bila sam kod brata u stanu u ns i kupila sebi čokoladno mleko od pola litre i nešto otišla i kad sam se vratila vidim nema i pitam si ti popio? i on se smeje onako zlobno i ja se iznerviram i dohvatim neku debelu salamu što je bila u frižideru i krenem da ga gađam tim i pogodim i ono padne i otkotrlja se do mene i ja opet uzmem i opet ga gađam dok se skroz nije raspala kako sam ga pukla u glavu. kreten
traume iz detinjstva što je uvek pojeo moj deo slatkiša. kreten
onda smo išli kao po nekom šetalištu kod njega u meksiku i svratili u poslastičarnicu meni se jeo sladoled i ja naručujem sebi i uzmem 3 kugle sa kikirikijem i jednu sa limunom (inače jedva i 2 pojedem) i pitam njega šta će on kaže meni 4 kugle sa kaktusom i kečap preko i ja to naručim i dobijem
ja stvarno ne znam koliko bolestan treba da budeš da ti tako nešto padne na pamet pa jebote nataša
onda sam bila na nekom terorističkom muslimanskom venčanju i otac od mlade ili mladoženje ne sećam se ko je tu kao jako ličio na neku moju babu sa maramom a meni rekli da se lepo ponašam prema njima jer se njegov sin ili ćerka venčavao/la za nekog iz moje rodbine. i ja par puta tako priđem tom čoveku i kažem nešto glupo i kažem joj izvini pobrkala sam te sa mojom babom. gospode. i onda su posluživali zmijsko meso i ja reko aj da probam a daleko je bilo posluženje i ja reko aj probaću od babe i opet dođem kod tog teroriste i krenem da mu uzimam parče iz tanjira i opet kažem joj izvini pobrkala sam te sa mojom babom stvarno jako ličite i odem
i posle je nastao rat
mislim verovatno nije bio to razlog ali tako je tekao san pa mi je smešno. hehehe.
i kao regrutovali mene i ceo neki ženski tim bio i bila u njemu jedna bivša stanarka a to mi i rođaka neka ujedno i jedna drugarica sa kojom sam polagala prijemni za faks zajedno. i kao ono baš se odvija rat i nas napadaju i tu neki popovi oko nas i kao govore nam da ne pucamo dža bu i doće neki lik mafijaš i kaže MA PUCAJ POPE i onda smo svi krenuli da pucamo i tako se odbranili i vratili se nazad u sklonište i onda sam skontala da mi je ranac koji sam nosila skroz mokar a ne znam od čega.
onda me drug iz osnovne zvao da su tu u kasarnu došli ovi igrači i treneri iz partizana da nađu dobre igrače i da dođem tamo na stadion da igram fudbal sa njima.
i posle su me poslali u neki grad gde su sve ti teroristi i trebalo je da se ušunjam da izvučem informacije od nekog njihovog velikana štaveć a kao poslali me samu a svi ostali što su bili sa mnom valjda zarobljeni ili mrtvi tako nešto. i ja se ušunjam i uperim pištolj u njega i kao kažem mu da krene da priča i on krene da izvlači njegov pištolj i ja tu ono fazon napravi još jedan potez i mrtav si i kao drži te na nišanu i snajperista tamo sa drveta i on se okrene da pogleda i tamo neki orao stoji i ja reko ORAO MI JE SVEDOK bolje počni da pričaš i onda je počeo
i tako se nekako to sve završilo i uglavnom kad sam se vratila u ns to je bilo sve kao u generalima ono izgrađene vojne baze, nuklearne bombe se spremaju da ispale itd. itd. ne znam. sve onako u ruševima, raskopano, uništeno. i ja kao gledam to iz stana i odjednom uleću neki ljudi i vode nas sve u neku bolnicu na ispitivanje ali ne oko zdravlja nego tako informacije da izvuku. i mi došli tamo i dođem ja na red i još neka žena uđe sa mnom i taman da krenu da nas ispituju i odjednom neko započne paljbu po celoj bolnici i izrešetaju sve i ja se i tu nekako izvučem i samo sam videla da je još neko malo mače prošlo i zašlo iza ćoške kao i ono se izvuklo
i probudili su me opet hoo jebote a baš sam htela da sanjam još jedno 12 sati da vidim šta bi bilo na kraju pošto su me tako par puta budili jer sam već toliko spavala ali mi se posle nastavljao san
treći svetski rat jebote. jako kul bilo