- 12 Jun 2005, 03:02
#292833
Virtuelni svet
Kosmi?ka crna rupa digitalne budu?nosti
Ameri?ka dominacija na Internetu mogla bi da dovede do toga da budu?e generacije na svet gledaju ameri?kim o?ima - upozorava predsednik Francuske nacionalne biblioteke
"Nisam antiameri?ki nastrojen, daleko od toga, ali ne želim da se sve reflektuje u ameri?kom ogledalu", kaže istori?ar Jean-Noel Jeannene, predsednik Francuske nacionalne biblioteke. Svojim tekstom "Kada Gugl izaziva Evropu", objavljenim krajem januara u pariskom L Mondu, Jeanneney je u Francuskoj, ali i u dobrom delu Evrope još jednom otvorio pitanje evropskog odgovora angloameri?koj kulturnoj dominaciji.
Ovaj put za sve je kriv najve?i internet pretraživa? - Gugl, odnosno projekat Google Print, ?iji je cilj da se u desetogodišnjem periodu na Internet postavi 15 miliona knjiga iz kolekcije najeminentnijih univerziteta (Harvard, Stenford, Oksford, Mi?igen) i Javne biblioteke u Njujorku.
Filantropski projekat, reklo bi se na prvi pogled, ali se na njega u Evropi uglavnom gleda drugim o?ima. Na "starom kontinentu" je, naime, rasprostranjeno uverenje da bi jurnjava ameri?ke kompanije za profitom na kraju mogla da rezultira amerikanocentri?nom verzijom teorijskog i književnog nasleða.
"Ameri?ka dominacija na Internetu mogla bi da dovede do toga da budu?e generacije na svet gledaju ameri?kim o?ima", upozoravao je predsednik Francuske nacionalne biblioteke, apeluju?i na Evropu da izvrši "kontranapad" ne bi li sa?uvala svoj kulturni i politi?ki uticaj. Posle autorskog teksta u L Mondu, usledili su intervjui u kojima je Jeanneney dalje razraðivao ideje konkretnih akcija koje bi trebalo preduzeti.
Ubrzo se pokazalo da nije pri?ao u prazno. Predsednik Francuske Žak Širak primio ga je u martu u Jelisejskoj palati, zajedno sa nekolicinom poznavalaca doti?ne oblasti - novinara, intelektualaca, politi?ara. U saopštenju posle sastanka navedeno je da je Širak od svojih gostiju zatražio da razrade plan kako da francuska i evropska bibliote?ka arhiva što brže postanu dostupne na Internetu.
"Ogromni pokret digitalizovanog znanja krenuo je ka svetu. Blagosloveni izuzetnom kulturnom zaostavštinom, Francuska i Evropa trebalo bi u tome da igraju glavnu ulogu", zaklju?eno je tada u zvani?nom slovu iz Širakovog kabineta.
Nije prošlo ni mesec dana od toga, a ?elnici Francuske, Nema?ke, Italije, Španije, Maðarske i Poljske zajedni?ki su predložili stvaranje Evropske digitalne biblioteke. "Propuštanjem digitalizacije rizikuje se da u budu?oj geografiji znanja mesto tog nasleða ostane prazno", poru?ili su državni zvani?nici (predsednici i ministri), uz izražavanje o?ekivanja kako ?e se i druge evropske zemlje pridružiti inicijativi.
Ostaje još da se vidi kako ?e se sa re?i pre?i na dela. Jer, novac je i te kako važna stavka. Gugl planira da u desetogodišem periodu potroši izmeðu 150 i 200 miliona dolara kako bi digitalizovao 15 miliona knjiga. S druge strane, trenutni program skeniranja Francuske nacionalne biblioteke ima budžet od samo 1, 35 miliona dolara.
Jean-Noel Jeanneney smatra da bi tako zahtevan projekat, kao što je digitalizovanje intelektualne zaostavštine, trebalo da finansiraju vlade evropskih zemalja. To, meðutim, dovodi Evropljane pred novi rebus - da li ?e vlade takoðe birati knjige i definisati kriterijume za rangiranje dostupnih informacija?
Jeanneney smatra da bi kriterijumi selekcije trebalo da reflektuju evropsku viziju istorije i kulture. U ameri?koj štampi se na to, kroz blagi podsmeh, postavlja retori?ko pitanje: "Koja Evropa? Evropa francuskog, nema?kog i španskog jezika? Ili Evropa 25 ?lanica Evropske unije?
Budu?nost ?e u svakom slu?aju dati odgovor i na to pitanje. Ali, sve to se Srbije ionako ne ti?e. Ovde su biblioteke odavno poharane - uzimao je i raznosio ko je šta stigao - i raspadaju se u zapuštenosti. Koliko se mari za kulturu, vidi se po tome ko sedi u nadležnim skupštinskim odborima i ministarstvima - tu ne postoji svest da je u kulturu uopšte potrebno išta ulagati.
"Duhovna elita" ?ak se nosila mišlju da sruši Narodnu biblioteku kako bi poravnala Plato. Možda je to stvarno trebalo uraditi. Prekratili bismo sebi muke.
Od vrha pa naniže, današnja Srbija je oli?enje ustoli?enog neznanja, nekompetencije i nesvesti o sebi i svetu oko sebe. Re?ju, spremni smo za digitalnu budu?nost. Bi?emo prašina u kompjuteru. Iz dana u dan predano radimo na tome da u budu?oj geografiji znanja sa?uvamo mesto kosmi?ke rupe.
e,sad da su u pitanju srbi vec bi se osulo kamenje da smo antizapadnjaci,nacionalisti,sovinisti,antiglobalisti...bila bi tu uspout kriva i SPC itd...
posto su francuzi ti koji se bune protiv amera onda "bravo,tako treba" itd...
