Bootstrap Framework 3.3.6

[Clockwork Orange]

Evo, ja jako volim ovu prichicu:

"Kao mlad covek zagledao sam se u neku devojku. Nije me primecivala, ali ja sam bio uporan i jedne veceri sam Sofiji (ona se tako zvala) govorio o svojoj ljubavi tako zarko da me je zagrlila i na svom obrazu osetio sam njene suze. Po ukusu tih suza odmah sam poznao da je slepa, ali to meni nije smetalo. Ostali smo zajedno zagrljeni kad se iz obliznje sume zacuo topot konja.
- Je li beo taj konj, ciji se topot cuje kroz nase poljupce? – upitala me je.
- Ne znamo i necemo znati – uzvratio sam – dok ne izadje iz sume.
- Ti nista nisi shvatio – rece Sofija i utom iz sume izadje beo konj.
- Jesam, sve sam shvatio – uzvratih i upitah je kakve su boje moje oci.
- Zelene – rece ona.
Pogledajte, ja imam plave oci…"

M.Pavic - Xazarski rechnik

[Mortis]

Nebo iznad Tokijskog zaliva bilo je boje TV ekrana, ukljucenog na prazan kanal.

Vilijam Gibson, neuromancer.

[CokoladnaBananica]

"osetljiv... to me je dotuklo. Taj tip je bio otprilike osetljiv kao daska od WC solje"

Selindzer, Lovac u zitu

[Simor]

"Nisam otišla pravo kući, popela sam se na naše brdo. Tamo po ovakvom vremenu nikoga nije bilo. Da ja živim ovde i ja bih bila u kući. Međutim, gost ima pravo da se ponaša nerazumno. Popela sam se do samog vrha odakle sam mogla da gledam kako snežni kovitlaci postepeno pokrivaju grad, sve dok nije postao samo bela mrlja. Sve crno je nestalo. Mogla sam da održim vrlo impresivnu propoved... "Moji gresi kao oblak kružili su nada mnom, on ga je uklonio kada me je oslobodio..." nešto u tom stilu. Ali gde je sada bog, kad su nebesa puna astronauta i Gospod je zbačen sa prestola? Nedostaje mi bog. Nedostaje mi društvo nekog potpuno odanog. Ja i dalje ne doživljavam boga kao svog izdajnika. Nedostaje mi bog koji je bio moj prijatelj. Ne znam čak ni da li bog postoji, ali znam da ako je bog tvoj emotivni uzor, vrlo retko ćes naići na ljudske odnose koji mu se mogu primaći. Meni se čini da je takav odnos ipak moguć, jednom sam pomislila da mi se to i dogodilo, i od tog trenutka, kada sam nazrela tu mogućnost, lutam tražeći takav spoj zemlje i neba. Da sluge nisu utrčale i razdvojile nas, mogla sam da doživim razočaranje, mogla sam da skinem mermerni poklopac i vidim da je u činiji obični čorbuljak. S obzirom da je bilo onako kako je bilo, ne mogu da se smirim, tražim nekoga ko ima žestinu i ko će me voleti do smrti i znati da je ljubav jaka kao i smrt i ko će zauvek biti na mojoj strani. Želim nekoga ko će me uništiti i pustiti da i ja njega uništim. Postoje razni oblici ljubavi i naklonosti, neki ljudi mogu da provedu ceo život zajedno a da jedno drugom ne znaju ni ime. Imenovanje je teško i zahteva dugo vreme; ono je povezano sa samom biti onoga koga treba imenovati i znači moć. Ali kada vas napolju zatekne olujna noć, ko može da vas pozove kući? Samo onaj koji zna vaše ime. Romantična ljubav je razvodnjena u džepne romane i prodaje se u hiljadama i milionima primeraka. Negde je ona još uvek u originalu, napisana na kamenim tablicama. "

J.W. "Oranges Are Not The Only Fruit"

[jukie]

ptica krojač, Darzi, iz Knjige o džungli:

Pevač i krojač sam ja
dvostruke su radosti koje znam
ponosim se pesmom koja se nebom ori
ponosim svojom kućom koju sam šio
gore-dole, tako pevam pesmu
tako šijem svoju kuću ja

[Ulix]

Originally posted by Clockwork Orange
Evo, ja jako volim ovu prichicu:

