Bootstrap Framework 3.3.6

[Tungi]

[/url]

[/url]ne mogu da ignorišem njegovo zdravlje

to sa zdravljem, srcanim udarima i slicno je standardna roditeljska ucjena.
smatram da se bas na takve stvari treba odgovoriti najbrutalnije direktno.

Ok, sad već preteruješ.

[Srklet]

pa ne mora nitko drugi tako postupiti.

ja jednostavno nisam htio pristati da uopce furamo tu laznu pricu i ucjenu kao relevantnu temu.

ps
roditelji su i dalje zivi. evo bas sam kod njih par dana.

[Anhedonie]

[/url]

[/url]ne mogu da ignorišem njegovo zdravlje

to sa zdravljem, srcanim udarima i slicno je standardna roditeljska ucjena.
smatram da se bas na takve stvari treba odgovoriti najbrutalnije direktno. ljudi vecinom prezive when you call them on their bullshit. moja reakcija na tvrdnje o tome kako će mi oca strefit infarkt zbog mojeg pederluka bila je 'kako to nije samota to reci? hoces da se ja osjecam krivim cijelog zivota ako se to dogodi? e pa nema sanse! ubit ce vas vasa mrznja i to sto se pokazujete kao losi roditelji kojima nije stalo do srece svog djeteta, koji pljuju na istinu a slave lazi. kakvi ste vi ljudi, zar se mozes uopce pogledat u ogledalo?' itd.
nakon takvog ranta ljudi odustanu od pizdarija.

Na moje to ne deluje. Skoro identicno ovo sam rekao. Kod mene samo ucena sa moje strane deluje.

[Srklet]

whatever works

ja jednostavno ne pušim onu priču da se vlastiti život treba žrtvovati roditeljskim stavovima i željama. skoro sve pogresne odluke u zivotu sam donio uzimajuci u obzir njihove predrasude. kad sam se toga oslobodio, vecinom sam ispravno odlucivao.

[Pauceti]

^

[Anhedonie]

slazem se. a ja sam jednostavno previse sebican da bih mogao da zivim tudje zelje

[Vel boy]

roditelji koji su ili sami homofobični ili robuju "šta će svet reći" će koristiti tj. zloupotrebljavati te emotivne štosove "dobiću infarkt, šlog, kap, ubiću se, obesiću se...." ili još gore "ubiću te...." sve i samo dok im to dopustite bilo potpadanjem pod te štosove bilo ovisnošću (emotivnom, materijalnom, prostornom) o roditeljima. tako da tu je vrlo bitno, kao što već reče neko, ne potpadati pod te takve roditeljske gluposti.
istina, gej organizacije bi morale stvarno pomoći gej osobama koje ne žele biti ni barem materijalno ni prostorno ovisne o roditeljima. yep, sve se opet svodi na preko potrebnu solidarnost u osnovno bitnim stvarima unutar gej populacije i zajednice.

[Cincila]

Znaju vec 11 godina ali se prave da ne znaju. Pitaju me ponekad o nekim stvarima ja im kroz zezanje i salu kazem istinu,ne veruju,poveruju,pa onda ne pricamo neko vreme o tome i tako u krug.... Meni lepo ovako,njima isto sto da se ista menja?

[Galadriel]

[/url]

[/url]

[/url]ne mogu da ignorišem njegovo zdravlje

to sa zdravljem, srcanim udarima i slicno je standardna roditeljska ucjena.
smatram da se bas na takve stvari treba odgovoriti najbrutalnije direktno.

Ok, sad već preteruješ.

Možda, ali kako osoba koju roditelj emotivno ucenjuje i podleže manipulacijama gradi svoj integritet?

[bern]

valjda je middle path neko rješenje. imao sam raspravu sa majkom da je njeno insistiranje da ne kontriram ocu katastrofalan pristup koji ne vodi ničemu. i dalje ću.

@GALADRIEL
za poster

[Srklet]

srednjostrujaštvo, uvijek garantirano donosi rezultat.

enivej, još ću dodati da sam svojim pristupom oslobodio ne samo sebe, nego i svoje roditelje. nakon svega toga smo uspostavili dobar odnos na obostranu srecu i zadovoljstvo. ali to se ne bi desilo da sam se pravio kako su njihove homofobne pizdarije ok ili nesto sto se treba tetositi.

naime, ja volim svoje roditelje. smatram da su dobri roditelji i da su me dobro odgojili. zelio sam i zelim imati dobar odnos sa njima. u slucaju mojeg pederluka sam ja bio u prilici malo odgojiti njih i to sam i ucinio.

