Bootstrap Framework 3.3.6

[Dark Walker]

Negde se pipnu naši mali svemiri
Kada već pomislim da spavaš...
Zašumi saten... Tama se uznemiri...
I kao talas naiđeš...

U školjki tvoga pupka leto zimuje...
Tu čuvaš mrve sunca za nas...
Sa tvojim dodirom se čežnja rimuje...
Dok kao talas nadireš...

I ništa više nije važno...
Lice sveta zlobno i lažno se raspline za čas...
I niko više nije bitan...
Svi su pesak prezren i sitan, pesak ispod nas...

Srebra decembra kuju prsten za tvoj prst...
Niz tvoje sapi zvezda pala...
Zalud te privijam uz sebe, ko uz krst...
Kao talas izmičeš...

Ostavljaš slane kapi bistre...
I jato dobrih mirisa Istre po sobi razvijaš...
Ostavljaš varljiv zalog pene...
U srcu ove napukle stene koju razbijaš...

[Kragi]

^ Jedna od omiljenih, sa albuma Devedesete.
Cekali smo ga u KG-u tog septembra 2000. negde oko mog rodjendana, vise od dva sata jer zbog blokade puteva i protesta nije covek uspeo da stigne na vreme.
Bio (mi) je prava zvezda. U vremenima kada arena nije ni postojala a ni oni koji je danas pune bio je jedan od retkih, ako ne i jedini, koji je mogao 'ladno da ima 10 nastupa u SC-u u kontinuitetu. Bez problema.
Skoro sam gledao neke snimke iz, pomenute, arene sa poslednjeg koncerta. I dalje je car. (-:

[Dark Walker]

[Dark Walker]

Pogledom je dala punomoć
da joj utučem dosadu
bio sam negde vizavi planete
sam u dubokom ofsajdu

O slatkom vinu mladosti
za čas smo priču sklopili
ispade da smo prosuli
daleko više neg' što smo popili

Vrtela je isti stari film
samo u svojoj režiji
eh, gde si bila prethodnih aprila
dok sam još bio svežiji

Udavila me Indijom
klepetala ko nanula
ma, sve je bilo legalno
dok nije zora na prozor banula

Još jedan utorak, ne
to ne mogu da podnesem
taj dan je baksuzan
zar nije dosta što je jesen
utorke mrzim i tačka

Još jedan utorak
koji se ljulja kao ljiljan
rekla je formalno
kako ću s tobom kad si pijan
i ne baš sveže obrijan

Birala je tanku haljinu
kakve se nose nedeljom
špricnula trezor na svoj kombinezon
al' nije puno vredelo

Kiša je rondala svu noć
i dođe konac laganju
i nigde šeik ni playboy
nikog sem mene na raspolaganju

Još jedan utorak
koji me zatiče na delu
barut na jastuku
i otisci na stranom telu
gorki su utorki, al' uvek

Još jedan utorak
što ja ne bežim, zar sam vezan
rekoh joj, normalno, kako bih
s tobom da sam trezan
trezan sam tako bezvezan.

[Dark Walker]

Obe verzije su kul.

[Dark Walker]

[Dark Walker]

[Dark Walker]

[Dark Walker]

[Dark Walker]

[tajfun983]

U srednjoj sam bio fan, a sad mi je samo drago kad cujem neku poznatu stvar na radiju.

Ako ima zainteresovanih sa kasetofonom koji radi, imam hrpu njegovih kaseta negdje na tavanu?

[Dark Walker]

[Dark Walker]

Balaševićevu muziku povezuju sa melanholijom, ali meni se čini da njegova muzika slušaoce treba da pomiri sa protivrečnim emocijama (koje su često jake i naglašene) tako što mirnom atmosferom i apstraktnim tekstovima oblikuje unutrašnji glas koji poziva na odustajanje od otupelosti, ali isto tako lukavo izoštrava pogled unazad koji kao projektivna slika sutrašnjice ograničava ružne namere i želje.
Neko ga je nazvao pesnikom pacifizma i ja bih ga isto tako opisao.

Ova pesma je stvarno savršena:

[Dark Walker]

Dobro veče moje dame i gospodo. Ovo je ploča o devedesetim, i kakva je – da je, jel… Od devedesetih neće biti gora, to je sigurno.

Mi smo bar imali stare gitare… Poneki bedž na reverima…
Glupo bi zvučalo „Je-Je!“ uz sve ove dileje s revolverima…
Al’ zastavu šezdesetih vezle su gramofonske igle…
I put od žute cigle prostro se pred nas…

Mi smo bar imali razne Če Gevare… O-o, i veće prevare…
To mladost spiri u dahu kao šećer u prahu sa bundevare…
Protesti sedamdesetih više su bili odraz mode
Jer bokal pun slobode točen je za nas…

Mi smo bar imali putovanja… Perone, suze, cmakanja…
Crveni pasoš bez mane što prolazi grane bez puno njakanja…
Dnevnici osamdesetih švrljani su na jarke razglednice
Svet je lice šminkao zbog nas…

Mi smo bar imali one snove koji se teško ostvare…
A snovi najčešće vrede tek kad s tobom osede… Kad s tobom ostare…
Nije bas sve na kantaru… čitavo čudo kupi lova
Ali snova nema piratiranih…

Onda su došle devedesete, tužne i nesretne… Opake…
Gospod je barut primirisao pa ladno zbrisao za oblake…
E, kad već puknu ustave nema nam spasa dok se reke ne zaustave…
No, i taj dan će svanuti… Kad-tad.

Onda su došle devedesete, tužne i nesretne… Fobične…
U udžbenike i u čitanke ušle su bitange… Obične…
Kasno je da se paniči… Dali smo šansu da se ludilo ozvaniči…
A sad smo prosto zgranuti? Kao…

Mi smo bar imali neke veze s planetom i sa ljudima…
Znalo se ko togu nosi a ko cvetić u kosi… O, blago ludima…
Danas se laž odvažila… A zadnja bagra kroji moral…
Pa je OK Koral dignut oko nas…

Ma, jebite se, Devedesete, vas mogu jedino psovati…
Za vama niko neće žaliti niti vam stihove kovati…
Jednu ste mladost sludele, budite sretne ako vam i strofu udele…
Pred crkvom pravih vrednosti…

Ma, jebite se, Devedesete, i vaša priča je gotova…
I dabogda se nikad ne sete svih ovih protuva i skotova…
Kad zakon metlom zamane… Ili ih pusti da se međusobno tamane…
Što ima svojih prednosti…
Još kako…

[Dark Walker]

[Dark Walker]

[Dark Walker]

Ako je neko uspeo da pomiri mladalački zanos sa suzdržanošću i mirnim sanjarenjem, onda je to Đorđe.
On je (za mene) srpski Elton John, a pokojni Leonard Cohen (genije) je ipak mogao samo da uči od Đoleta.

[Dark Walker]

Gospodin Balašević je sanjar koji je pacifizam pretvorio u delotvornu praksu.
U jeku socijalističkog realizma, Balašević je stupio na scenu kao osveženje - uveo je romantizam na velika vrata, a njegove pesme će trajati doveka, jer je Đole instinktivno predosetio kakva vrsta romantike će biti potrebna i tehnološkom napretku 21. veka.
O ljubavi je uspeo da kaže ono što treba da bude rečeno radi reda. Uprkos tome njegove pesme su uspostavljale kako smiren red tako i konstruktivan ljubavni incident.
Nekako su te pesme uspele u izvesnoj da smire i ovaj naš balkanski patrijarhat.

Ova kompilacija govori više od hiljadu reči:
https://www.youtube.com/watch?v=CYgefCkeGIA