"Kao mlad covek zagledao sam se u neku devojku. Nije me primecivala, ali ja sam bio uporan i jedne veceri sam Sofiji (ona se tako zvala) govorio o svojoj ljubavi tako zarko da me je zagrlila i na svom obrazu osetio sam njene suze. Po ukusu tih suza odmah sam poznao da je slepa, ali to meni nije smetalo. Ostali smo zajedno zagrljeni kad se iz obliznje sume zacuo topot konja.
- Je li beo taj konj, ciji se topot cuje kroz nase poljupce? – upitala me je.
- Ne znamo i necemo znati – uzvratio sam – dok ne izadje iz sume.
- Ti nista nisi shvatio – rece Sofija i utom iz sume izadje beo konj.
- Jesam, sve sam shvatio – uzvratih i upitah je kakve su boje moje oci.
- Zelene – rece ona.
Pogledajte, ja imam plave oci…"

M.Pavic - Xazarski rechnik

Nije mi ovde Hazarski recnik, ali da jeste postavio bih ovde jednu od prvih, ako ne i prvu, pricu u knjizi, onu o princezi Ateh.

--

Da doprinesem temi:

Mozda ce ovo moje pismo, ovo moje pisanije, izgledati, ono vec pocinje da izgleda, sa slutnjom prve zore, kao delo tastine, vanitas vanitatum. Zar ne izgledaju vec sada moje pismo, moj dojucerasnji zivot, kao senka tastine? Vec sada, kada je sve to proslo kroz cistiliste noci, kroz purgatorij pomrcine, kroz katalizator vecnosti na kojem ostaju samo kristalne cestice ciste egzistencije, samo tvrdi kristali bica (esencija). Sve ostalo zbrisace noc, a moje ce pismo ostati neposlato, moj ce rukopis biti vec zorom mrtvi rukopis u mrtvom moru vremena, rastoceni papirus u gnjiloj mocvari Panonskog mora ili pismeno u vakuumskoj skatuli od zelenog kristalnog stakla ciji je kljuc bacen u vodu, u mocvaru, pismeno ukopano u mracne temelje noci, u trosne temelje bica, svedocanstvo za neku daleko buducnost - postumus.
Danilo Kis, Pescanik

[Swanheart]

tezak izbor...

"Sa svacim se covek rastaje pa je i nama vreme doslo.Mi smo se nasli kao dva prognanika,zatoceni i zavejani medju ovim groznim narodom.Ovde smo odavno postali prijatelji i bicemo to uvek ako se ikad opet nadjemo na nekom boljem mestu"

Andric-"Travnicka hronika"

____________________________________________________

"Obozavam jednostavna zadovoljstva,ona su poslednje utociste od slozenih stvari"

Vajld-"Slika Dorijana Greja"

____________________________________________________

"U teskom je polozaju covjek koji je duhovno razvijeniji od drugih,ukoliko ga ne stiti polozaj i strah koji taj polozaj daje.Postaje usamljenik.Njegova su mjerila drukcija i nikome ne koriste a njega izdvajaju."

Selimovic-"Dervis i smrt"

____________________________________________________

"Nesreca nesrecnih ljudi i jeste u tome sto za njih stvari koje su inace nemoguce i zabranjene za trenutak postanu dostizne i lake,ili bar tako izgledaju,a kada se jednom trajno usele u njihove zelje,one se pokazu kao ono sto jesu:nedostupne i zabranjene,sa svim posledicama koje to ima za one koji za njima ipak posegnu."

Andric-"Na Drini cuprija"

____________________________________________________

"Bio jedan ljubavnik koji je voleo bez nade.On se potpuno povukao u svoju dusu i mislio je da ce sagoreti bez ljubavi.Svet za njega vise nije postojao,on nije vise video plavo nebo i zelenu sumu,potok mu vise nije zuborio,harfa mu vise nije jecala,sve je bilo utonulo i on je osiromasio i postao bedan.Ali je njegova ljubav rasla i on je mnogo radije hteo da umre i propadne,nego da se odrekne posedovanja lepe zene koju je voleo.Tada oseti kako je njegova ljubav sagorela sve drugo u njemu,te postade mocna,i privlacila je i privlacila,i lepa zena joj se povinova,i dosla je,i on je stajao rasirenih ruku da bi je privukao k sebi.Ali dok je pred njim stajala,najedanput se sasvim izmenila,i on s grozom oseti i spazi kako je privukao k sebi ceo izgubljen svet.Ovaj je stajao pred njim i predavao mu se,nebo i suma i potok,sve mu je u novim bojama,sveze i divno,dolazilo u susret,pripadalo mu,govorilo njegovim jezikom.I umesto da dobije samo jednu zenu imao je ceo svet na srcu,i svaka zvezda na nebu plamtela je u njemu i rasipala veselost kroz njegovu dusu.On je voleo i pri tom je pronasao sebe samog.Vecina njih,pak,voli da bi pri tom izgubili sebe"

