Bootstrap Framework 3.3.6

Over a dozen reusable components built to provide iconography, dropdowns, input groups, navigation, alerts, and much more...

Ljubi, ljubi al glavu ne gubi

Moderatori: KorvinOdAmbera, Moderators

Korisnikov avatar
By IMPACT
#2821050
Паскал-1...

"Un vrais mâle", мушкарчина а воли да га прими...

Коначно можемо напоље до 11 увече, отвориле су се сауне, прва слика овог општег лудила-око мене маторци дебили, голи а са маскама на лицу ...

Паскал је у пушионици запалио дебелу кубанску цигару, шмекерски, на први поглед ничим нарочито привлачан, а онда је проговорио, мушки јасаним, громким, продорним гласом, причали смо о шамару нашем Председнику, о санкцији која мора бити оштра, не удара се на част државе, то се не сме, попушили смо свако своју и кренули да шпартамо ходницима између отворених кабина.

Мени се један наместио у јакузију, нисам ништа јебао два месеца, из ината Гриндру и Ромеу, ината према лењости, саможивости и равнодушности.

Хоћу живе људе који имају очи, говоре, дишу, смеју се, зезају, не мере време на минуте, не гледају стално на сат и приток порука у своје електронско сандуче, не журе, ничим се непотребно не пресеравају...

Нашао сам га у једној кабини отворених врата, где му лик, натрћеног дупета, спремнa радодајкa, пуши међу раширеним ногама, видео ме је, ушао сам само због њега, зачепио буљу која је била чврста, мишићава и стиснута. Добио сам одмах и комплимент, полако, лакше, боли...

Ускладили смо се, почео је боље и да му дудла, гуза му се затегла ко струна, туцао сам га извлачећи му је до краја и назад, до даске, да ме добро осети, да овлажи и да цвили. Лупао сам му сво време гузеве шамарчинама, то ме пали, од тога ми очврсне ко шипка.
Ту су и неки нас тројцу посматрали са стране...

Паскал ме је гледао сво време у очи, тип у средини је свршио и склонио се.

Тада је дошао ред само на мене и само на њега, зграбио сам га за обе бутине и привукао себи. Курац му је био леп, негован, гладак, пристојне дужине, ноге чврсте и мишићаве, дуга коса, у врату, каменчић у огрлици од канапа.
Изгледао је као сурфер, четири банке, спортски тип, вероватно активан. Видео сам и бурму...
Нашмркао сам се ''Поперса'' и испушио му га у грлу.

И двома активнима заједно може а да не буде досадно.

''Хоћу да ме туцаш'', рекао ми је док сам му лизао муда и приближавао се језиком чмару...
Одговорио сам му: ''Водим те у кабину са слингом, знаш у ону, где су све у круг огледала''.

Дошао сам у 3, остао са њим до 8...

У тој кабини, ја, рођени задрти гејач, педерчина коју видиш и препознајеш на километар, коме се подсмеваш јер си ти као мушко а ја као нисам, постајем одједном све оно што све моје парнтере одмах изненади и озбиљно напали-Алфа мужијак.

Не пувам се, свестан сам да у сексу, што је мој парнер мужевнији, то се ја све више и више претварам у звер, која ће га развалити, згромити, расточити и поново му сложити, као коцкице, сваки на своје место, управо разбуцане комаде тог његовог тела.

Глас ми се мења, постаје дубок, мутирам, набујали тестостерони плаве сваку пору, шири се кожа, отварају шакре, миришем оштрим мушким воњем, сваки мишић, избија на површину као да сам осут, свуда по телу које се затеже и постаје трвдо као бетон.
Убризган сам Голијатовом снагом а енергија ми је ту и без помоћи дрога...

Моји покрети су чврсти, гипки, јасни, прецизни, уиграни, ништа не чиним случајно, непотребно нити омашком. Напаљен сам и све тече подмазано и редом, владам собом, владам њиме, он ми се препушта у потпуности. Нема куд. Сада је мој и то искуство никад неће заборавити...
Korisnikov avatar
By IMPACT
#2821074
Slika


Je suis là...

Je veux, avec toi,
quelque chose, quelque part,
en silence...

L'infini habille mes nuits des images,
perçues au loin de mon cœur qui bat.
Doum,doum,doum,doum...

Tu m'inspire...de la douceur!
Korisnikov avatar
By IMPACT
#2821078
L'esprit s'empare de la masse de mes souvenirs,
le jour de la semaine où il ne fait pas beau...

