Bootstrap Framework 3.3.6

[kal zakath]

[/url]tvoje mishljenje Stripi je ovdje kao toalet papir.

nužno potrebno

[deran]

lol,kal,davno nisam pročitao bolju dosetku...

[Ulix]

Simore, za tebe:
http://www.b92.net/video/videos.php?nav ... _id=611419" target="_blank

[Stripi]

[/url]

[/url]tvoje mishljenje Stripi je ovdje kao toalet papir.

nužno potrebno

koji si ti car

[Speculum Columbae]

"Nikolić razgovarao sa Oli Renom, koji mu je čestitao na pobedi." Odnosno, Toma pretpostavlja da su o tome pričali.

[Blady]

^

[Vel boy]

[/url]

[/url]

[/url]tvoje mishljenje Stripi je ovdje kao toalet papir.

nužno potrebno

koji si ti car

e jeste mi ga dohakali, milina

[bern]

divna završnica divne teme.

:flushing:

[Vel boy]

ukoliko neko nije razumeo "dohakali" to je nash bih turcizam za- "sredili, stali na put pravednim kaznjavanjem". nema nikakvog prostachkog znachenja ni innuendo-a. dakle, samo ironije ima.

[Stripi]

Ironija koja treba pojašnjenje.
Bravo Vel.
Koliko će konačno biti duboka ta rupa koju kopaš?

[antibiotic]

nista onda, na ulice da zahtevate ponovne izbore!

[bern]

@Vel boy
mislio sam na to da je tema započela tomislavom nikolićem, a završila se toalet papirom. sve što je ostalo jeste da se pusti voda...

i neću više spamovati.

[Denni85]

Ima jedan odlican tekst u E-novinama koji bi trebalo procitati, posebno bi ga trebali procitati ljubitelji "lika i dela druga Tadica"

Evo srzi teksta:

A nije crno kao što neki misle samo zato što je Tomislav Nikolić izabran za predsednika. Imali smo i gore. Sećam se izvesnog Lilića, Milutinovića, Ćosića, Koštunice. Što je Toma gori od njih? Svi su iz iste kace, samo Tomu još nismo isprobali. Po onome što se dešava i što izjavljuje, biće da želi da se uklopi u savremene trendove. Uostalom, zar nije rekao da ga zanima pridruživanje Srbije EU. Što bih njemu verovala manje nego Tadiću koji nije ispunio ništa od onoga što je obećao i što je tvrdio da upravo radi, ne bismo li postali deo EU. Toma je kao nacionalista? Zar Tadić nije? Pa sve ukazuje da je isti i militantniji od Nikolića. Doduše nije nikad bio četnički vojvoda, ali je lično pričao da mu je deda bio četnik i poštovao je četnike toliko da ih je za njegova mandata izjednačio sa partizanima. Obožavao je čika Dobricu i nije imao ni reč primedbi ni na jednu njegovu nacionalističko-šovinističku baljezgariju.

ceo tekst:

http://danas.net.hr/drugi-mediji/pregle ... ovine.com/" target="_blank

[Stripi]

Odlazi i neka ti je sa srećom. Srbija je pod Tadićem izrasla u nešto čudno i razočaravajuće.

Piše Vladimir Arsenijević

Moralo je, eto, jednom i to da se dogodi - Tomislav Nikolić konačno je pobedio u trci za mesto predsednika Republike Srbije . Na drugom krugu glasanja u nedelju, 20. maja, lider naprednjaka potukao je svog protivkandidata, Borisa Tadića iz Demokratske stranke. Nikolić je osvojio 49,55 a Tadić 47,30 posto glasova. Pobeda je proglašena iste večeri, a oba kandidata su u svojim izbornim štabovima ubrzo potom dali pomirljive, čak vanredno civilizovane izjave. Tadić je mirno predao vlast, a Nikolić ju je jednako smireno preuzeo, čime su zajednički demonstrirali jednu sasvim novu političku kulturu u Srbiji kao vidljiv signal da se konfliktna logika i destruktivni senzibilitet devedesetih godina ipak - barem delimično - nalaze za nama. Jedno je u svakom slučaju neporecivo: Srbija je ponovo dobila upravo onakvog predsednika kakvog i zaslužuje.
Ova pobeda, uostalom, nije došla ni lako ni brzo. Pet se puta, kao u narodnoj pesmi, Tomislav Nikolić kandidovao za predsednika Srbije (i nekadašnje SR Jugoslavije). Pet se puta kandidovao, herojski se, ljuto borio, četiri puta zaredom gubio, i tek iz pete uspeo. Dvanaest godina trajala je njegova odiseja a sada se, evo, obrisi Itake konačno naziru pred njim.

