lostinspace, ako smem ja da preuzmem odavde.
Čudo koje je danas postalo opera, nastalo je u kasnoj renesansi - recimo Firenca, Navara i Milano (pipavo).
Podstaknuti neoklasicističkim teorijama toga vremena, obnovom znanja stare Grčke i njihovim viđenjem antičke grčke tragedije gospodin
Jakopo Peri i njegovi savremenici Firenćani sa dvora Medičija su odlučili da je obnove.
Treba još spomenuti da je
vokalni a ne instrumentalni oblik pesme bio zastupljen u renesansi, kada muzičke forme i fraziranje još uvek nisu bile najjasnije. Takav oblik muzičkih formi, dozvolio je Jakopu Periju da napiše nešto što je najsličnije današnjem viđenju termina
opera - Euridiku (Euridice). Nažalost, opera nije sačuvana, ali je sačuvana Perijeva sledeća - Dafne (ako nekome treba, dajem, jer je posedujem), koja se uzima za prvu sačuvanu operu. Pojava opere kao žanra (da ne kažem nešto šire), uz definitivnu utvrđenu ulogu
basso continuo-a dovela je do pojave baroka, koji preuzima
, uloge hora i rečitativa, uzdiže je na hiperbolisani nivo galantnosti vladajuće klase i teorije idealne demokratije (hor-glas naroda, plus solista koji vodi). Ovom iskoraku ka baroku, pomogao je i Klaudio Monteverdi, koji je prisustvovao prvom izvođenju i Euridike i Dafne, a zatim napisao i svoje uspešne opere (od kojih su sačuvane samo tri i po).
U baroknom smislu, kada se javlja prva opera, bitno je napomenuti i prvu operu Engleske -
Venera i Adon Džona Bloua (učitelja Henrija Persla) i prvu operu Francuske -
Kadmo i Harmonija moćnog Lilija.
Posebna je priča sa Francuskom koja je bila ksenofobična za pronalaske iz Italije (u koje spada i opera) iz ideoloških razloga. Dugo je Liliju trebalo (koji je i sam bio rođeni Firentinac) da napravi operu - čekao je kulminacije nastale iz dvorskih arija, praćenih lautom i dvorskog baleta, koji je takođe imao rečitativne i pevane delove. Međutim, opera je dobro dočekana i napisao ih je još dosta.
Opera je, dakle bila moćan organon u rukama veštih baroknih kompozitora - za iskazivanje kiča i bogatstva vladajuće klase.
Spomenuću još i sukob koji je zamalo doveo do građanskog rata (!) oko podele opere na
opera buffa (odnosno komična opera) i
opera seriosa - ozbiljna, ili tragična opera. Predstavnik prve bio je Napolitanac Pergolezi, a predstavnici druge bili su njegovi zemljaci Alessandro Scarlatti i Tomaso Albinoni (koji je bio u svoje vreme popularan po operama, od kojih ni jedna nije sačuvana, a ne kamernoj muzici po kojoj je danas).
Prve opere su sačuvane, što se može zakljućiti, ili fragmentirano, ili nikako.
Jakopo Peri, otac opere
