Bootstrap Framework 3.3.6

[Partybreaker]

Kako god.

[李香兰]

@bern
Ne mogu da mu se javim jer nisam u rodnom gradu. A taj psihijatar je upoznat sa mojim slucajem i on mi propisuje lekove. Sada sam u Beogradu kod sestre i idem kod psihologa. Mislio sam da cu njemu moci da se otvorim ali se plasim jer sam primetio da covek nije gay friendly(mada u tome nije problem), ima mnogo konzervativna razmisljana i nije bas strucan. Mislim da mogu to da kazem jer sam bio kod nekolicine. Vrtim se u krug, poceo sam da lazem coveka da mi je dobro(iako stvarno nikad ne lazem nikom), da mi je bolje i da je sve ok kad je daleko od toga.

[Mali-Princ19]

[/url]@overload
ja ozbiljno shvatam ovakve stvari, kao i večina ljudi ovdje. ne mislimo da privlačiš pažnju na sebe, jer je jedan dio nas prošao kroz slično.

Ili jos uvek prolazi.
Nazalost, overload-ovo stanje je ono koje se kod danasnjih generacija najcesce javlja. Ali na duze staze.
Ja se sa depresivnim stanjem borim od sedmog osnovne.
To sam krio, jer u mojoj okolini nije bilo nikog da mi pomogne. Tada sam naucio da to vesto i krijem.
U 16toj sam uradio nesto cudno-autovao sam se samom sebi i rodjenoj sestri.
Od tada je sve krenulo lakse.
Svako ima ups and downs i ako osetim da mi situacija ide drasticno nagore, potrazicu strucnu pomoc.
Za sada, kantarionovo ulje, rad na sebi u svakom smislu i jacanje samom sebe pomaze.
Ne znam kakav bi drugi savet jos dao.

[Blady]

Dakle, zasto ne odes u odeljak zdravlje?
Evo, mene to zivo zanima

[李香兰]

da te ljudi pamte kao pederčića koji je sa 16 doživeo neku tamo krizu i oduzeo sebi život?

Ovo ti stvarno nije trebalo. Krajnje je ruzno.

@bern
Citam, citam. Od kad mi je Blady rekla zato ne stizem da kucam ovde.

[bern]

@overload
nemoćan sam da ti dam valjan savjet u vezi sa ljekarima, osim da pokušaš nekao da se javiš svome sutra. možda će u toku dana neko od forumaša imati pametniji savjet od mene.

btw, jedna od tema u dijelu koji spominje blady je ova:

"Koliko puta ste pomislil na samoubistvo?"
http://gay-serbia.com/forum/viewtopic.php?f=10&t=32037" target="_blank

edit
e pa super kad čitaš ne zaboravi da se nasmiješ, ima tamo svašta

[Kadmiel]

[/url]Dakle, zasto ne odes u odeljak zdravlje?
Evo, mene to zivo zanima

Nekad je lakse pricati sa ljudima za koje znas da su tu nego citati nesto napisano kad vec.... bad ja tako mislim. =/ Ne kazem da odeljak Zdravlje ne treba procitati though.

[/url]

da te ljudi pamte kao pederčića koji je sa 16 doživeo neku tamo krizu i oduzeo sebi život?

Ovo ti stvarno nije trebalo. Krajnje je ruzno.

@bern
Citam, citam. Od kad mi je Blady rekla zato ne stizem da kucam ovde.

Iako je bilo brutalno, mislim da Partybreaker ipak ima neku poentu. :/

[Blady]

^
Da, ali ti ljudi ne resavaju problem, nego ti sam
Znam o cemu pricam, bar kada je anksioznost i depresija u pitanju..


Neka, neka dete cita...
Pisala sam i ja svasta pogotovo kada je ansioznost u pitanju.
Cini mi se ima i neka Galatejina tema koja mu moze pomoci...
Ima finih predloga.. neka se pozabavi time, to bar moze.

[李香兰]

^ Poslao bih pm par ljudi sa te teme samo ne znam da li su aktivni.

[Blady]

Mozes slobodno i da ih podignes...
Ovde ima raznih ljudi, od lekara do svega i svacega.
Ima finih i korisnih saveta, zato sam ti rekla i da procitas malo..
U takvim situacijama treba da naucis kako da postupas.. a za to ce ti trebati vremena s obzirom da si rovit.

[李香兰]

Hvala Blady. Hvala svima puno. Pomoglo ovo sto sam malopre podelio sa vama. Jedan mali kamencic od Mont Everesta mi je pao sa srca. Je li mogu da nastavim da pricam?