Slika
Korisnikov avatar
By IMPACT
#2821094
Тренутно стање моје кухиње...

Slika

Пројекат...

Slika
Korisnikov avatar
By IMPACT
#2821095
Вечерас сам био невиђени шмекер...

Прави београдски, градски лик, рођен на бетону на коме се учи да будеш мушко, увек, пре свега и свуда, џентлемен, галантан, пажљив, топао, фин...

Изашао сам да попијем пиће, коначно нема више маски сем на затвореном, нема више полицијског часа. Сам сам, то знате, потпуно сам већ годину дана, жељан пољубаца, приче, нежности, пажње...

Сео сам за шанк, наручио вотка јабуку, гледао около и приметио Фреда.
Шездесет округло али фрајерчина, у друштву са још два лика, размена погледа, наздрављање, питао сам келнера да ми каже шта тип пије, пришао сам му, донео пића, наздравили се, осетио сам се опуштено и комотно, он је зрачио лепом позтивном енергијом, осмех му је био из душе и искрен.

Није ме гледао као тело, видео сам да ми стално лови поглед...

Поред њега његов бивши, били су 15 година заједно, растављени пре месец дана...
Зајебана ситуација, али његов ми се представља, смеши, 4 банке, дуга коса, мало се телесно запустио, шармира ме, свом пажњом привлачи себи...

Одвајам се, седам поред Фреда са друге стране стола, да му ставим до знања да ако је у питању тројка, да ме то не занима, тип одлази у тоалет, Фред и ја размењујемо наше бројеве телефона...

Али молим те, кажем му, назови ме стварно, потребан си ми, нек су и мрве то што ћеш ми дати, боље и то него ништа, не смарам, не давим, не гушим. Испразни душу самном, слободно плачи, јадај ми се и падни ми у наручје, љубићу твоје топле сузе, храниће мој его твоје поверење и твој бол.

Ћутаћемо ако ти се не говори, ићи на плажу, мазаћу ти кремом леђа, засмејавати те, заборавићеш на тренутак оно што тренутно проживљаваш, и ја моје личне тегобе уз тебе, не мораш да ме волиш, јасно ми је да ти је сада све компликовано, да ниси, да ниси уопште спреман, да једноставно не можеш...

Нисам бедник, нисам крпа, не задовољавам се минимумом...

Гледаћу да те подојим добром енергијом, да те туцам као што то мали више не, да заћутим кад затреба јер знам да ти је потребна тишина. Ти ћеш ми дати себе, даћеш ми своју душу, даћеш ми свој бол, даћеш ми се цео, хоћеш, слаб си...

Не бој се, нећу ти ништа, нећу те искористити, волим мушкарце којима сам утеха и сигурност, ја сам неуништив, неподложан патњи, јак ко челик. Хоћу да поред мене оживиш, да ти пре свега будем пријатељ, ви Французи се ионако раскравите пред неким непознатим само када сте у страху или када сте слаби.

Волео бих да због мене промениш планове и да у октобру не одеш заувек у Мароко како си ме обавестио да си то већ сада одлучио...
Korisnikov avatar
By IMPACT
#2821111
Ништа не намећем, предлажем само, слободан си, прихвати или одбиј, немој се снебивати, то ме збуњује. Пружам ти избор, ако већ пристајеш, држи се тога, молим те, имај реч.

Оставио сам ти и свој број телефона, окрени ме, желим да ти чујем глас, желим да водимо разговор, жив, опуштено, не мора он бити дуг, боље је, лепше на почетку сваког познанства разговарати се, да не бисмо, а дешава се, кроз поруке, погрешно тумачили саговорникове мисли исказане лошим одабиром речи.

Жив глас све ствари постави на њихова права места.

И ћутање је говор, уместо речи слаћеш ми таласе, вибрације кроз етар, осетићу твоје духовно стање, проценим колико ти је још потребно тишине да би потом, изустивши нешто, поново проговорио. ​Нек ми твој мук помилује образ...

Кажеш, нудим ти пријатељство...

​ Постављаш границе нашег односа, привлачан јеси, делујеш благ, пријатан и пажљив, не знам ништа о теби ни ти не знаш било шта о мени а већ се браниш, већ се штитиш од кога, од чега ? Од самога себе вероватно јер ја нисам рекао нити учинио било шта што би те спутавало у изразу твоје слободне воље.