Hese-"Demijan"



___________________________________________________

to je samo jedan deo omiljenih citata

[Ulix]

Iz divne knjizice "To je sve", Margerit Diras:

Celog zivota sam pisala.
Kao neki nespretnjakovic, samo sam to cinila.
Ipak, nije to tako lose.
Nikada nisam bila sujetna.
Pisati citavog zivota, to znaci nauciti pisati.
Ali, to nije nikakvo izbavljenje.

Smatra se da imam dara.
Sada sam se na to navikla.

[2Q2Bstr8]

imam čitavu svesku sa ovim stvarima.

[Mars]

A ja u istoj ovoj temi negde drugde na forumu.

[d` Winter]

"Ljubav zivi samo dok se menja,kad prestane da se menja to je kraj"-Kutija za pisanje,Milorad Pavic

[decko]

".....to je uvek bilo u njegovoj podsvesti, kao dragoceni spas, jedini lek protiv bolova koji nije prestajao. Nije mario da se oslobodi potrebe; zeleo je da se oslobodi bola..."

[Dina]

"...Imao sam divne snove. Nisu se ostvarili ali sam srecan sto sam ih sanjao..." - "Mostovi okruga Medison"

[Mars]

"Juče je bio poslednji dan leta. Naša ćerka je slavila rođendan. Došli smo kod nje tri sata pre pre nego što će isteći ovogodišnje leto. Dok smo ulazili u dvorište, visoko, iznad same kapije, sijao je mlad mesec. Kao i za vreme Markovg rođendana. Jedino što je ovaj noćas bio nekako zlaćan, a onaj Markov je bio sasvim srebrn. Mada je mesec, valjda, uvek srebrn. Ovaj je zlaćan, možda zato što će sutra duvati vetar."

(Mira Marković, Zapisi)

[Val]

Kad bih sve jezike ljudske govorio i andjeoske, a ljubavi ne bih imao - bio bih mjed shto jechi ili cimbal shto zvechi.
Kad bih imao dar proricanja i znao sva otajstva i sve spoznaje i kad bih imao svu veru da bih i gore premeshtao a ljubavi ne bih imao - nishta sam!


Biblija

[centralist]

"They looked down on her, and she looked up through them"

John Fowles, The French Lieutenant's Woman (Zenska francuskog porucnika)

[pčelica]

Već sam jednom otkucala taj deo
iz Derviša; priču o Aleksandru Makedonskom
i prelepim posudama koje sam razbije, a završava se
ovako:
"... misao je surovo beznadna. Ne možemo
uništiti sve što volimo; uvijek će ostati
mogućnost da nam to unište drugi."
Otkucaću ovih dana ponovo.

[DeVision]

Originally posted by 2Q2Bstr8
imam čitavu svesku sa ovim stvarima.

Takodje

[Çâðê_DUP]

Čudovište je plakalo.


Ruski SF

[superfly]

vec napisano u istom potfurumu.... :

Obožavao sam da budem bolestan. Ne iz onih očiglednih razloga zbog kojih je bolovanje bilo zadovoljstvo lenjih učenika , čak ne ni zbog divne povlastice premeštanja u majčin krevet koji se nalazio u svetlijoj sobi, sa prozorima prema jugu- već zbog tišine. Zbog mojom bolešću iznuđenog primirja između majke i starog K., kada su za vreme moje angine ili gripa stišavali glasove, govorili jedno drugome šapatom ili jednostavno iznoslili svoje svađe van domašaja mog uha; zbog tišine i svetlosti sam obožavao da bolujem. Kraljevsko je bivalo to bolovanje: ne samo po ceo dan neraspremljenog jorgana svetkovina, jorgana u kome sam mogao da ležim bez obzira na doba dana ili posete gostiju, nego što odsustvo ili prisustvo starog K. nije bilo tako bolno kao obično... Kada sam bio bolestan majka je terala starog K. od mene, kao keruša od štenadi, pazila je da slučajno ne dobijem temperaturu od njegovih primedaba; u takvim situacijama stari K. je bio udaljavan do svoje porodice odozdo, jer je majka govorila:

- Mora dete nečime da diše, čoveče, odavno sam ti govorila da ga mi držimo u vlažnom sobičku, čim ozdravi pripremićemo mu onu svetlu sobu.

