- 05 Mar 2006, 13:28
#451302
Malo je spomenika ?ija je sudbina bila tako bespoštedna, koji su sa toliko mržnje i bezobzirnosti raskopavani, i, uvek sve upornije, zatirani. Za manje od tri veka, crkva svetoga Ðorða, jedan od najstarijih hramova srpskog srednjeg veka, prva vladarska zadužbina Stefana Nemanje, crkva-rodona?elnica raške škole i potonji kraljevski mauzolej Dragutinov, pretvorena je u tužno pepelište na uzvišju iznad Raške.
Tokom turske odmazde 1689. manastir, koji je do tada spadao u najuglednije srpske svetinje, prvi put je popaljen i temeljno oplja?kan, nakon ?ega je ostao napušten do dana današnjeg.
U XVIII veku, tokom graðenja novopazarske tvrðave, Turci su sa ruševina odnosili kamen, i jedva ih je od toga, upornim molitvama, odvratio Patrijarh Mojsije. Kasnije ?e, meðutim, Turci od crkvišta napraviti vojnu postaju, a starim kamenom, sve peš?arom i mekanom sigom, utvrðiva?e se.
I to nije bio kraj razaranjima. Stupove su teško pogodili u?estali ustanci i Srpsko-turski rat 1912. a ostaci ostataka bi?e gotovo potpuno uništeni tokom Drugog rata, kada ih fašisti miniraju da bi utvrdili Novi Pazar, a okolno muslimansko stanovništvo sa zgarišta odnosi i ono malo kamena koji ugraðuje u svoje ku?e i štale.
Odmah po ratu, novoustanovljene komunisti?ke vlasti navla?e na razrovane temelje zemlju i tu sade šumu...
Kasnije opsežne radove na spasavanju onoga što se spasti može sprovodi?e Narodni muzej u Beogradu, Zavod za zaštitu spomenika kulture u Kraljevu i Republi?ki zavod u Beogradu, a najve?u ulogu odigrao je prof. dr Jovan Neškovi? koji je predao celoga sebe podvigu obnove Ðurðevih Stupova.
Do sada je izvršena delimi?na restauracija na osnovu predratnih fotografija i istraživa?kog rada prof. dr Neškovi?a. Tokom ovog višedecenijskog posla, u potpunosti je obnovljena kupola i potkupolje, oltarski prostor, ?ime je hram po prvi put od konca XVII veka osposobljen za bogosluženje.
Da Stupovi ne predstavljaju tako osobeno ostvarenje bez pravog prethodnika, da su epigon kakve starije crkve, ovaj bi posao bio daleko lakši i pre bi se okon?ao.
Zbog svojih netipi?nih osobenosti koje se ogledaju u tlocrtu i prostornom koncipiranju, zbog ono malo izvanrednih ostataka komninskog živopisa, a pre svega zbog novih elemenata i sasvim neobi?nih i retkih oblika i arhitektonskih rešenja (koja svoje prave paralele imaju ili daleko na Zapadu ili daleko na Istoku), Ðurðevi Stupovi su stavljeni na listu UNESCO-a, i zajedno sa obližnjom starodrevnom Petrovom crkvom, Sopo?anima i ostacima Rasa (Gradina i Trgovište), ?ine jedinstvenu, nedeljivu celinu koja nadilazi nacionalne okvire i od 1979. zvani?no pripada svetskoj kulturnoj baštini.
U pravom smislu re?i, na Ðuðevim Stupovima se susti?u Istok i Zapad. To ukrštanje, koje se ogleda u svim sferama kulturnog života srednjovekovne Srbije, ponajbolje je vidljivo u crkvenom graditeljstvu, gde dolazi do vanrednog sažimanja vizantijskog i romani?kog, što ?e zadugo ostati jedna od glavnih osobenosti srpskog srednjovekovlja.
Ali puno toga još treba uraditi da bi se Ðurðevi Stupovi vratili svom prvašnjem izgledu. Pre svega, neophodno je obnoviti stolpove ili stupove, dva veli?anstvena tornja zvonika na zapadnoj fasadi, visoka po 20 metara, po kojima je i ceo hram poneo ime, i koji ostaju jedna od najve?ih osobenosti hramovne arhitekture i ranog raškog neimarstva. Stoga je pokrenuta velika akcija "Podignimo Stupove" koja za cilj ima da prikupi sredstva ne bi li se davno zapo?eti radovi okon?ali i ne bi li se na uzvisini, nad Raškom i Deževom, ponovo zabelela dva visoka stolpa. Akciji su se priklju?ile mnoge javne li?nosti, udruženja, firme i institucije.
Verujem da i na ovom forumu ima ljudi koji, ma koliko ideološki bili razli?iti, jesu voljni da doprinesu ovoj akciji, kojom se ne obnavlja samo jedan hram, bogomolja, ve? spomenik kulture prvog reda. Prilog se može dati pozivom na broj 064-737, što se tarifira sa 25 dinara, ili uplatom na žiro-ra?un kod Vojvoðanske banke, filijala Novi Pazar, 355-1053093-42, sa obaveznom naznakom: Obnova manastira Ðurðevi Stupovi u Rasu.