Dvanaest punih godina - upravo onoliko koliko ima i ova disfunkcionalna post-Miloševićevska Srbija koja je stasala u nešto jako čudno i razočaravajuće, nešto čemu se tamo u oktobru 2000. svakako nismo nadali. U tom smislu mora da ima i nekakve pravde u svemu ovome.
Tomislav Nikolić, dakle.

Reč je - za one koji o dotičnom ne znaju mnogo - o konzervativnom nacionalističkom političaru ograničenog obrazovanja i intelektualnog dometa, škrtom na rečima, teškom na osmehu, katastrofalnom u javnoj komunikaciji, koji uglavnom deluje osorno i deprimirano, kao da mu je naneto neko zlo koje nije lako odužiti, ponekad neotesanom ili krutom, često ciničnom i neprijatnom.

Njegova glavna odlika ipak je, čini mi se, nekompetentnost. Međutim, to je nešto što tek treba da u potpunosti osetimo na svojoj koži.

Jedno mu se, svejedno, nikako ne može oduzeti. Za razliku od Tadića, Tomislav Nikolić je u ovih naših dvanaest tužnih godina u stvari prevalio popriličan, moglo bi se čak reći - impresivan put. Od nekadašnjeg Šešeljevog - činilo se: doživotnog - potpredsednika one širom regiona dobro znane, čovekoljubive i pacifističke Srpske radikalne stranke, preko mučnog raskida s nekadašnjim šefom i političkim ocem, sada haškim optuženikom, do osnivanja SNS-a čiji je predsednik od samog početka bio upravo on - Nikolić. U tom procesu izveo je nekoliko naglih i ne baš sasvim uverljivih transformacija i egzibicionističkih kalambura koji mu nikako nisu služili na čast. Svašta je izjavljivao i često uskakao sebi u usta.

Pa ipak, u Nikolićevom političkom putu primetna je jasna evolucija, ma šta da ju je u ovom ili onom trenutku njegove karijere motivisalo. Od zastrašujuće agresivnog i primitivnog, specifično radikalskog ekstremizma, on je uznapredovao do, za srpske okolnosti srazmerno umerenog premda neosporno nacionalistički obojenog, pragmatizma koji odlikuje politiku kakvu vode Nikolićevi naprednjaci danas.

Pored nekonfliktnog načina na koji je preuzeo vlast, otklanjajući svaku sumnju u sopstvenu evropsku i demokratsku orijentaciju, ona dodatna vrednost koju je Tomislav Nikolić uveo u srpsku politiku kad je postalo jasno da će on biti naredni predsednik Srbije jeste to što je istog časa podneo ostavku na položaj šefa svoje stranke.
Reč je, naime, o gestu za koji njegov protivkandidat nikada nije smogao dovoljno snage ili volje. Iako se to od njega, pored toliko toga što je takođe ostalo iznevereno za njegovog sumornog osmogodišnjeg vakta, i te kako očekivalo.

Uopšte, od samog početka bilo je nečeg neobećavajućeg u liku i delu Borisa Tadića. Ovaj stasom i glasom prominentni političar, iako član Demokratske stranke od njenog osnivanja, bio je za širu javnost praktično nevidljiv tokom čitavih olovnih devedesetih godina, sve do pada Miloševića, a njegov uspon u direktnoj je vezi s tragičnim atentatom na njegovog prethodnika Zorana Đinđića iz 2003. Godinu dana po Đinđićevoj smrti Boris Tadić je izabran za predsednika stranke, a ubrzo potom postao je i predsednik Srbije. Čak i nije tako loše startovao: išao je u Srebrenicu da se pokloni žrtvama genocida, ali i na koncert R.E.M koji su mu posvetili omiljenu pesmu - „Orange crush“. Sećam se da mi je sa svojim „neodoljivim“ proseda-kosa-mladalačko-lice lookom delovao poput ganc novog Zorana Đinđića fabrikovanog u tajnim DS-laboratorijama, međutim u besmisleno blagom rastvoru. Kao i da sam se u to vreme pitao može li se u zemlji poput Srbije išta dobro očekivati od jednog razvodnjenog Đinđićevog klona.

Danas, punih osam godina kasnije, dobro znamo odgovor na to pitanje.

Godinama je taj naš samo prividno lutkasti predsednik, nadasve sklon sticanju neograničene moći raznoraznim protivustavnim i nedemokratskim potezima, „uspešno“ sedeo na dve stolice kao neprikosnoveni lider svoje stranke i neprikosnoveni predsednik naše države ujedno.
Svojim unucima moći će da pripoveda kako smo za njegovog vremena, umesto one stvarne Demokratske stranke s kojom smo se devedesetih borili protiv Miloševića i čitavog jednog načina mišljenja njime oličenim, prevareni njenom krajnjom travestijom. Kako smo umesto ozbiljne partije socijaldemokratske i građanske orijentacije i jakog intelektualnog naboja, dobili nimalo diskretni „šarm“ nove srpske marketinško-tajkunske i anti-intelektualne buržoazije tanko zamaskiranih nacionalista u fensi kravatama.