Što se, naravno, nikada nije dogodilo, jer kada sam se vraćao zdravlju završavale su se moje povlastice, ali, zacelo, obožavao sam da bolujem....

[Ахасвер]

Ричард Трећи је мој апсолутни фаворит. Обилује сјајним моментима, а бирам онај када бивша краљица, Маргарита, бола и гнева пуна старица, даје савет Елизабети, уцвељеној и такође бившој владарици, како да се научи да куне свог унесрећитеља и убицу своје деце, мужа и браће:

Пости дању, а не спавај ноћу;
Пореди мртву срећу с јадом живим;
Мисли да су твоја деца била слађа
Но што беху, а он што их уби
Гнуснији но што је. Увеличавањем
Свог губитка чинићеш злочинца
Још горим. А размишљање о томе
Научиће те како ћеш да кунеш.


Ето, за почетак.

[Ulix]

Početak Kišovih Ranih jada. Obratite pažnju, ne samo na maštovitost opisa, već i na briljantnu preciznost, u poređenju sa, recimo, Pavićevim opisima koji jesu neobični (neobičniji, dakako, od Kišovih), ali ih manjka preciznost i jasnoća. Ovo je školski primer dobrog pisanja.

S jeseni, kada počnu vetrovi, lišće divljeg kestena pada strmoglavce, s peteljkom naniže. Onda se čuje zvuk: kao da je ptica udarila kljunom o zemlju. A divlji kesten pada bez i najmanjeg vetra, sam od sebe, kao što padaju zvezde - vrtoglavo. Onda udari o tle s tupim krikom. Ne rađa se kao ptica iz jajeta, postepeno, nego se odjednom rasprsne dlakava ljuštura, iznutra beličastoplava, a i z nje iskaču vragolasti, tamni melezi, zacakljenih obraza, kao jagodice nasmejanog crnca. U nekoj se mahuni nalaze blizanci; ipak bi ih ljudi mogli razlikovati: jedan ima na čelu belegu, kao konj. Majka će, dakle, uvek moći da ga prepozna - po zvezdi na čelu...

I onda malo kasnije:

Trebalo bi komponovati fugu za orkestar i jorgovan. Iznositi na podijum u mračnoj sali ljubičaste boje oplemenjenih mirisa.
One koji bi tiho, bez krika, izgubili svest, iznosili bi u drugu salu, gde bi lebdeo detinjasti, lekoviti miris lipe i kamilice.

[Ахасвер]

Леди Магбет, величанствена у свом злочиначком лудилу:

И гавран је промуко, који ми
Дунканов јавља кобни улазак
У моју кулу. - Ходите, дуси, ви,
Што убилачке мисли рађате,
Разжените ме овде, па ме сву
Од главе све до пете напуните
Свирепства грозна. Крв ми згрушајте,
Запречите приступ и пролаз савести,
Да никакав живи поход кајања
Не уздрма ми страшну одлуку;
Да између ње и њена извршења
Не уђе мир. У моје женске груди
Ви, убилачке слуге уђите,
Гдегод у бићу свом невидљивом
Пратите несрећу људску. Дајте ми
Жуч место млека! - Густа ноћи, ти!
Огрни се у најчађавији дим
Самога пакла, да мој оштри нож
Не види рану коју начини;
Кроз помрчине вео да не вирне,
Не цикне небо: "Стани!"

[KiWi]

Dakle, radnja se odvija u knjižnici jednog od glavnih likova, Azirafala. Zadnja soba u toj knjižnici je bila mesto razgovora Azirafala koji je anđeo (dakle Božji podanik na zemlji) i Kroulija (Đavljeg izaslanika). Meni je ovaj drugi naročito simpatičan Dakle, razgovaraju o besmislici Armagedona i problematici večnosti. Uzmite u obzir da su obojica tokom ovog razgovora mortus pijani i da jedva znaju gde se nalaze.