Дозволи, али мени то не одговара, узео си моћ коју ти ја нисам дао нити на њу било чиме пристао. Ти можда очекујеш да суверено владаш нашим будућим односом, ти то заиста можеш и да желиш али ја на то не пристајем. Не пристајем на стеге, не пристајем на унапред зацртано било шта.

Немој ме одмах сврстати у подкатегорију пријатељ-познаник, оних људи са којим си на добар дан и на ишта више од тога...

​ Постоји у том твом ставу раскорак, противречност која ме тишти-гледаш ме и тим својим погледом прострељујеш као ренгенски снимак, не скидаш тај ''право у очи-поглед'' са мене, твоја смелост изискује титраје мојих чула, а са друге стране не нудиш заправо ништа.

​ Кажеш, да мислиш да ја можда желим да нас двојца остаримо заједно, ја прецизирам, не, не заједно, већ можда један поред другог, смејеш се, сладак си, дирнут и онда шмугнеш и оставиш ме самог...
Korisnikov avatar
By IMPACT
#2821118
Жари сунце
жбун шимшира.
Глача камен
јабучица длана.
Високих таласа
запљусну немир.
Не чу се више
ветра у брду хук.
На даљ пучини,
повуче сила.
Korisnikov avatar
By IMPACT
#2821133
filipkum napisao: 04 Jul 2021, 19:35 Bas bih voleo ove zapise da vidim objavljene u vidu knjige, sa fotografijama ukoliko su i one autorski rad Impacta ;)


Да, све су фотографије моје, хвала ти на пажњи. Што се књиге тиче свакако ћу одштампати бар
нулти примерак...

Хвала свима вама који ме пратите, пишем из потребе да себи оставим траг својих стања, расположења и сећања.

Себе не лажем.

Ништа не улепшавам, лирски делови мојих текстова често су моје неостварене пројекције које чине да се тиме свака животна ситуација заокружује једном по мене, позитивном поентом.

Иако сам врло реалан, истовремено и непротивречно, остајем вечити романтик и оптимиста.
Чекам и жарко желим да ми се права љубав деси још једном...
Korisnikov avatar
By IMPACT
#2821153
Вечерас сам изашао са посла у 6...

Сео сам на аутобус број 51 који ме из тржног центра ван града у коме сам данас радио доводи за пола сата на главну железничку станицу Марсеја ''Свети Шарл'', одакле линијом број 2 подземне железнице стижем на раскрсницу ''Прадо'' за 15 минута. Овде поново преседам на други аутобус број 19Т који ме директно вози на геј плажу ''Брдо розе боје''...

У 7.30 сам на великој глаткој стени што тоне у море.
Стекао сам већ навике, на уобичајеном месту, одлажем торбу, вадим из ње пешкир, свачим се, хитам у воду, ускачем у таласе и пливам надалеко пола сата, враћам се освежен, излазим, поздрављам себи овде већ двогодишње познанике...

Успут, на путељку што од аутобуског стајалишта води ка плажи, срели смо се, по четврти пут од првог нам сусрета пре три месеца, Стефан и ја. Гледамо се, смешимо један другом шеретски, опајамо очима се све ћутећки и напослетку сваки наставља на своју страну.

Он је тај због кога је мом времену потпуно промењен ток, он је заиста тај под чијим погледом ја поново јесам онај прави, истински ја, без трунке несигурности у себе ни треме.

Он је тај кога је моје срце препознало, изабрало, због њега задрхтало, то моје срце што овога пута хоће, жели и зна да сачека прави тренутак.

Са њиме ће бити онако како у љубави и треба да буде, редом, мирно, ништа нећу прескочити, заобићи, мислићу на сваки тренутак, уживати у њему потпуно уживљен до краја, полако, постепено, без журбе.

Наћи ће се под крошњама платана авеније Лонгшон, у мимоходу, наше две сенке, под звездама, саме самцате у ноћној свежини. Водићу га његовој кући, допратити до улазних врата, у мору предивне тишине, сасвим ћемо бити ми, све ће нам се тад све наше речи преточити у очар једне загледане душе у бит чисту сржи оне друге.

Тек тада, тек кад одахне нада у срцу, преузеће љубав што се рађа своје, а љубави велике биће, срце никад не превари, хоће, знам да хоће, зато спокојно и чекам, он се још ломи јер зна, зна да ја постојим, већ сам у њему, моја слика је све јасније ту пред његовим очима, она му титра мутећи одречност његове воље што би да се од ове љубави брани, бежи, што не би да попусти сили од које се нема куд.