Hvala.
Tokom turske odmazde 1689. manastir, koji je do tada spadao u najuglednije srpske svetinje, prvi put je popaljen i temeljno oplja?kan, nakon ?ega je ostao napušten do dana današnjeg.
U XVIII veku, tokom graðenja novopazarske tvrðave, Turci su sa ruševina odnosili kamen, i jedva ih je od toga, upornim molitvama, odvratio Patrijarh Mojsije. Kasnije ?e, meðutim, Turci od crkvišta napraviti vojnu postaju, a starim kamenom, sve peš?arom i mekanom sigom, utvrðiva?e se.
I to nije bio kraj razaranjima. Stupove su teško pogodili u?estali ustanci i Srpsko-turski rat 1912. a ostaci ostataka bi?e gotovo potpuno uništeni tokom Drugog rata, kada ih fašisti miniraju da bi utvrdili Novi Pazar, a okolno muslimansko stanovništvo sa zgarišta odnosi i ono malo kamena koji ugraðuje u svoje ku?e i štale.
Odmah po ratu, novoustanovljene komunisti?ke vlasti navla?e na razrovane temelje zemlju i tu sade šumu...
Kasnije opsežne radove na spasavanju onoga što se spasti može sprovodi?e Narodni muzej u Beogradu, Zavod za zaštitu spomenika kulture u Kraljevu i Republi?ki zavod u Beogradu, a najve?u ulogu odigrao je prof. dr Jovan Neškovi? koji je predao celoga sebe podvigu obnove Ðurðevih Stupova.
Do sada je izvršena delimi?na restauracija na osnovu predratnih fotografija i istraživa?kog rada prof. dr Neškovi?a. Tokom ovog višedecenijskog posla, u potpunosti je obnovljena kupola i potkupolje, oltarski prostor, ?ime je hram po prvi put od konca XVII veka osposobljen za bogosluženje.
Da Stupovi ne predstavljaju tako osobeno ostvarenje bez pravog prethodnika, da su epigon kakve starije crkve, ovaj bi posao bio daleko lakši i pre bi se okon?ao.
Zbog svojih netipi?nih osobenosti koje se ogledaju u tlocrtu i prostornom koncipiranju, zbog ono malo izvanrednih ostataka komninskog živopisa, a pre svega zbog novih elemenata i sasvim neobi?nih i retkih oblika i arhitektonskih rešenja (koja svoje prave paralele imaju ili daleko na Zapadu ili daleko na Istoku), Ðurðevi Stupovi su stavljeni na listu UNESCO-a, i zajedno sa obližnjom starodrevnom Petrovom crkvom, Sopo?anima i ostacima Rasa (Gradina i Trgovište), ?ine jedinstvenu, nedeljivu celinu koja nadilazi nacionalne okvire i od 1979. zvani?no pripada svetskoj kulturnoj baštini.
U pravom smislu re?i, na Ðuðevim Stupovima se susti?u Istok i Zapad. To ukrštanje, koje se ogleda u svim sferama kulturnog života srednjovekovne Srbije, ponajbolje je vidljivo u crkvenom graditeljstvu, gde dolazi do vanrednog sažimanja vizantijskog i romani?kog, što ?e zadugo ostati jedna od glavnih osobenosti srpskog srednjovekovlja.
Ali puno toga još treba uraditi da bi se Ðurðevi Stupovi vratili svom prvašnjem izgledu. Pre svega, neophodno je obnoviti stolpove ili stupove, dva veli?anstvena tornja zvonika na zapadnoj fasadi, visoka po 20 metara, po kojima je i ceo hram poneo ime, i koji ostaju jedna od najve?ih osobenosti hramovne arhitekture i ranog raškog neimarstva. Stoga je pokrenuta velika akcija "Podignimo Stupove" koja za cilj ima da prikupi sredstva ne bi li se davno zapo?eti radovi okon?ali i ne bi li se na uzvisini, nad Raškom i Deževom, ponovo zabelela dva visoka stolpa. Akciji su se priklju?ile mnoge javne li?nosti, udruženja, firme i institucije.
Verujem da i na ovom forumu ima ljudi koji, ma koliko ideološki bili razli?iti, jesu voljni da doprinesu ovoj akciji, kojom se ne obnavlja samo jedan hram, bogomolja, ve? spomenik kulture prvog reda. Prilog se može dati pozivom na broj 064-737, što se tarifira sa 25 dinara, ili uplatom na žiro-ra?un kod Vojvoðanske banke, filijala Novi Pazar, 355-1053093-42, sa obaveznom naznakom: Obnova manastira Ðurðevi Stupovi u Rasu.
Hvala.