Teri Pečet & Nil Gejmen (lepog li prezimena)
''DOBRA PREDSKAZANJA''

''Razmisli malo o tome'', uporan je bio Krouli. ''Znaš li šta je večnost? Znaš li šta je večnost? Ama, da li ZNAŠ šta je večnost? Imaš tu veliku planinu, vidiš, visoku čitavu milju, na kraju svemira, i jednom u svakih hiljadu godina imaš jednu ptičicu ..''
''Koju ptičicu?'' podozrivo upita Azirafal.
''Ma, tu ptičicu o kojoj ti pričam. I svakih hiljadu godina ...''
''Ista ptičica hiljadu godina?''
Krouli zastade. ''Jeste'', reče.
''Mogo ti matora ta ptica''
''Dobro. I svakih hiljadu godina, ta ptica doleti...''
'' .. he he.. doćopa ''
''DOLETI do te planine i naoštri kljun ... ''
''ČEKAJ! Ne može tako. Odavde do kraja svemira ima gomila ...'' Anđeo široko mahnu rukom, malčice nesigurno. ''Gomila koječega, dragiću moj!''
''Ali sve jedno stigne tamo'' istrajavao je Krouli.
''Kako?''
''Nije važno kako!''
''Mogla bi koristiti svemirski brod'', reče anđeo.
''Jeste'' popusti Krouli. ''Ako baš hoćeš ... dakle ta ptica ...''
''Samo, kad već pričamo o kraju svemira'', reče Azirafal. ''Tako da bi to morao da bude jedan od onih svemirskih brodova gde na drugom kraju izađu tvoji potomci. Moraš da kažeš potomcima ''Kad stigne do Planine morate da ..'' Zastade. ''Šta ono moraju da urade?''
''Da naoštri kljun na planini'', reče Krouli. ''A onda odlazi natrag.''
''Svemirskim brodom''
''I posle hiljadu godina, vrati se i uradi to ponovo'' hitro reče Krouli.
Na tren zavlada tišina.
''Mnogo, brate, truda da bi se naoštrio kljun'', zamisli se Azirafal.
''Slušaj'', zurno reče Krouli, ''stvar je u tome da kad prica potpuno izmrvi planinu, je l' tako, onda ...''
Azirafal otvori usta. Krouli je prosto znao da on namerava da kaže nešto u vezi sa relativnom tvrdoćom ptičjih kljunova i granitnih planina, pa brzo nastavi.
''... a ti još nisi stigao do kraja filma ''Moje Pesme, moji snovi''.''
''E moj dečko dragi, nećeš imati izbora''
''Raj nema ukusa''
''E sad''
''I ni jedan suši restoran!''
Bolan izraz pređe anđelovim najednom veoma ozbiljnim licem.
''Ne mogu o tome da razmišljam dok sam pijan!''

[Ахасвер]

Све мора тако бити? Заиста све тако мора бити? Ето отворио сам ја и очи и срце за све што ово јадно доба покреће и преда мном зјапе све крваве и отворене ране човечанства. Ја видим сасвим добро: како с праском прскају сви они обручи старе животне моћи друштвене и како се брзо гаси сва она вера у старе покретачке силе. Очевидно је: да ја стојим на граници једнога друштва које пропада, и које са свих страна посмртна звона оглашују, и гледам оданде како се нова вера тражи и сам себе грозно мучим. Преда мном је огромна пучина хаоса, све је најцрња, најстрашнија збрка, нечувено се витлају каламбури и све хуји у некој ужасној грозници и лудилу. Агонија. А отуд, преко оштрих стена јуре, хуче и запљускују пенушави таласи оне нове вере. Вуку се отуд неке црвене, крваве магле и веле да у њима има пуно нове и дивне вере и обећања. А ја сам сав у слутњи велике неке несреће и не бих тако брзо ону веру хтео да пригрлим. Па се гњурам у најскривеније јазбине душе и по оном смрзлом пепелу тражим једну једину бар живу варницу старога жара. Хтео бих још ја од оне старе вере и хтео бих увек да се нађем у овом црном мраку пред црвеном олујом. Јер је она стара, махнита вера сву моју крваву дедовину претворила у један велики гроб у коме мирно лежи она бујна, она дивна садржина и скромност. И обузет, понекад, неким слатким осећањем прошлости ја још чујем: како из народног срца бије оно свеже и природно старо.

(Драгиша Васић, Црвене магле)