- 02 Apr 2016, 21:02
#2751914
Well this is awkward
Ćao. :p
Bg, 18 godina, nikada nikome nisam rekao da sam gej. Više razloga za to, neki od njih nejasni čak i meni - ne definišem sebe kroz pol koji volim i više sam od svoje seksualnosti, te stoga ne želim da to bude ono što me obeležava tj. ono po čemu ću biti upamćen. Drugi razlog leži u tome što ne želim da povredim ljude oko sebe (znam koliko to glupo zvuči, ali ne mogu da otresem osećaj).
Sticajem okolnosti, imao sam prilično teško detinjstvo, i, koliko god se trudio da to sakrijem kako od okoline tako i od sebe, neke od tih stvari i dalje imaju uticaj na mene. U trenucima kada pomislim da sam preboleo sve to, neka od posledica tih događaja, poput problema sa poverenjem, me podseti na detinjstvo. Verujem da stvaram sliku deprimiranog klinca kada ovako pričam o sebi, ali zaista nije tako - uvek sam se trudio da imam pogled na cilju i planovima i zbog toga sam uspeo da opstanem. Uz gomilu nekih sitnih stvari kojima sam nezadovoljan, često shvatim koliko sam ponosan na sebe.
Od kada znam za sebe, znam i da volim muškarce. To je u mlađim danima izazivalo veliku konfuziju i grižu savesti, ali sam se uvek trudio da ostanem iskren prema sebi. Pritisak okoline, drugari koji me forsiraju da nađem devojku i devojke koje su mi iskazivale svoju zaljubljenost su sitni ubodi koje mogu da podnesem. Ono što me ubija je sledeća stvar - neverovatno sam umoran od pretvaranja. Boli me što, za osamnaest godina, nisam uspeo da ostvarim sva ona tinejdž ljubavna sanjarenja, nisam našao osobu sa kojom bih ih ostvario. Stalno govorim sebi kako će biti bolje, ali je realnost neverovatno surova. Koliko god ja govorio sebi da sam okej, neverovatno mi fali ljubav.
Zato vas pitam - da li postaje bolje? Da li knjige i filmovi lažu i hoće li kroz par meseci kada budem bio na faksu moja budućnost delovati drugačije?
Tek sada kada pročitam shvatam koliko paćenički deluje moj post, i žao mi je zbog toga. Hvala na izdvajanju vremena za čitanje - prva, bolja verzija posta je nestala jer sam je pisao predugo, te sam automatski odlogovan. Ovo je neka suština sa nadam se dobro prenesenim smislim mojih pitanja.
Rock on <3
P. S. Nadam se da pišem u dobrom delu foruma. Ako sam promašio odeljak, izvinjavam se.
Ćao. :p
Bg, 18 godina, nikada nikome nisam rekao da sam gej. Više razloga za to, neki od njih nejasni čak i meni - ne definišem sebe kroz pol koji volim i više sam od svoje seksualnosti, te stoga ne želim da to bude ono što me obeležava tj. ono po čemu ću biti upamćen. Drugi razlog leži u tome što ne želim da povredim ljude oko sebe (znam koliko to glupo zvuči, ali ne mogu da otresem osećaj).
Sticajem okolnosti, imao sam prilično teško detinjstvo, i, koliko god se trudio da to sakrijem kako od okoline tako i od sebe, neke od tih stvari i dalje imaju uticaj na mene. U trenucima kada pomislim da sam preboleo sve to, neka od posledica tih događaja, poput problema sa poverenjem, me podseti na detinjstvo. Verujem da stvaram sliku deprimiranog klinca kada ovako pričam o sebi, ali zaista nije tako - uvek sam se trudio da imam pogled na cilju i planovima i zbog toga sam uspeo da opstanem. Uz gomilu nekih sitnih stvari kojima sam nezadovoljan, često shvatim koliko sam ponosan na sebe.
Od kada znam za sebe, znam i da volim muškarce. To je u mlađim danima izazivalo veliku konfuziju i grižu savesti, ali sam se uvek trudio da ostanem iskren prema sebi. Pritisak okoline, drugari koji me forsiraju da nađem devojku i devojke koje su mi iskazivale svoju zaljubljenost su sitni ubodi koje mogu da podnesem. Ono što me ubija je sledeća stvar - neverovatno sam umoran od pretvaranja. Boli me što, za osamnaest godina, nisam uspeo da ostvarim sva ona tinejdž ljubavna sanjarenja, nisam našao osobu sa kojom bih ih ostvario. Stalno govorim sebi kako će biti bolje, ali je realnost neverovatno surova. Koliko god ja govorio sebi da sam okej, neverovatno mi fali ljubav.
Zato vas pitam - da li postaje bolje? Da li knjige i filmovi lažu i hoće li kroz par meseci kada budem bio na faksu moja budućnost delovati drugačije?
Tek sada kada pročitam shvatam koliko paćenički deluje moj post, i žao mi je zbog toga. Hvala na izdvajanju vremena za čitanje - prva, bolja verzija posta je nestala jer sam je pisao predugo, te sam automatski odlogovan. Ovo je neka suština sa nadam se dobro prenesenim smislim mojih pitanja.
Rock on <3
P. S. Nadam se da pišem u dobrom delu foruma. Ako sam promašio odeljak, izvinjavam se.
Al dobro, ja sam verovatno poslednja osoba koja ima pravo da komentariše tu temu.