[Blady]

Pa pricaj brale, tvoja je tema

[Kadmiel]

'tis your castle.

[bern]

Pa pricaj brale, tvoja je tema

baš tako

[*deni*]

Ti si, curo moja, sad u tim godinama, koje je Jelena Broćić lepo opevala u numeri '' Eh, te lude godine ''... Bure koje se redovno kovitlaju u tvom organizmu su malo prirodne, a malo i veštačke, nastale pod uticajem masmedija, dramatičnim pesmama Jece Karleuše, Ledi Gage i Cece.
Večeraske bi da se samoubiješ, a sutra ćeš već skakutati kao pastuvčić u naponu snage. Nemo' da gutaš te antidepresive, radije se povremeno naloči neke batrgače i napravi u ludosti svašta. Mladost je lepa sama po sebi i sve joj lepo stoji.
Puno sreće i nazdravlje !

[李香兰]

[/url]Pa pricaj brale, tvoja je tema

Ma meni uvek tako trip da nekog smaram. Da nekom cinim nazao, pa uvek pitam. Nepristojno mi da ne pitam. hehe

Tek sad odgovaram, iscitavao sam onu temu ponovo. Pocela je glava da me boli od onog jebenog plakanja a i od monitora bogami. Imam brdo da vam pisem ali mozak mi je zablokirao poptuno. Odo' da spavam. Hvala svima puno jos jednom! Mnogo mi znaci i prava ste raja!

EDIT:

Večeraske bi da se samoubiješ, a sutra ćeš već skakutati kao pastuvčić u naponu snage.

Eh.. sta bih dao da se sutra takav probudim. Inace, ne slusam ti ja Karleusu & Co. Hvala i e'o ga jedno za tebe!

[Dirrty]

Tinejdžerski period je jebeni horor film za mnoge... biće bolje, i ne mislim to samo kao jeftini politički slogan, već ti govorim iz sopstvenog iskustva. Počeo sam da se osećam prijatno u sopstvenoj koži tek oko 19-20. godine, i taj osećaj raste iz godine u godinu.

Dok ne sazriš, dok se ne osamostališ (čitaj pobegneš od svih budala s kojima si prinuđen da budeš u koegzistenciji) ne možeš ni znati šta ti sve život može pružiti. Međutim, za to je potrebno vreme i rad na sebi.

Razumem nestrpljivost, i sam sam takav, ali da bi zaista umeo da ceniš i uživaš u boljem sutra i rezultatima sopstvenog truda, moraš proći kroz životna sranja.

Ako ne možeš stupiti u kontakt sa psihijatrom/psihologom u koga imaš poverenja, postoji li neka osoba u tvom životu kojoj veruješ dovoljno, da otvoreno razgovarate o svemu? Mislim da je razgovor korisna stvar u svakom slučaju.

Ako nemaš takvu osobu od poverenja, možeš je steći putem ovog foruma, što da ne.

[Ulix]

@overload:

Forum definitivno može da pomogne (tuđa iskustva, slične priče i neograničen prostor za pričanje o problemima), ali ako je situacija toliko ozbiljna koliko ti opisuješ, a nema razloga da ti ne verujemo, onda definitivno treba da se obratiš i nekom ko nije na fiktivna pojava na internetu. Ako ništa drugo, tvoj lekar ima neka ovlašćenja koja mi na forumu nemamo: može da ti koriguje lekove ako je to potrebno, a i forum i prijatelji nisu zamena za psihoterapiju, koliko god da svi ovde imamo dobre namere i želju da ti pomognemo.

Ako nisi zadovoljan lekarom/terapeutom, promeni ga. On ne sme da bude homofobičan. Ako nemaš poverenja u nečiju stručnost ili se plašiš sa njim da pričaš o nečemu što ti je tako važno, onda ne vidim kako možete da ti pomogne, osnova svakog dobrog terapijskog odnosa jeste poverenje. A ako si trenutno u Beogradu, ovde imaš pristojan izbor psihoterapeuta i psihijatara svih zamislivih orijentacija.

[/url]

[/url]Nikad, ali jebeno nikad neću shvatiti ljude koji razmišljaju kao kreator ove teme.

ja nikad neću shvatiti usijane glave koje u pretraživač ne umiju ukucati "depression" i pročitati o čemu se radi. da nisu tako usijane, znale bi da je post kao tvoj besmislen.

Kako mene razljuti ta vrsta bezosećajnosti.

