- 11 Okt 2005, 19:23
#368078
Malo ?e ko priznati da ikome zavidi. A ipak je zavist u osnovi mnogih ljudskih dela, ose?anja i stavova. Ona je glavni izvor prividno neobjašnjivih netrpeljivosti i mo?ni uzro?nik nebrojenih zala. Zavist je otrov koji podmuklo truje i uništava ?ovekov život.
Ljudi najžeš?e i najupornije mrze one kojima najviše zavide. Takvima se najsvirepije svete, kada se i ukoliko se ukaže povoljna prilika.
Sve može postati predmet surove, neumoljive zavisti:
Bogastvo, uticaj, mo?, položaj, karijera, obaveštenost, pripadnost odreðenim društvenim grupama, popularnost, slava, lepota, zdravlje, inteligencija, duhovitost, snaga, okretnost, brzina, dovitljivost, zavodljivost, ume?e ophoðenja sa ljudima, posedovanje ovih ili onih stvari, elegancija, ukus, samopouzdanje, obrazovanje, talenat. Pa i samo dobro raspoloženje, zadovoljstvo ili sre?a. Sve, ama baš sve može probuditi i razjariti zver zavisti.
Zavidljivi ljudi žive u mu?nom uverenju da drugi imaju ono što je njima nepravedno uskra?eno. To im život ?ini nesnosnim, pretvaraju?i ga u pakao u kome na svakom koraku bivaju podvrgavani najstrašnijim mukama.
Zavidljivci se stalno i u svemu porede sa drugima, opsednuti ra?unicama koje im ukazuju da su uvek na šteti.
Sve im je lakše prihvatiti i lakše oprostiti od tuðe nadmo?i koju, meðutim, vide svuda oko sebe iako to ne žele da otvoreno priznaju kako bi, i pred sobom i pred drugima, prikrili ose?anje vlastite manje vrednosti.
Zavist se zato naj?eš?e iskazuje prerušena, pod maskom moralnih osuda, pravdoljubivosti, zahteva za jednakoš?u.
Najve?i problem zavidljivaca je što ne umeju da žive vlastitim životima, da u njima pronaðu smisao i zadovoljstvo. To ih goni da se stalno a potpuno besmisleno sravnjuju sa drugim ljudima, truju?i život i sebi i svima oko sebe.
Ljudi najžeš?e i najupornije mrze one kojima najviše zavide. Takvima se najsvirepije svete, kada se i ukoliko se ukaže povoljna prilika.
Sve može postati predmet surove, neumoljive zavisti:
Bogastvo, uticaj, mo?, položaj, karijera, obaveštenost, pripadnost odreðenim društvenim grupama, popularnost, slava, lepota, zdravlje, inteligencija, duhovitost, snaga, okretnost, brzina, dovitljivost, zavodljivost, ume?e ophoðenja sa ljudima, posedovanje ovih ili onih stvari, elegancija, ukus, samopouzdanje, obrazovanje, talenat. Pa i samo dobro raspoloženje, zadovoljstvo ili sre?a. Sve, ama baš sve može probuditi i razjariti zver zavisti.
Zavidljivi ljudi žive u mu?nom uverenju da drugi imaju ono što je njima nepravedno uskra?eno. To im život ?ini nesnosnim, pretvaraju?i ga u pakao u kome na svakom koraku bivaju podvrgavani najstrašnijim mukama.
Zavidljivci se stalno i u svemu porede sa drugima, opsednuti ra?unicama koje im ukazuju da su uvek na šteti.
Sve im je lakše prihvatiti i lakše oprostiti od tuðe nadmo?i koju, meðutim, vide svuda oko sebe iako to ne žele da otvoreno priznaju kako bi, i pred sobom i pred drugima, prikrili ose?anje vlastite manje vrednosti.
Zavist se zato naj?eš?e iskazuje prerušena, pod maskom moralnih osuda, pravdoljubivosti, zahteva za jednakoš?u.
Najve?i problem zavidljivaca je što ne umeju da žive vlastitim životima, da u njima pronaðu smisao i zadovoljstvo. To ih goni da se stalno a potpuno besmisleno sravnjuju sa drugim ljudima, truju?i život i sebi i svima oko sebe.
Recimo, ako smo sa nekom osobom, i neko treci ti prica svasta o tvom partneru, odmah pomislis kako ti zapravo zavidi jer ti imas vezu, srecan si itd. A moze biti da nedovoljno poznajes osobu sa kojom si, a ne zelis da sagledas i manje pozitivne stvari. Jeb ga 
