Нова љубав у зрелим годинама-3...
Je suis là...
Je veux avec toi quelque chose,
quelque part, en silence...
L'infini habille mes nuits d'images,
perçues au loin de mon cœur qui bat.
Doum,doum,doum,doum...
Tu m'inspire... La tendresse!
ПРЕВОД
Ту сам...
Желим са тобом нешто,
негде, у тишини...
Бескрај одева моје ноћи сликама,
виђених далеко од мог срца што куца.
Бум,бум,бум,бум...
Предочаваш ми... Нежност!
Нисам у току времена у коме живим, у раскораку сам са обичајима и навикама данашњег света, ја и не тражим да будем део тога, не смета ми што сам изузетак...
Стефану сам данас у финој коверти поклонио ову песму њему посвећену, знам да је то глупо, смешно, старомодно али и знам да ће њега то дирнути. И он је посебан. Знам и да ће знати да је то израз моје најискреније наклоности и да је већи од свог богатства овога духом сиромашног света, већи од свега материјалног чиме би га неко други на мом месту покушао да засени и тиме поткупи.
Обраћам се мањини, они које ја желим да стекнем, освојим и задржим поред себе рођени су у прошлом веку, другачије су васпитавани, узори су им били други, пажње је тада било вредно оно суштинско, дубоко, наоко недокучиво, у шта се улаже велика воља, време и труд.
Ништа нисам постигао на брзину, ништа нисам лако савладао, нидочега дошао без великог зноја, никоме се, мени битном, нисам ни допао на први поглед...
Интересовало ме је оно што је ретко, необично, неочекивано, посебно, оно што долази директно из туђег срца и што ће моја душа јасно разазнати и разумети и пре мене самог.
Цео свој век од обичних ствари, од једноставних речи, од крафт папира, црног налив пера и мало кафе стварам свет испуњен топлином и префињеном чистотом...
И када сам прост, груб или циничан, ја заправо претачем сирове и дивљачке нагоне, изливe мушкости или тежњу ка опстанку, јачих од мене самог и од моје суздржаности, која неће, не сме, која се стиди и од свега тога крије, сублимирам их у дела, у лепоту, у наду.
Не плашим се зла, хтео сам да упознам самог себе, да своје демоне савладам и држим под контролом.
У томе сам се, наизглед парадоксално, користио својом осећајношћу која је све страве живота претакала кап по кап у трагове, доказе и сведочанства која о мом прочишћењу боље говоре неголи ја сам.
Чврсто стојим иза сваке своје речи, сваке запете текста, сваке фотографије, изабраних боја и композиције цртежа или ствари којима сам загребавши дубоко у суштину својих вирова, моралних сукоба и ђаволских промисли што ме сатираше, кроз стрпљив и предан рад који смирује нерве, опушта мишиће и тиме ослобађа уму простора да потанко промишља о свему, израстао у човека који се саставио, овладао собом и заволео се да свакога може да гледа право у очи.