[bern]

- jesi zdrav? (čitati: imaš li sidu?)
- već deseti put: nemam "sidu".
- ali pošto si se testirao znači da si bio sa nekim?
- da, zaboga, pa nisam nevin.
- MOŽEŠ TAKO SA MNOM ALI NEMOJ PRED OCEM.

- šta ako te neko bude ucijenjivao?
- čime?
- snimkom!
- ne zanima me.
- ALI MENE ZANIMA.

- zašto si rekao da su nam komšinice lezbejke?
- pa tako izgledaju i tako se ponašaju...
- pa šta ako o tebi neko to kaže?
- nije da me briga, ali ja nemam napumpane usne, ne nosim D&G torbice, ne slušam karleušu i ne čupam obrve...
- jeste, baš su bez veze takve djevojke.
- majko, pričam o MOMCIMA.

- znaš, majko, oni brojni fini i suviše fini momčići što dolaze kod tebe, sve su to to gejevi.
- NEMOJ MOLIM TA DA IM KAŽEŠ ZA SEBE PA DA IH BUDE JOŠ VIŠE.

[alexandermagic]

[/url]slazem se. a ja sam jednostavno previse sebican da bih mogao da zivim tudje zelje

Bas tako. Jos da nisi lijen, gdje bi ti bio kraj.

[Speculum Columbae]

[/url]

enivej, još ću dodati da sam svojim pristupom oslobodio ne samo sebe, nego i svoje roditelje. nakon svega toga smo uspostavili dobar odnos na obostranu srecu i zadovoljstvo. ali to se ne bi desilo da sam se pravio kako su njihove homofobne pizdarije ok ili nesto sto se treba tetositi.

naime, ja volim svoje roditelje. smatram da su dobri roditelji i da su me dobro odgojili. zelio sam i zelim imati dobar odnos sa njima. u slucaju mojeg pederluka sam ja bio u prilici malo odgojiti njih i to sam i ucinio.

ovo je preslikana situacija i sa mnom. Identično iskustvo.

[FlameOn!]

Proslo je oko 5 meseci od kada sam psoednji put bio ovde i neverovatno koliko zivot moze da se promeni za kratko vreme.

Napisacu ESEJ, pa ko procita, hvala mu.

Moji znaju od 16.septembra 2013. Nekoliko dana pre toga, mama me je pitala gomilu pitanja tipa da li mi se svidjaju devojke i ako postoji nesto sto zelim da joj kazem, da treba to da uradim i da ce da razume. Ponasala se cudno i znao sam da nesto nije u redu.

I onda je dosao taj dan...16.9.2013. Bio sam prva smena, vratio sam se iz skole i pricao nesto sa mamom o tom danu i hteo sam nakon toga na spavanje (svaki dan spavam od 2 sata popodne kad sam prva smena) i odjednom pitanje "Mogu li nesto da te pitam, ali da mi iskreno odgovoris?". Zaledio sam se, ali sam rekao "Ok." I tako je pocelo. Rekla mi je da je videla na mom lap topu na fejsu razgovor sa najboljom drugaricom u kome smo pricali o nekim momcima (Ups). Prvo nisam mogao da verujem da kopa po mom lap topu (pazljivo sam brisao istoriju uvek) i pogotovo po FEJSBUKU! Ali rekao sam joj istinu i razgovarali smo nekih 2 sata dok nije dosao tata. Onda sam i njemu rekao i usledio je razgovor koji je trajao do 6.25 (casovi mi pocinju u 7.30 kad sam prva smena). Od 2 popodne do pola 7 ujutru.....BESKRAJNA AGONIJA.

Bila je klasika..."Sta sam Bogu zgresio?" "Gde smo pogresili u njegovom vaspitanju?" "Moj zivot je promasaj" itd. Nakon toga su usledile price da tinejdzeri u mojim godinama su zbunjeni, eksperimentisu, imaju dileme, kako je kriv internet, kako je to doslo sa Zapada, kako sam ja to negde pokupio, kako mi je neko isprao mozak, kako ja to nisam, kako ne mogu da znam sta sam ako nisam probao sa devojkama, itd.

Onda su usledili agresivniji razgovori sa temama da su pederi bolesni, devijantni, kako se raspadaju od side, kako umiru sa 30 godina, kako se drogiraju, prostituisu, siluju decu i zivotinje (WTF?) i da sam unistio porodicu i njihove zivote, kako sam monstrum, kako sve pedere treba spaliti, kako zele da uniste planetu i da zaustave reprodukciju, kako ih treba biti, ubijati, istrebiti, itd.