Kosmi?ka crna rupa digitalne budu?nosti
Ameri?ka dominacija na Internetu mogla bi da dovede do toga da budu?e generacije na svet gledaju ameri?kim o?ima - upozorava predsednik Francuske nacionalne biblioteke
"Nisam antiameri?ki nastrojen, daleko od toga, ali ne želim da se sve reflektuje u ameri?kom ogledalu", kaže istori?ar Jean-Noel Jeannene, predsednik Francuske nacionalne biblioteke. Svojim tekstom "Kada Gugl izaziva Evropu", objavljenim krajem januara u pariskom L Mondu, Jeanneney je u Francuskoj, ali i u dobrom delu Evrope još jednom otvorio pitanje evropskog odgovora angloameri?koj kulturnoj dominaciji.
Ovaj put za sve je kriv najve?i internet pretraživa? - Gugl, odnosno projekat Google Print, ?iji je cilj da se u desetogodišnjem periodu na Internet postavi 15 miliona knjiga iz kolekcije najeminentnijih univerziteta (Harvard, Stenford, Oksford, Mi?igen) i Javne biblioteke u Njujorku.
Filantropski projekat, reklo bi se na prvi pogled, ali se na njega u Evropi uglavnom gleda drugim o?ima. Na "starom kontinentu" je, naime, rasprostranjeno uverenje da bi jurnjava ameri?ke kompanije za profitom na kraju mogla da rezultira amerikanocentri?nom verzijom teorijskog i književnog nasleða.
"Ameri?ka dominacija na Internetu mogla bi da dovede do toga da budu?e generacije na svet gledaju ameri?kim o?ima", upozoravao je predsednik Francuske nacionalne biblioteke, apeluju?i na Evropu da izvrši "kontranapad" ne bi li sa?uvala svoj kulturni i politi?ki uticaj. Posle autorskog teksta u L Mondu, usledili su intervjui u kojima je Jeanneney dalje razraðivao ideje konkretnih akcija koje bi trebalo preduzeti.
Ubrzo se pokazalo da nije pri?ao u prazno. Predsednik Francuske Žak Širak primio ga je u martu u Jelisejskoj palati, zajedno sa nekolicinom poznavalaca doti?ne oblasti - novinara, intelektualaca, politi?ara. U saopštenju posle sastanka navedeno je da je Širak od svojih gostiju zatražio da razrade plan kako da francuska i evropska bibliote?ka arhiva što brže postanu dostupne na Internetu.
"Ogromni pokret digitalizovanog znanja krenuo je ka svetu. Blagosloveni izuzetnom kulturnom zaostavštinom, Francuska i Evropa trebalo bi u tome da igraju glavnu ulogu", zaklju?eno je tada u zvani?nom slovu iz Širakovog kabineta.
Nije prošlo ni mesec dana od toga, a ?elnici Francuske, Nema?ke, Italije, Španije, Maðarske i Poljske zajedni?ki su predložili stvaranje Evropske digitalne biblioteke. "Propuštanjem digitalizacije rizikuje se da u budu?oj geografiji znanja mesto tog nasleða ostane prazno", poru?ili su državni zvani?nici (predsednici i ministri), uz izražavanje o?ekivanja kako ?e se i druge evropske zemlje pridružiti inicijativi.
Ostaje još da se vidi kako ?e se sa re?i pre?i na dela. Jer, novac je i te kako važna stavka. Gugl planira da u desetogodišem periodu potroši izmeðu 150 i 200 miliona dolara kako bi digitalizovao 15 miliona knjiga. S druge strane, trenutni program skeniranja Francuske nacionalne biblioteke ima budžet od samo 1, 35 miliona dolara.
Jean-Noel Jeanneney smatra da bi tako zahtevan projekat, kao što je digitalizovanje intelektualne zaostavštine, trebalo da finansiraju vlade evropskih zemalja. To, meðutim, dovodi Evropljane pred novi rebus - da li ?e vlade takoðe birati knjige i definisati kriterijume za rangiranje dostupnih informacija?
Jeanneney smatra da bi kriterijumi selekcije trebalo da reflektuju evropsku viziju istorije i kulture. U ameri?koj štampi se na to, kroz blagi podsmeh, postavlja retori?ko pitanje: "Koja Evropa? Evropa francuskog, nema?kog i španskog jezika? Ili Evropa 25 ?lanica Evropske unije?
Budu?nost ?e u svakom slu?aju dati odgovor i na to pitanje. Ali, sve to se Srbije ionako ne ti?e. Ovde su biblioteke odavno poharane - uzimao je i raznosio ko je šta stigao - i raspadaju se u zapuštenosti. Koliko se mari za kulturu, vidi se po tome ko sedi u nadležnim skupštinskim odborima i ministarstvima - tu ne postoji svest da je u kulturu uopšte potrebno išta ulagati.
"Duhovna elita" ?ak se nosila mišlju da sruši Narodnu biblioteku kako bi poravnala Plato. Možda je to stvarno trebalo uraditi. Prekratili bismo sebi muke.
Od vrha pa naniže, današnja Srbija je oli?enje ustoli?enog neznanja, nekompetencije i nesvesti o sebi i svetu oko sebe. Re?ju, spremni smo za digitalnu budu?nost. Bi?emo prašina u kompjuteru. Iz dana u dan predano radimo na tome da u budu?oj geografiji znanja sa?uvamo mesto kosmi?ke rupe.
e,sad da su u pitanju srbi vec bi se osulo kamenje da smo antizapadnjaci,nacionalisti,sovinisti,antiglobalisti...bila bi tu uspout kriva i SPC itd...
posto su francuzi ti koji se bune protiv amera onda "bravo,tako treba" itd...
