Bootstrap Framework 3.3.6

[crni90]

E da... jednom sam zapalio kuhinju
Moji skoknuli nešto do Novog Sada, a ja ostao sam u kući. To je bilo isto kada sam imao 13 godina. Bože, ta 2003. je bila stvarno najčudnija godina u mom životu.
Hteo sam mačku da nahanim sa nečim normalnim, a da to nije veštačka mačija hrana. Rešio sam da joj napravim kajganu sa mačijim krekerima i salamom (mali debil :p)
Stavio ja ulje u tiganj da se greje i otišao "časkom" da bacim pogled na teletekst. To "časkom" trajalo je minimum 20 minuta, totalno sam zaboravo na kuhinju.

U jednom momentu se setim ulja i otrčim do kuhinje. Imam šta da vidim Ulje se upalilo, jedan deo kuhinjskog visećeg dela u plamenu
Ugasim ja nekako vatru, a dim i čađ ofarbaju kuhinju i trpezariju u crno Kad je došla mama, samo što je šlog nije opalio

Jednom sam sa drugom iz razreda upalio komšijsku terasu... Ali to mi je bilo smešno, pa neću ovde pisati

[gorilica]

Obichno izbegavam ove teme, ali hajde....

1.Danashnji dan, 1994-e. Umire otac, ja treca godina srednje skole, ostajem sam sa majkom koja boluje od shizofrenije i 10 maraka u stanu kao sav kapital koji imamo. Porodicni prijatelji i rodbina se povlace zbog majcine bolesti. Prepusten sam sam sebi... Jedina svetla tacka koja me je i odrzala je drustvo, koje me nikad nije napustalo u kriznim situacijama.
2. Narednih par godina, kada se uporedo i skolujem i radim, a majcino psihicko stanje sve gore. Bukvalno mi se nije mililo da se vracam kuci. Vrhunac je bio kada sam se vratio jednog dana i zatekao sve prozore u stanu polupane, francuski lezaj rasparcan u delove i dusek sa istog izbacen kroz prozor. Majka je imala napad... Mislim da sam tog dana doziveo i blazi nervni slom...
3. Par meseci nakon toga. Ja radim u drakstoru, dolazi komsinica: "Nemoj da se nerviras i preterano uzbudjujes. Majka ti je ponovo imala napad. Komsije su pozvale hitnu pomoc i miliciju, odveli su je na lecenje."
Ja moram da cekam gazdu i osmehujem se musterijama do kraja smene.
4. 8-og marta 1999-e u Djakovici gine super ortak, moje godiste. Videvsi ga u sanduku, ne znam, mnogo je odvratan osecaj... Cini mi se da mi je bilo teze nego li kada je i otac umro. Sa druge strane, iskustvo koje mi je i pomoglo da se na neki nacin izborim sa sopstvenom smrtnoscu i da nemam frku od smrti.
5. 2000-e, par dana niko ne obilazi babu. Tetka je u stanu zatice mrtvu, vec par dana. Ja je sa bratom ubacujem u sanduk. Kada smo je digli, tek tada smo provalili da joj je iz tela izasla sva tecnost. Sa svojih 20 i kusur, jurim da organizujem sahranu.
6. maj 2002-e. Ne uspevam da odlozim vojsku. U konstantnoj besparici, majka vec mesecima unazad u skoro katatonichnom stanju. Ne progovara uopste, konstantno namrstena i samo skrguce zubima. Sta cu i gde sa njom dok sam u vojsci? Solomonsko resenje: Moram da je hospitalizujem, protiv njene volje, na silu.
7. februar 2003-e. Dolazim na redovno odsustvo iz Vojske u prazan stan, iz koga mi je neko u medjuvremenu digao mini liniju, diskemen i fotoaparat, izmozden od disciplinske torture u vojsci, poludepresivan i zaticem pismo iz Vojne komande: Postovani gospodine i gospodjo..., sa posebnim zadovoljstvom Vas obavestavamo da je Vas sin ..., izabran za vojnika meseca..., imate puno pravo da budete ponosni na njega...

....
i ovo je vec previse, mada ima jos detalja

[crni90]

gorilica
Nadam se da ti je sada ok



i moja prababa je umrla 13-tog januara, tačno pre osam godina

[faxsimil]

Svašta se meni događalo u životu! Bez obzira na sve najteže sam podneo smrt dragih osoboa, rastanak sa dobrim prijteljima, svađa sa tatom, posle toga sve što je obeležilo život oca!