Кроз први додир руке, кроз тај први стисак, тражићу му својима, напипавати инстиктивно, замагљеног погледа, његове усне, прстима их истовремено милујући нежно, ноздрвама мирисати кожу око врата, спајајући тим додирима невидљиву огрлицу оку, у круг, у венац, у сплет...
Korisnikov avatar
By IMPACT
#2821157
Ја сам себи и овога пута приредио пријатност једне пројекције на некога за коју је сад извесно да се она неће обистинити. Било ми је лепо. Досањао сам још један сан у коме сам живео ушушкан пуна три месеца. И сада се будим и настављам даље...

Недељно поподне сам провео на плажи и Стефан је такође био ту. Јавио сам му се, седео поред њега, разговарали смо, пливали заједно, поново разговарали, на крају је отишао са плаже сам.

Леп је, миран, топао, пријатан али одсутан. Годину дана старији од мене. Ничим собом нисам у њему изазвао било какво посебно интересовање. Одмерено, француски врло одмерено, разменили смо пар основних информација један о другом. И то је све.

Док је самном разговарао меркао је млађег типа који је био поред нас и тражио истовремено од мене коментар на његов физички изглед. То је било прво моје-Ок. Схватио сам да ја њега као мушкарац уопште не интересујем.

Ипак сам га запитао зашто ме онда гледа тако очарано сваки пут кад ме сретне, као да сам неко чудо, кад је заправо према мом изгледу индиферентан. Одговорио ми је да је то због необичне боје мојих очију, да је мој поглед, по њему, дестабилизујуће продоран...

Не жели да иде самном на позоришну представу наредне суботе, више воли да остане код куће уз Нетфиксове серије. Друго моје-Ок.

Значи лењ је, треба му неко да му приређује забаву и провод. Његов бивши са којим је провео 15 година до пре десет од кад живи сам, био је тај који све организује.
Успут сам сазнао и да тог лика познајем, да сам га креснуо не знајући да су били заједно. Наравно, то му нисам рекао. Нисам му рекао ни да ми је његов бивши поверио, да од кад се раставио од свог партнера, тојест од Стефана, да се сада често виђају и да су им односи много бољи.

Сад сам тужан, плакао сам, било ми је тешко, разочаран сам, нема више наде да ће ми се јавити, боли ме, али проћи ће, све прође.
Сем вас и мене нико никад неће сазнати за моје сузе а поготову не он.
Korisnikov avatar
By IMPACT
#2821161
Биће он мој, биће Стефан само мој, хоће хоће, ја сам једна лудо зацопана шипарица од петнест година, потпуно сам одлепио а не види се, како је дивно бити поново заљубљен и да вам та наклоност буде узвраћена.

Биће он мој, данас сам у то потпуно уверен, данас смо поново били заједно на плажи , дошао је, сео поред мене, гледао ме сво време у очи, причали смо, зезали се, он ми је рекао да воли да задиркује, да воли да ме чика, да воли да ме гледа, рекао ми је да сам му леп, да имам најлепше очи на свету, ја сам поцрвенео, ја сам поцрвенео као клинац, ја сам поцрвенео као никад у животу, видело се, нисам знао где да се сместим од пријатности а сви наши заједнички другари су се наоколо слатко смејали и задиркивали ме.

Знају они добро да мене само Стефан интересује.

Нисмо се ни пољубили, нема везе, биће, биће, сада је сигурно да ће бити, ја сам га помазио по руци, по чланку ноге, он се уз мене припио, није се од мене одвајао, каже да воли да ме слуша, да и иначе више воли да слуша, причао сам му о својој мајци, о детинству...

Испратио сам га и вратио се кући. И сад сам срећан. Како је он једно дивно створење, како је леп и сладак, како има дивне зелене очи којима гледа право у моје, од којих не зазире, добар је и искрен, не бежи од суочавања- значи да је поштен.

И он сам за себе мисли да је добар али да је пун мана и недостатака...
  • 1
  • 22
  • 23
  • 24
  • 25
  • 26
long long title how many chars? lets see 123 ok more? yes 60

We have created lots of YouTube videos just so you can achieve [...]

Another post test yes yes yes or no, maybe ni? :-/

The best flat phpBB theme around. Period. Fine craftmanship and [...]

Do you need a super MOD? Well here it is. chew on this

All you need is right here. Content tag, SEO, listing, Pizza and spaghetti [...]

Lasagna on me this time ok? I got plenty of cash

this should be fantastic. but what about links,images, bbcodes etc etc? [...]

Swap-in out addons, use only what you really need!