Većina suicidalnih osoba je neodlučna hoće li nastaviti živjeti ili ne (što prevenciju čini mogućom).

MIT 6.
Samoubojstvo dolazi bez upozorenja, događa se bez najave.
Većina osoba koje počine samoubojstvo daje mnoge znakove upozorenja prije nego što se ubije.
ČINJENICA: Suicidalne osobe obično daju mnogo znakova o svojim namjerama.

MIT 7.
Većina ljudi koji razmišljaju o samoubojstvu su mentalno bolesni.
Neke osobe koje počine samoubojstvo jesu psihički bolesne, ali to nije uvjet. Ono što je zajedničko osobama koje su pokušale počiniti ili su počinile samoubojstvo je to da su vrlo nesretne.
ČINJENICA: Iako su suicidalne osobe duboko nesretne, nisu nužno i psihički bolesne

MIT 8.
Neuspjeli pokušaj samoubojstva ne treba uzimati za ozbiljno.
ČINJENICA: Četiri od pet osoba pokušalo je samoubojstvo bar jednom prije toga. Neuspjeli pokušaj samoubojstva treba uzeti vrlo ozbiljno i takvoj osobi treba pružiti pomoć

MIT 9.
Kada se osoba počne osjećati bolje nakon što je željela ili što je pokušala počiniti samoubojstvo, rizik od slijedećih pokušaja je prošao.
Većina samoubojstava se dogodi upravo onda kada osoba ima dovoljno snage da može, ono o čemu je razmišljala, sprovesti u djelo. To je zbog toga što osoba kada je jako utučena, razmišlja o samoubojstvu, ali nema snage ideju sprovesti u djelo. Čim se stanje malo popravi, ostaje ideja, kojoj se pridružuje i snaga.

MIT 10.
Vjerovanje da je samoubojstvo uobičajenije među bogatima ili među siromašnima.
ČINJENICA: Samoubojstvo je je zastupljeno proporcionalno, unutar svih razina i skupina zajednice

MIT11.
Samoubojstvo je genetički određeno i nasljedno Osobe koje jednom postanu suicidalne bit će takve cijeli život
ČINJENICA: Pojedinci koji razmišljaju o samoubojstvu uglavnom su suicidalni jedan određeni period života



http://www.suicidi.info/

[SeoskiLola]