[gorilica]

Originally posted by crni90

gorilica
Nadam se da ti je sada ok



i moja prababa je umrla 13-tog januara, tačno pre osam godina

Zivot je satkan od ruznih, ali i lepih stvari. U zivotu mi se desio i zaista velik broj lepih, ne tako uobicajenih situacija, tako da se to nekako kompenzovalo.
Mada, nekako ipak mislim da je sve u glavi.

[alexandermagic]

Ne želim se podsjećati, čak ni kroz pisanu formu.

[11]

Originally posted by LeDeNa_

Pre nekoliko meseci dozivela sam napad bubrega;

napad bubreznih kamenaca

Originally posted by LeDeNa_

Jedino sa cime bih mogla uporediti taj osecaj je zabijanje imaginarnog noza...

...u poredjenju sa ovim, sve je to bila sala.

Renalna kolika (koju si ti dozivela) je najjaci bol koji ljudsko bice moze da oseti

Uz infarkt miokarda

Uz trigeminalnu neuralgiju

Originally posted by LeDeNa_

Glavna karakteristika ove vrste bola je – sto ne prolazi. Napad traje (tj. trajali su, makar kod mene), izmedju 10 i 45 minuta, uglavnom.

Zato sto tvom kamencicu treba 10-45 min da se spusti od bubrega do besike.

Ali kad primis inekciju najjaceg analgetika to je sasvim drugaciji osecaj, zar ne

Nisi valjda cekala da napad sam od sebe prodje.

[BellyButton]

Penicillin overdose...
Jebena medicinska sestra koja ogovara komsinicu od komsinice kod druge medicinskoe sestre dok meni daje injekciju...

[Madonna]

note to self: when in a good mood, don't read this topic. ne znam, sve sam zaboravio, a i pod utiskom sam

[EnMademoiselle]

jedna svađa sa bliskom osobom koje se većim delom i ne sećam od nervoze.
nikad pre i posle toga me niko nije više izbacio iz takta koliko je ona tada. i još uvek ne mogu da pređem preko toga da sam sebi dozvolila tako nešto jebemliga

sve ostale i mnogo bitnije i opasnije situacije koje su se dešavala su se staložile i vremenom razrešile i nakon toga ostavile neki utisak kod mene. ne kajem se ni zbog jedne jer je svaka imalo nekog uticaja i dovela do određenih promena u razmišljanju, a srećom i srećanog ishoda.

[ultraviolet]

godinama unazad muči me to što mi se ništa ružno ne dešava (tačnije ništa tragično, ne znam, ne mogu da poredim nesreće, to me izluđuje)
i ponekad hoću da umrem koliku paranoju osećam
i nekako imam utisak da će sve usrano što se treba dogoditi u životu dogoditi odjednom (da će se svi razboleti poumirati da će mi se nešto desiti i slično)
i tako. normalna sam.
kiss svima.

[bern]

mislim da je to što smo odrasli na balkanu, gdje uvijek postoji neki nepisani usađeni fatalizam (koji se, gle čuda, baš slaže sa navodnim hrišćanstvom), da je sve crno, da bez plača nema smijeha, da smo su suštini bijedna raja itd.

[ultraviolet]

ja misl'a da je to zato što mi se ništa tragično nije desilo u životu




ako se uopšte nadovezuje na kenjanje mi

[mOwbid]

kad sam rekla jednoj devojcici da moze obe ruke koristiti, a ona imala samo jednu.


evo najezila sam se ponovo

[Blady]

Previse losih stvari,
ne mogu stati na ovu temu.

[barni]

jednog petka, na casu istorije dosli po mene neki ljudi i rekli mi da sam ostao bez majke

[mega therion]

1. Slika caleta u kovcegu, unakazenog lica (saobracajka)
2. 1999 rat, slika nekog bicikla koji ima parcice mesa zaglavljene izmedju zica
3. Poremeceni rodjak pedofil, neuspeli pokusaj silovanja
4. Baka u kovcegu
5. Kad su mi rekli da mi se deda obesio a ne da je umro prirodnom smrcu
6. Striceva borba sa rakom
7. Napad jednog dverovca

[antibiotic]

^ uh

[mOwbid]

kad smo imali 11 godina i javili mi da mi se drug obesio
kad sam imala udes

[gossip]

ne pamtim takve stvari
a past is a past

[HalfJack]

Nisam imao net tjedan dana.