Sledeci dan sam se vratio iz skole i video laptop na stolu i rekli su mi da se spremim da idem u policiju. Tamo sam sedeo u prostoriji a 2 pandura i 2 besna roditelja dok su mi kopali po hard disku. Rekli su da nema nista ilegalno, ali da shvataju zasto su roditelji potreseni i rekli su mi kako imam probleme (!!!). Sledeceg dana sam testiran na drogu (uzorak urina) i na polne bolesti (vadili su mi krv) i naravno negativan sam na oba, jer cak i ne pijem alkohol, a kamoli nesto drugo.

Prodali su mi laptop, televizor i mobilni, mama je isekla sve moje slike iz svih albuma, ramova, itd. Kao da ne postojim. Usledili su maratonski razgovori u trajanju od 2-4 sata svaki dan, upkos mojim brojnim obavezama. Trpeo sam emotivno i psiholosko zlostavljanje svaki dan, uvrede, ucene, bacanje stvari po kuci i tako iz dana u dan dok mi nije pukao film i dok nisam poceo da im drsko odgovaram i da se svadjam jednakom merom. Jednostavno nisam mogao da trpim takvo ponasanje i morao sam na neki nacin da se odbranim. Stvari su se odmakle kontroli i mama je demolirala celu kucu, polupala case, tanjire, televizor, slike itd.

Podrska prijatelja je bila tu, kao i uvek. Imam divne prijatelje i beskrajno ih volim i svasta smo preziveli zajedno. Drugarica mi je dala njen mobilni posto je dobila novi za rodjendan pa sam tako imao i mobilni i internet, pa sam mogao da idem na fejs, da gledam filmove i serije (ogroman sam fanatik), da koristim tumblr i Twitter i slicno pa sam nekako imao prozor sa svetom.

Krenuli smo kod psihologa sredinom oktobra i idemo odvojeno (posebno ja i posebno oni) svake nedelje. Jedna seansa je 50 evra, sto znaci 100 evra nedeljno (posto idem jednom ja, jednom oni), ali jbg. Od tada se situacija dosta popravila i relativno je mirna sitacija u kuci. Nema vise krvnickih svadja, lomljave, teskih reci i slicno, ali je i dalje mukotrpan i bolan proces.Meni je takodje bilo uzasno tesko da trpim svakodnevno zlostavljanje, a oni nisu mogli da se smire, ponasali su se kao zveri. Psiholog (zena je LEGENDA i mnogo me gotivi) je uspela sve da nas sredi i smiri pa je trenutno mnogo, mnogo bolje, ali nije ni blizu dobrog jos uvek.

Trenutno su u fazi DENIAL-a i svaki dan me pitaju kada cu da nadjem devojku, da li mi se svidjaju devojke, da li sam izbacio bolesne misli iz glave kao i dalje beskrajni razgovori u kojima pricaju koliko su nezadovoljni mojim ponasanjem i koliko stvari treba da promenim (a SVE uvek aludira na to da sam gej, samo sto je naravno prekriveno, ali bedno, tako da uvek je ocigledno na sta aludiraju).

Nikada me nece prihvatiti za ono sto jesam i to vise nije moj problem. Sve sam uradio sto sam mogao da budem primerna osoba, odican sam djak, vukovac, imam ambicije, svi me znaju kao lepog, inteligentnog i kulturnog decka, drustvo me voli, izlavim normalno, zabavljam se, uzivam u zivotu i imam snove za buducnost, planove, zelje, ambicije ka kojima idem i radim, ali oni nista od toga ne vide, vec samo vide pedera i smatraju da je to mnogo gore od onoga kako se oni ponasaju, ali nije. Ljubav je uvek bolja od mrznje, a to sto oni rade nije ljubav. Gledaju na mene kao na neki objekat ili projekat, a ne shvataju da sam zivo bice i da nisam isti kao oni i da ne mogu biti sve sto oni zele.

[Speculum Columbae]

Ja sam pročitao tvoj post and here are my two cents:

1. ja sam se autovao mojima u 6. razredu osnovne škole, ne krijem da sam gej od tada, tj. otvoren sam i iskren. Kada sam se autovao, reakcija im je bila identična kao i tvojim roditeljima, iste faze, sve isto - uključujući agresiju, poricanje, uvrede, emocionalno zlostavljanje, uništavanje imovine, dragocenosti, isleđivanje (s tim što mi mama radi pri vrhu BIA-e, pa je meni bilo još gore i pataloškije oko nekih stvari). Od tada, kroz moju srednju školu trajala je moja borba za prihvatanje, moj aktivizam, moja emancipacija i iskren život pred samim sobom i drugima. Danas sam konačno prihvaćen, kada sam odrastao, roditelji su u redu sa time, desila se divna promena, koja nisam mislio da hoće. Mislio sam da je gotovo, kako su godine prolazile, da će ostati u mom životu praznina gde treba da bude roditeljska ljubav i pažnja, ali nikada zapravo nije. Nadam se da je to ono što tebe očekuje.

