Originally posted by tramp
Simor:
Niko, ali niko nije lisen homofobije.
a joj sto volim generalizacije....
Drago mi je da si od svega iznetog ovde, jedino to primetila. U pravu si, bice da je najveci problem ta moja generalizacija. Jbg. Elem, ja i dalje stojim iza te generalizacije, i ona se eventualno ne odnosi na decu odraslu u gej brakovima (cega je Srbija puna), decu koja imaju priliku da rastu i uz homoseksualne modele (cega je Srbija puna), decu koja rastu u okruzenju gde homoseksualnost nije povezana sa osecanjem krivice (cega je Srbija puna), dakle ne odnosi se na sve one koji nisu zrtve ugnjetavanja (a Srbije je gej raj i svi mi smo odrasli nijednog trenutka ne dovodeci u pitanje nasu homoseksualnost, koju Srblji skakutavo prihvataju kao najvecu medju svim normalnostima). Posto sam ja by the book momak (sa visokim stepenom prezira prema zdravom razumu, koji, jel' da, sve sasvim lepo moze objasniti, dok je sve ostalo mrsomudjenje dokonih nesposobnjakovica koji ne znaju da rade i da prave novac, a pobogu sta bi drugo bila svrha zivota nego praviti novac), prenecu delove teksta koje je zaludni Nicodemus odabrao a zaludni Simor preveo (i to, naravno, niko ne cita, to se mi usamljeni (koji se inace pravimo nadobudnima i snobovima) time bavimo, ostali uzivaju u zivotu i jebu se). Taj, inace prosecan tekst, prilicno dobro objasnjava mehanizme internalizovane homofobije. Unapred se izvinjavam svim eventualnim citaocima narednog citata (sta? ne jebete se? ne pravite novac? pa vi ste usamljeni!) sto se u tekstu pominju crnci, i na taj nacin vredjam osecanja bele superiorne rase. Takodje, molim da se u narednim citiranjima mog posta istakne sledeca recenica "Elem, ja i dalje stojim iza te generalizacije", posto je ona kljucna tacka razdora za inace harmonicnu, senzibilnu, empaticnu i tolerantnu gej zajednicu (empaticnost, senzibilnost i tolerantnost se ogleda u mrznji prema: feminiziranima, muskobanjastima, trans osobama, crncima, Albancima, Hrvatima, Bosnjacima, rimokatolicima, siromasnima, sizofrenicarima, zenama koje odbijaju rodnu ulogu i drugim ubogima).
"Vecina nas postaje svesna nejasnih homoseksualnih osecanja a da prethodno nema ijedan model koji ce mu pomoci da ih razume. Iz odbijanja drustva da prizna homoseksualnost kao bitan deo ljudskog iskustva potice najrazorniji aspekt opresije - cinjenica da opresija biva internalizovana i da utice na sliku o sebi onih koji trpe ugnjetavanje...
Posto se stavovi drustva internalizuju, homoseksualci razvijaju visok stepen osecanja krivice u odnosu prema sebi... Krivica pak dovodi do mrznje prema sebi, a oni koji mrze sebe tesko da nece prezirati druge koji dele njihovu krivicu.
Malo je homoseksualaca koji, u neko doba, nisu osetili razlicite stavove kojima nas drustvo markira - greh, zlocin, bolest, prokletstvo; malo je, zaista, onih koji se nisu pitali, ponekad i tokom turobnijih sati samotnih noci, zar nisu takvi stavovi, zapravo, ispravni. Postoji osecanje, koje vreba, da mozda nase iskustvo u stvari nije jednako iskustvu onih koji su strejt, da koliko god zadovoljstva i ljubavi mozemo da dobijemo jedno od drugih, nesto nas, ipak, porice...
Kao i crnci, homoseksualci pate od stereotipa koje su prihvatili. Govorite ljudima dovoljno dugo da su manje vredni, i oni ce u to poverovati. Vecina nas su "crncuge", jer mi verujemo da smo u velikoj meri onakvi kakvima nas drustvo konstantno obelezava..."
http://gay-serbia.com/sociologija/2006/ ... p?aid=2268