Umesto pite, dakle, dobili smo pitino dete. Međutim, šteta koja je time učinjena u stvari je megalomanskih razmera. I to je osnovni paradoks ovog poslednjeg perioda obeleženog vladavinom donedavnog predsednika Tadića. Za tih osam godina pošlo mu je za rukom ne samo da izvrne dušu partiji na čijem je čelu stajao već i da od nje otuđi značajan broj građana, među koje sebe ubraja i potpisnik ovih redova, koji su svojevremeno upravo Demokratsku stranku smatrali svojim pravim i uostalom jedinim mogućim izborom. Samo da bi, kako se i može očekivati u ovoj zemlji izgaženih nada, dočekali da ta politička partija bezobzirno pregazi njihova najozbiljnija i najdublja očekivanja. Njihov neizlazak na ove izbore doprineo je Tadićevom gubitku.

Samo što on i dalje, čini se, ništa od toga ne razume. Krivce za gubitak traži u svima drugima - apstinentima, stručnoj javnosti (koja, kaže, ne razume dobro sve suptilne mehanizme vođenja politike), intelektualcima - samo nikako da ih potraži u samome sebi. I onima oko sebe.

Odlazi nam, dakle, Boris Tadić, nakon dugih osam godina. Hvala bogu i nek mu je sa srećom. Mogli bismo da ga zapamtimo po mnogočemu ali najlakše ćemo ga pamtiti po onim živopisnim predizbornim kampanjama u kojima se, glumeći američkog predsedničkog kandidata, vozikao specijalnim autobusom uzduž i popreko opustošene zemlje Srbije. Svirao je gitaru ili na druge načine zabavljao prisutne novinare, a kad bi prolazili kroz neko naseljeno mesto kroz prozor je uz širok osmeh mahao smorenim, tvrdom stvarnošću iznurenim građanima. Obilazio je posebno odabrane i unapred brižljivo pripremljene domove, slikao se s bebama, decom, omladinom, majkama, očevima, rodbinom, komšijama, sa svima živima, slikao se mnogo i sa živinom i stokom po seoskim domaćinstvima, i to su mu svakako savetovali isti oni vajni marketinški stručnjaci, delovao je pritom ispunjeno i prezadovoljno, kao da obilazi nekakvu malenu ali preuspešnu Holandiju ili Dansku, stabilnu i bogatu zemlju koja naprosto cveta pod njegovim mudrim rukovodstvom i koja će, ovako srećna i zadovoljna, svakako ponovo glasati za njega.

Aha, samo „malo morgen“, kako to lepo onomad reče Tadićev slavni prethodnik - Slobodan Milošević.

U sred svega toga - u sred čitave te dinamične predsedničke igre, dakle - nalazimo se mi, građani Srbije.

Ta se predstava, uostalom, i odvija za nas ali ne i zbog nas, svuda oko nas premda mimo nas. Na nas se oni koji u njoj učestvuju najčešće pozivaju, nas zavode i mantraju, nama serviraju sva svoja jalova, nepodnošljivo laka obećanja, namiguju nam, osmehuju nam se, flertuju s nama, angažuju stiliste i marketinške agencije, osmišljavaju kampanje, troše silan novac na tv-reklame, javne nastupe, turneje i konvencije, samo da bi nas, čim nekako pridobiju naše poverenje, brže-bolje izigrali i izneverili. I to svako na svoj jedinstven način.

Takvo je i nikakvo drugačije naše iskustvo parlamentarne demokratije.

Pa ipak, i mi smo u toj igri srazmerno aktivni sudeonici. Jer, ako već ne možemo mnogo, onda svakako možemo malo (da parafraziram St-a, pevača sjajnog Goribora), a to naše „malo“ oličeno je u instituciji glasačkog prava kojim svako raspolaže onako kako smatra za shodno. Neki od nas su, tako, i ove godine glasali za Tadića, ne zato što su posebno zadovoljni stvarnošću u kojoj žive, već s uobičajenom, od strane demokrata izuzetno zloupotrebljavanom i jako izlizanom argumentacijom o manjem od dva zla.


Neki su glasali za Nikolića, nadajući se da će, kad već nije niko pre njega, baš taj junak rešiti sve njihove životne probleme i tegobe. Kako da ne, evo, samo što nije.

Treća skupina, opet, odlučila je da ovog puta ne glasa ni za koga ali u okviru svojevrsnog neformalnog, viralnog pokreta „belih listića“. Odlazeći na izbore samo kako bi u glasačke kutije ubacili prazne ili maštovito išarane listiće svoju su apstinenciju pretvarali u jasan i rečit politički stav.