2. Ima nečeg mazohističkog i opsesivno-kompulsivnog kada čujem priče o takvim reakcijama - ako ljudi imaju tako ružno mišljenje i spremni su da urade gluposti zbog predrasuda i neznanja, a neko njihov blizak, koga treba da vole i poštuju, je homoseksualne orijentacije, na kraju, kada i ako se to mišljenje promeni, lepo je znati da je neko prešao toliki put i da se ljudi menjaju, a glupost biva pobeđena.

3. čini mi se iz tvog pristupa svemu tome da si emocionalno zrelo, stabilno i inteligentno biće. Tim pre je razlog da te prihvate u jednom trenutku, posle mnogo tvog i njihovog truda veći.

Jednog dana, kada budeš odrasla i do kraja formirana osoba, a ne bude promene (ali verujem da hoće), there is always immense power of fuck you, tj. imaš pravo da sve odjebeš. Dotle se bori, jer si još uvek vrlo mlad.

[Torry]

Flameon, puna podrska

zavrsavaj to sto imas od skole i bezi odatle

[RetributioN]

Bravo za tvoju staloženost i razumnost.

[Morja]

Da zna, znala je i pre nego što sam joj rekla.. mama sve zna.. istina.. mada mogla je nešto da nagovesti jer mi je bilo jako teško to da priznam.. al' dobro sad..

[Srklet]

@flameon: ukoliko se odlučiš za nuclear option, evo par smjernica

sada se svađa u osnovi odvija unutar njihove paradigme (homoseksualnost kao bolest, razocaranje u dijete itd.), sto znaci da trebas promijeniti paradigmu. oni se trebaju braniti, a ne ti. to se najbolje postiže tako što izabereš stvari i pojave koje su njima nešto najgore i onda ih usporediš s time a takodjer da istovremeno izaberes stvari do kojih drze i koje su im vazne te da ih s te pozicije optuzis da su iznevjerili i izdali. dakle, ako su vjernici onda se ide u smjeru kako se trebaju stiditi pred bogom zbog svojeg ponasanja i reakcije, da ce goriti u paklu jer te ne podrzavaju i ne vole itd. trebas ih dovesti u poziciju ulicnih huligana, vojislava seselja, whatever i reci im da su isti takvi. oni se trebaju zamisliti oko stvari koje ti hoces a ne oko vlastitih homofobnih histerija.

i da, slobodno lazi i emotivno manipuliraj.

[bern]

uvijek se potresem zbog priča kao što je tvoja, @flameon. nadam se da ćeš biti jak i uvjek znati da si u pavu ti, a ne oni, iako roditelji imaju čudnu moć da pomute mozak.

[Madonna]

ja bih kao u onim zemljama gde zatvaraju pedere, zatvarao strejtere kad muče pedere :osm:

[Anhedonie]

nisu strejteri problem vec homofobi, a homofobija ne zavisi mnogo od sexualne orijentacije.

[Madonna]

ma sve je to strejterstvo došlo sa istoka

[HalfJack]

[/url]ja bih kao u onim zemljama gde zatvaraju pedere, zatvarao strejtere kad muče pedere :osm:

I onda bi ih tako mučili da moraju gledati bez prestanka Madonnine spotove.

OT: Sranje od situacije, nemam pojma što bih nadodao. Drži se flameon.

[luckyone]

@Flameon jako mi je zao sto prolazis kroz sve to Nadam se da ce uskoro sve biti bolje!Samo nemoj da pokleknes!

Ja sam svoj slucaj gurnuo pod tepih dok mama(samo ona zna) ne pokrene tu temu jer svaki put kad krenemo o tome,posvadjamo se jer je ona ubedjena da sam ja bolesnik,da sam tvrdoglav i da sam samo umislio da sam peder jer to nikad nisam bio :prevrceocima:

[bern]

aha, i totalno je veselo.

[Srklet]

share the pain.

sad je to valjda ona faza kad roditelji ispajuljuju najvece provale i najgore uvrede, koje se kroz vrijeme pretvaraju u zabavne anegdote.

[bern]

"mozes li biti normalan makar dok si ovdje?"... npr. od majke.

s ocem ne pricam. brat mi uskracuje gostoprimstvo.

plus jos neki (ex) "prijatelji" koji su pokazali koliki su homofobi/dive...

[Srklet]

well, that sucks.