[Over the rainbow]

Overload, vidi - jedan deo nas (necu da kazem vecina, mali broj ili nesto trece) je prosao kroz sve to.
I ja sama sam kroz proces prihvatanja sebe imala zelju da se ubijem, ali ne tipa da prerezem sebi neku venu/arteriju (a i tada sam znala koje je najbolje da prerezem) vec sam htela da uradim nesto gde znam da nikako ne bih prezivela.
U tripu sam bila da apsolutno ne vredim, da ne umem nista, da nemam prijatelje. Jedino utociste mi je bilo to sto bih 2-3 puta nedeljno otisla do streljane da pucam, ali mi je bilo gotovo nemoguce da predjem preko mosta i velike reke da bih dosla do streljane.
Kao sto si i saznao - ja sam se prvo autovala jednom pedagogu. I to je kao bujica izaslo iz mene jer vise nisam mogla da izdrzim.
Samim onim postupkom sto nisi prerezao i krvne sudove na drugoj ruci ti govori da ipak zelis da zivis, jer si i od tada sigurno imao vise prilika da sebi oduzmes zivot.
Neko je opet to pomenuo ranije - stavi na papir sta volis, sta te ispunjuje, u cemu uzivas, sta ti pricinjava razna zadovoljstva, a sa druge strane napisi ono sto te muci, sto te izjeda, sto te nervira, i onda se svakoga dana trudi da spisak sa onim lepsim stvarima bude sve veci, dok ce ovaj drugi da se smanjuje.
Ponavljaj ako treba u sebi da je zivot lep, da zelis da zivis i sl.
Sigurna sam da mozes naci nesto u cemu ces da uzivas (meni je to npr. pored streljastva bila muzika i citanje, dosta citanja) i nesto sto ce biti tvoj mali kutak za odmor mozga od svih problema.. Dok ne prestane organizam da se zajebava sa hormonima, a onda sve ide lakse..

[李香兰]

Prvo, dobro jutro svima. Danas sam se prvi put u dugo vremena probudio a da mi nije toliko tesko. Ja mislim da je to zbog vas. Hvala sto postojite.

[/url]Ako ne možeš stupiti u kontakt sa psihijatrom/psihologom u koga imaš poverenja, postoji li neka osoba u tvom životu kojoj veruješ dovoljno, da otvoreno razgovarate o svemu? Mislim da je razgovor korisna stvar u svakom slučaju.

Nema, ali bas nema. Zato puknuh ovako i napravih ovu temu.

@Ulix
Razgovaracu sa roditeljima oko toga.

Neko je opet to pomenuo ranije - stavi na papir sta volis, sta te ispunjuje, u cemu uzivas, sta ti pricinjava razna zadovoljstva, a sa druge strane napisi ono sto te muci, sto te izjeda, sto te nervira, i onda se svakoga dana trudi da spisak sa onim lepsim stvarima bude sve veci, dok ce ovaj drugi da se smanjuje.
Ponavljaj ako treba u sebi da je zivot lep, da zelis da zivis i sl.

Obecavam da cu da se potrudim. To jedino mogu da kazem. I pokusacu sa ovim, mada.. ja stvarno ne znam sta bih stavio na tu "dobru" stranu.

[Over the rainbow]

^
Pocni i od najmanjih stvari.
Prvi dan ce mozda biti da ces na lepsoj strani moci da stavis samo jednu stvar, a na onu ruzniju njih 20..
Ali ces se ti potruditi i promenices to, a i uspeces u tome!

[loreenche]

Tačno tako, najmanjih stvari. Kao što su hladno čokoladno mleko, šetnja na povetarcu (kog baš i nema), otići u neki muzej (u Beogradu si, pobogu), časti se sladoledom, vozi biciklo, rolere, skreni svoje misli sa ružnih, i let the small good stuff consume you. Drago mi je da si bolje

[up99]

Ja ti preporucujem da se potpuno otvoris. Recimo, posto nemas pristup psihoterapeutu kakvom bi zeleo, zamisli da je ova tema koju si ovde otvorio psihoterapeut, savrsen za tebe, neko kome verujes 100% i znas da ti moze pomoci, i reci sve sto te muci..

Kada si kod psihoterapeuta i kad mu se otvoris i pricas svoje probleme, ti mislis da te on slusa, a on moze da razmislja o svojim problemima recimo i da ga boli uvo za tebe. Ipak, to "otvaranje duse" je neka vrsta oslobadjanja. Znaci prenesi taj teret na forum.
I jos, ti kada si u problemu u kakvom jesi i haosu, ti ne vidis i ne razumes (sebe) , a ispovedanjem ovde, znaci interakcijom ti upoznajes, definises svoj problem.