Ovo je zaista teshko pitanje za odgovoriti. Posebno ako se ide za sentencom da je svaki chovek pricha za sebe. Vetj je pomenuto par sluchajeva gde samoubica potiche iz sretjnih porodica, okruzenja gde nema vidljivih razloga da oduzme sebi zivot. A opet ko smo mi da kazemo da neko nije imao razloga za to, kao I da je ta porodica sretjna, chovek bez problema I sl? Jesmo li mozda ziveli sa njima pod istim krovom?
Ne bih oslobodio “krivice” okruzenje samoubice, rodbinu, prijatelje…Ako je on odgovoran zbog “chinjenja” oni su odgovorni zbog “nechinjenja”. Retki su sluchajevi, ako uopshte I postoje, gde chovek jednog jutra ustane I iz chistog mira pomisli – ajde danas da se ubijem. Svemu tome prethode odredjeni zivotni problemi, borba sa istima, neuspeh, aksioznost, depresija, promene u ponashanju. Neshto od toga okolina mora primetiti – tjutanje, bes, drhtaj ruke…bilo shta. Ne znam shta dovodi do tog otudjenja, zahladjenja u ljudskim odnosima, nedostatka razgovora. Tachno je da postoje zatvoreni ljudi koji ne umeju ili ne zele da prichaju o svojim problemima kao shto reche Kiss Addict ali postoje I oni koji otvoreno kazu da tje se ubiti pri chemu okolina ostaje prilichno hladna I rezervisana kao shto reche Dina.
A opet, ne mozemo prebacivati odgovornost samo na okolinu jer bi tako indirektno osudili I Getea zbog Jada mladog Vertera, Shekspira zbog Romea I Julije, Merilin Mensona, pa I Viktoriju jer je eto neka devojka nashla u njenoj pesmi neshto shto ju je ponukalo da izvrshi samoubistvo.
Najvetji deo odgovornosti ipak snosi samoubica jer je to, na kraju krajeva, odluka koju je sam doneo.
Sve u svemu, samoubistvo mi deluje samo kao trajno reshenje privremenih problema. Mnogi razlozi zbog kojih ljudi pribegavaju samoubistvu poput depresije, emocionalnih patnji, ljubavnih problema, ekonomskih propasti, su zaista samo privremena I mogu se uspeshno prevazitji da li terapijom da li promenama nachina zivota. Teshke, neizlechive bolesti u svom poslednjom stadijumu su vetj neshto drugo. A opet ne bih se usudio da budem toliko slobodan da osudim samoubicu, bez obzira na razlog koji ga je na to naveo (ljubavni problem ili tehka bolest). Pre svega zbog necheg shto zovem – jednakost bolova. Verujem da istu bolu osetja dete koga prvi put boli zub I majka koja je ostala bez deteta(sa stanovishta tog deteta jer za drugu, vetju bol ne zna).
Da li samoubice ubijaju mishljenje sredine o sebi? Da, verovatno. Barem u onom smislu da je okolina verovala da je on jachi od eventualnih problema sa kojim je suochen. A to je opet samo projekcija I iluzija same okoline koja nije zaista poznavala choveka koji je izvrshio samoubistvo.
To pitanje mozemo I okrenuti. Da li samoubica svojim chinom zapravo shtiti mishljenje okoline o sebi? Tu bih ubrojao npr sluchajeve gde je osoba nechim ucenjivana, te smatra da bi bilo bolje da se ubije pre nego li informacija o njegovoj krivici dodje do okoline I tako ochuva privid o svojoj bezgreshnosti(npr. Teen porno snimak na fonu, pretnje ljubavnika, berzanske malverzacije…)bar za svoga zivota. Mozda I sluchaj osobe sa upravo dijagnostikovanim hiv statusom koja zeli da izbegne pitanja - kako I zashto, zeli da sachuva svoju intimu itd. Takodje I osobe koje veruju ili znaju da netje natji na razumevanje okoline(npr pripadnik gay populacije koji se ubija jer svakodnevno slusha komentare kako je to gnusno, za svaku osudu, ubitju te je ako to postanesh…). Naravno da je sve ovo hipotetichki I da se sve moze reshiti nekako ali verujem da su I ovi sluchajevi mogutji.
Ne bih se slozio ni sa tim da samoubice ubijaju svoje porodice. One svakako osetjaju bol, patnju, prolaze kroz emotivni pakao, bes, ljutnju…ali opet, to bi sve osetjali I da se radi o nasilno oduzetom zivotu od strane druge osobe, nesretjnim sluchajem… Brojna pitanja mogu ostati bez odgovora ali ta porodica tje se svakako oporaviti I vratiti u kolosek kao nakon svake druge smrti. A opet, narochito u sluchajevima teshkih bolesti, znam za porodice koje su se praktichno preporodile(ma koliko to grozno zvuchalo) nakon odredjenog vremenskog perioda.
Mozemo okrenuti I pitanje da li je samoubistvo izraz kukavichluka u da li je izraz hrabrosti? Pogotovo kod vernika na tlu “hrishtjanskih zemalja”(druge religije ne poznajem dovoljno) gde se isto drzi za greh I ako znamo da povlachi prokletstvo “zivota posle zivota” u paklenim mukama koje su znatno gore od ovozemaljskih(zanemaritjemo to shto se samoubistvo ne pominje kao greh u starom I novom zavetu…kao greh ga postavljaju tek u srednjem veku u svojim delima Toma Akvinski I Avgustin).