Originally posted by deželaš
Originally posted by Sunce
Originally posted by Diogenius
Odgledao "Necu da spavam sam".
Preporuchujem ga.
no, za ljude koji imaju veliki otpor prema sporim scenama, zakucanim kadrovima, i izostanku dijaloga, ovo je smrtna kazna.
Fascinantna mi je slabo iskorishcena ideja apolaliptichnog zagadjenja atmosfere(u filmu je prikazano kao posledica shumskih pozara), pri chemu ceo grad sheta sa maskama na licu, a pritom dvoje pokushavaju da se jebu sat vremena, i ne uspevaju jer chim se zadishu pochinju da kashlju i mecu maske nazad. Urnebesno i maestralno.
Moj saputnik odvalio "Gle Panchevo" 
Autor je umeshao Bertoluchija, Almodovara, pop-art, Kjubrika i kineske radnje 'sve za 65 dinara' i dobio neshto shto je po budistichkim standardima verovatno veoma dinamichan film.
Odgledao sam film i dopao mi se. Scene jesu duge i spore, ali ključne reči u filmu i jesu sam (samoća) i spavanje. Junaci ovog filma zaista pokušavaju da ne spavaju sami. Svidela mi se fotografija u filmu, simbolika (često je prikazivana voda, hrana - u bukvalnom smislu hrana, duhovna hrana, ljudsko telo). Dopala mi se scena kada mladić pere bolesnog mladića, milovanje uplakanog mladića i završna scena - kada dva mladića i devojka spavaju na dušeku i plove na vodi. Topao je film.
mene je valjda indukovala ona priča pred samu projekciju (gledao u dkcu, u pola jedanaest) kako smo "dosta govorili o telu, pustimo sad telo da samo govori". zbog toga sam sam sve interpretirao kao jednu krajnje surovu priču o najnižim potrebama tela - o suvoj, nekomunikativnoj egzistenciji - o vegetiranju. I bolesno duga scena o pranju ušiju i lica osobe u komi, i detaljno prikazano masturbiranje na tom istom komiranom, i pišanje koje zahteva pomoć, i toliko malo jezika u celoj priči, i ljubljenje koje ne može biti ljubljenje od kašljanja, i život koji se svodi na pranje jebenog madraca i jelo i piće iz kesice, u pičku materinu...telu je oduzeta seksualnost i prikazano je u svojoj najnižoj formi - dve životinje koje se češu (sećaš se te scene), ili buka same materije (osim kad se pojave one pesmice s radija, u celom filmu krčiiiiiii) I koliko god samo telo spolja bilo - filmično, toliko ipak mislim da ova tema nije pogodna za vizuelne umetnosti. Sve to beskonačno trajanje na platnu, nije moglo da me pomeri kao npr. sledeće rečenice:
"Mrtvaci, isprepletanih ruku, glavama pritiskajući jedan drugog, gusto zbijeni, plutaju na pola potopljeni u tečnost tamnosmeđe boje. Obavijeni svetlosmeđom, mekom kožom, oni u sebi nose nepopustljivo, nepoznato osećanje samoće, dok se njihova kruta tela trljaju jedna o druga.Svud po telima imaju gotovo neprimetne otoke; to njihova lica čini plemenitim. Od žestokog smrada isparenja, gust je vazduh zatvorene sobe. Obavijen njegovom lepljivošću, odjek svakog zvuka biva ozbiljan, pun težine." (Kenzaburo Oe, Rasipni mrtvaci)
ukratko, rekao bih sve pre nego to da je film TOPAO. stvari su toliko svedene do same tvari da ni sa tom samoćom likova ne mogu da se identifikujem - kažem, film o materiji i svoj njenoj tuposti.
mene ovde više interesuje vaša reakcija na sledeću stvar:
Originally posted by Sunce
Originally posted by Adenim
Gledacu 3 filma, posebno me zanima Necu da spavam sam jer ima gay tematiku...