Probaj, bez blama.

[Torry]

sve ste rekli sto bih i ja

pre svega, da se okrenes sitnicama, pokusaj druge da cinis srecnim (prosetaj kuce, zasadi biljku i neguj je, popricaj sa bakicom na ulici) pa da osetis da nekome taj trenutak mozes biti od koristi. kada vidis tudji osmeh pojavice se i tvoj.

to je prvi korak, a ocekujem raport svakog dana, da znam da si ziv, ili da ti pokazem kako se ZAISTA seku vene?

[barni011]

[/url]Ili zato sto tako manje boli.

Sad se osecam jos gore. Imam osecaj da mislite da samo hocu da vucem paznju na sebe ali stvarno nije tako. Ja sam ovde pronasao neko utociste i sve sam vas zavolio zato otvorih ovu temu. Mislio sam da ce mi biti bar malkice lakse ako je otvorim. Ako izbacim ovo iz sebe.

ako zelis javi mi se na pvt za kontakt, saslusao bih te i pomogao ti

[李香兰]

[/url]Ja ti preporucujem da se potpuno otvoris.
Probaj, bez blama.

Jedan detalj mog zivota za tvoju dusu.

Mrzim sve u vezi sa sobom. Mrzim kako izgledam. Mrzim svoju psihu. Gadim se sebi, ukratko. Strah me je svih nepoznanika napolju za koje znam da me prosto zabole i da mi ti ljudi nista nisu i ne znace u zivotu. Strah me je da me bilo ko koga ne poznajem vidi. Objasnicu vam na primeru o cemu govorim cisto da pojasnim do kojih to granica ide. Jedno jutro sam se trebao probuditi da uzmem robu koja se susi na balkonu ali nisam smeo jer nisam hteo da me iko ko se slucajno nadje u tom trenutku da prolazi pored zgrade napolju vidi. Ne zbog toga sto me je sram toga sto radim ili bilo sta tog tipa nego uopste.. da me vidi. I ja fino navijem sebi alarm za 5 ujutru jer kontam da nikog tada nema okolo. Probudim se. Ustanem. Izadjem. Uzmem stvari i taman da se vratim unutra kad ono neka bakica napolju se setka i pogleda me! Sva nakupljena anksioznost u meni krene da udara. Udjem unutra, sednem na krevet i krenem da placem puna tri sata bez prestanka.

[KorvinOdAmbera]

A preko neta? Je l ti komunikacija virtuelna predstavlja izvor anksioznosti?

[李香兰]

Kuckanje ne, ali recimo Skajp donekle da.

[Slovenac]

Pozdrav tebi Overload iz podalpske Slovenije. Čak i tu sada misli na tebe, i želi, da fazu predješ što pre i da ne ponovilo se. A bolest je bolest. Treba da se leči, i napor! Ti lepo gledaj u sunce i otvori vrata srca, pa nek malo to sunce udje i u srce.... Ne daj se Floki!!!

[barni011]

[/url]

[/url]Ja ti preporucujem da se potpuno otvoris.
Probaj, bez blama.

Jedan detalj mog zivota za tvoju dusu.

Mrzim sve u vezi sa sobom. Mrzim kako izgledam. Mrzim svoju psihu. Gadim se sebi, ukratko. Strah me je svih nepoznanika napolju za koje znam da me prosto zabole i da mi ti ljudi nista nisu i ne znace u zivotu. Strah me je da me bilo ko koga ne poznajem vidi. Objasnicu vam na primeru o cemu govorim cisto da pojasnim do kojih to granica ide. Jedno jutro sam se trebao probuditi da uzmem robu koja se susi na balkonu ali nisam smeo jer nisam hteo da me iko ko se slucajno nadje u tom trenutku da prolazi pored zgrade napolju vidi. Ne zbog toga sto me je sram toga sto radim ili bilo sta tog tipa nego uopste.. da me vidi. I ja fino navijem sebi alarm za 5 ujutru jer kontam da nikog tada nema okolo. Probudim se. Ustanem. Izadjem. Uzmem stvari i taman da se vratim unutra kad ono neka bakica napolju se setka i pogleda me! Sva nakupljena anksioznost u meni krene da udara. Udjem unutra, sednem na krevet i krenem da placem puna tri sata bez prestanka.

zato sto ne volis sebe, ali to mozes da promenis covece...

ajde ako zelis javi se, nisam ja nikakav cudak kako to mozda ovde izgleda