[Mage]

Koliko god mi bilo mucno da citam ovu temu, ipak mislim da je odlicna. Ljudi retko kada medjusobno pricaju o ovakvim stvarima... cesta nam je nametnuta nekakva fejk realnost gde se svi smese i izigravaju savrsenstvo, a u stvari je unutra sve trulo i sve samo sto se nije raspalo.

Mislim da mi je bilo potrebno da bas sada u ovom trenutko ponovo procitam sve ovo...

[Torry]

jedan raskid


smrt dve meni bliske osobe u roku od 6 meseci

[zozefin st]

GRADSKI PREVOZ U BG-u;
mislim ne samo to, ali jos uvek sam pod utiskom...
ujutru propustim 3 autobusa, jer su prepuni (ali ono stvarno , potpuno, gore nego sardine),
u cetvrti se uguram nekako, cisto da bih stigla na posao.....
i jedva ima mesta za stajanje- vozac jedva zatvori vrata...
i onda na sledecoj stanici udje jos 5-6-oro ljudi, potpuno zgnjecenjee.....
/obecala sam sebi da idem peske odsad svuda/

[Dark Walker]

Šta znam, prvenstveno par situacija u kojima sam se onako pošteno razočarao u sebe, jer se u tim situacijama nisam potrudio da pružim svoj maksimum, a da je moglo bolje, moglo je, samo da je bilo više dobre volje sa moje strane.
Zatim, određene situacije koje su vezane za neke nepravde nanesene mi od strane ljudi koji su mi značili, znači, razočaranje i u neke (nekada) bliske mi ljude, i ajd' da budem fer pa i da navedem i to što sam i sam u nekoliko navrata bio nepravedan prema ljudima koji to nisu zaslužili od mene i što sam kao posledicu toga, izgubio njihovo poverenje.
Mislim da se definitivno kao jedno od najgorih iskustava može navesti i smrt bliskog prijatelja koji je umro od raka pluća, početkom ove godine.
To bi bilo to, otprilike.

[Zvonki]

2005 Dan kada su dosli inspektor i policajac da nam jave da je cale umro od treceg infarkta,taj dan je hteo da me poseti posle manje operacije koju sam imao,i usao sa osmehom u moju sobu ,a ja sam ga onako bezobrazno oterao iz iste.J a koji smirujem kevu i jos ne kapiram sta se desava.Tek posle nekoliko dana sam bas onako plakao,sto se kaze svu tu negativnu energiju izbacio.

[李香兰]

smrt bake sa oceve strane
prvi i drugi pokusaj suicida
prva (ne)prespavana noc u institutu za mentalno zdravlje

[space_oddity]

Depresija i neke stvari koje ona nosi.
Daleko gore od nekih "objektivno" loših stvari koje sam doživela.

[Over the rainbow]

Depresija, susret sa jednom izuzetno bolesnom osobom, smrt jedne drage osobe, autovanje roditeljima.

Ne nuzno tim redom.

[blenta]

[/url]Ma, i mene su zajebavali u školi, a kako i ne bi, kad sam sa deset godina odlazio na nastavu sa ekstravagantnim frizurama i u košuljama sa naramenicama, koje sam kupovao u paru i u odgovarajućim nijansama i posle terao babu da mi ih prišiva sa unutrašnje strane košulja.
Kao mali majmun sam trpao tonu gela i laka na kosu, tapirao je i navijao na viklere, nosio šarene pertle na patikama i svašto još nešto.
Kad je Riva pobedila na Evroviziji, sledeći dan sam podigao i uvio šiške po uzoru na Emiliju Kokić.
Sad kad gledam neke slike iz tog vremena, sam se sebi smejem, ali sam u to vreme mislio da sam vrlo šik i mogla su deca da me zajebavaju koliko god hoće, ja sam i dalje furao svoju modu, a njih sam smatrao sirotim budalama.

da si nam okacio obavezno
ja sam nasao trnutnog cimera slike kad je bio klinja
i stalno pravio face pred kamerom obucen u odelce iz jednog dela rozo sa leopard sarom
i posle nasao sa istim odelom u sivoj i zutoj varijanti

pitao njegovu majku, jeste vi normalni, sto ste ga tako stalno oblacili, izgleda kao mala prostitutka
a zena odgovorila: e ostavi me na miru, ajde bezi, nije hteo nista drugo da nosi do 11te godine
hahahaha