Da! U programu festivala piše:
"Necu da spavam sam"
Duboki seksualni nagon i potrebe između dvojice prijatelja koji između njih nikada nisu ljubav već potreba za druženjem.
pošto to em nisu prijatelji, em nema potrebe za "druženjem", em to nije ni jedna petina cele priče - interesuje me - koliko jebene slobode i nekontakta s realnošću sme sebi da dozvoli sastavljač sižea za program festivala, samo da bi zaintrigirao publiku? film je mogao biti opisan mnogo bliže scenariju, bez takve pompeznosti,i opet bi došao do neke publike; ovako je, kao jedini film sa iole progay tematikom na festivalu učinio da pola sale (po rečima pratioca) bude gay, što smatram drskim medijskim zavođenjem.
Ne slažem se potpuno sa tobom, ali poštujem tvoje mišljenje. A ovo je moje mišljenje:
“Beskonačno“ dugo trajanje scena meni je prenelo upravo taj osećaj – osećaj beskonačno dugog trajanja samoće i nemoći. Dok sam gledao dugu scenu (npr. plavu vodenu površinu u centralnom delu gradilišta) osećao sam da sam sam, potpuno sam sa tom scenom, sa tim pogledom, umoran i nemoćan da nešto promenim. Kao da sam ležao u krevetu pokušavajući da zaspim. To je valjda bio cilj takvih scena. U filmu je data komparacija samoće: nepokretna osoba u komi, bolestan (onesvešćen mladić), devojka koja spava sa velikim jastukom (on joj pomaže da preživi samoću), žena koja se brine o nepokretnoj osobi i usamljeni mladić koji traga, koji želi da promeni život i ne bude sam. Osoba u komi data je kao krajnja granica, ekstrem samoće i kao upozorenje. Pokazano je da i takve žive, nepomične osobe imaju potrebe. Prikazana je masaža za poboljšanje rada probavnog i urogenitalnog sistema (bez tih masaža osoba u komi ne bi piškila i kakila).
Ne slažem se da vizuelne umetnosti nisu pogodne za "ovakve teme".
Film mi je topao jer je prikazana plemenitost glavnih junaka (da podsetim - “mladić koji traga” leči onesvešćenog, bolesnog mladića sa mnogo ljubavi i strpljenja, poštuje njegovu intimu; žena i devojka svakodnevno brinu o nepokretnoj osobi, osobi u komi). Glavni junaci ovog filma spavaju (sanjaju) ljubav, oni žude za dodirom, oni su željni i seksa, umorni od neprekidnog davanja (“mladić koji traga” je dovodio i druge osobe želeći da ostvari nekakvu vezu, kontakt, zajedništvo, drugarstvo; žena koja brine o osobi u komi je umorna, usamljena, željna da se i njoj uputi dodir, pažnja; devojka koja spava sa jastukom plače jer se budi sama, ona na kraju pronalazi pukotinu na podu i pogled na nepokretnu osobu) .
Telu nije oduzeta seksualnost. Prikazan je vapaj ljudskog tela za drugim ljudskim telom, vapaj za interakcijom (dvosmernim), a ne jednosmernim odnosom (“mladić koji traga” pruža pažnju bolesnom, nemoćnom mladiću, ali njihov dodir - “odnos“, “veza“, “zajedništvo“ prestaje kada mladić ozdravi; žena koja neguje osobu u komi pruža pažnju, a ništa ne dobija). Jedna od najlepših, najdirljivijih i najtoplijih scena bila je kada ozdravljeni mladić miluje dlanom uplakano lice mladića koji traga.
Dim koji guši stanovnike sam shvatio kao nepogodu koja preti čitavom društvu (teška svakodnevica, egsistencijalni problemi, razni socijalni problemi, otuđenost, društveno zagađenje, na kraju taj dim može da bude i sama samoća koja guši). Dim je pokrenuo junake filma, pokrenuo ih je da se spoje. Njih troje su stepenicama došli do zajedničkog kreveta (sna) i na njemu, u zadnjoj sceni, plove vodom (životom).
U pravu si za siže filma.