Četvrta skupina naprosto je ostala kod kuće, uz osećaj da im je svega dosta i da više čak ni tom svojom pasivnošću ne žele nikome da poruče ama baš ništa. Ta je skupina ujedno i najbrojnija, budući da je izlaznost na drugom krugu predsedničkih izbora u Srbiji 2012. bila manja od 50 posto.

Uostalom, sve u svemu, bila je to jedna obična, čak prilično opuštena majska nedelja. Niko ko se zatekao na beogradskim ulicama tog dana ne bi rekao da se odvija drugi krug za Srbiju po mnogo čemu prelomnih predsedničkih izbora.

Građani su mirno šetali gradom uživajući u sunčanom, blagom vremenu, ljudi su ćaskali o svemu i svačemu ponajmanje se u razgovorima dotičući Tadića i Nikolića. Reklo bi se po mnogo čemu što je obeležilo opštu atmosferu ovih izbora 2012. da smo kao društvo ipak, svim okolnostima uprkos, dosegli jednu sasvim novu fazu građanske zrelosti koja, ako već ništa drugo, može da bude makar kakav zalog za nešto bolju budućnost.

Tek uveče, kad su izborni rezultati objavljeni i kad je postalo jasno da će Tomislav Nikolić biti naš naredni predsednik, stvari su se donekle promenile.

Budući da živim u samom centru Beograda, te sam noći bio prinuđen da do sitnih sati slušam bučno slavlje Nikolićevih pristalica koji su se, uz buku sirena, okupljali na trgovima da s istomišljenicima obeleže ovu „veliku pobedu“.

Iako se stručnjaci uglavnom slažu da ovakav izborni rezultat ne predstavlja toliko Nikolićevu pobedu koliko Tadićev poraz, pristalice novog predsednika Srbije za nijansiranje nije bilo nimalo briga. Tomislav Nikolić je sada predsednik, a sve drugo su sitnice. Čak i činjenica da nam predstoji jedna intenzivna postizborna kombinatorika oko sastava vlade u kojoj je ovog puta upravo sve moguće nije mogla da pomuti veselje Nikolićevih pristalica. Ozarenih lica, duvali su u trube, mahali zastavama Srbije i frenetično skandirali: "Tomo Srbine! Tomo Srbine! Tomo Srbine!"

Negde nakon ponoći, već umoran od svega, zatvorio sam prozor i legao u krevet. Sutra je, bez obzira na sve, novi, radni dan, i valjalo se obezbediti energijom i snom. Pokušao sam, dakle, da zaspim ali - uzalud. Svuda oko mene, svojom vazda iscrpljujućom komplikovanošću, pulsirala je Srbija.

Jutarnji list

[smaug]

Meni su sve ove pateticne pljuvacine po Tadicu napisane ili objavljenje posle rezultata izbora malo bljak.
Mislim tacne su one. Samo su bljak.

[Vel boy]

"Neuspeh Tadića je neuspeh društva"
Izvor: B92
Beograd -- Nova vlada mora da se formira pod hitno. Tadić je najbolje što DS ima da ponudi za mesto premijera, kaže za B92 lider LDP-a Čedomir Jovanović.
Beta, arhiva

“Nije ovo lični poraz Borisa Tadića, ovo je poraz njegove stranke koja je parazitirala na njemu 8 godina.To je poraz kolegijuma njegovih potpredsednika,koji su svi nestali onda kada su morali da budu lideri ne samo stranke, već ove zemlje i ovo je poraz našeg drustva koje je htelo da sedi na pozicijama koje mu je omogućio Boris Tadić da bi na kraju diglo ruke od od Borisa Tadića,” rekao je lider LDP-a gostujući u emisiji “Između dve vatre” TV B92.

"Ne treba biti zatečen činjenicom da 20. maja ljudi nisu glasali. Plaćena je cena za čitav niz pogrešnih političkih odluka," kaže Jovanović.

"Poraz Borisa Tadića je poraz ove zemlje, na koju ova stranka odgovara ćutanjem. Postoji elementarni red. Dokle ćemo lagati sami sebe? Ovo je poslednji trenutak da neko preuzme odgovornost i kaže narodu istinu," rekao je Čedomir Jovanović.

"Čime je Boris Tadić šokiran? Mi smo političari. Društvo diže ruke od Borisa Tadića, Nikolić je došao do maksimuma. Mi odnosom prema Nikoliću govorimo o sebi. Ne treba biti zatečen činjenicom da 20. maja ljudi nisu glasali," rekao je on. "Neuspeh Borisa Tadića je neuspeh društva. Boris Tadić je bio i predsednik i premijer i inženjer u Kragujevcu i tužilac i sudija. On je obavezan da izađe pred političke partnere i društvo," kazao je lider LDP-a.

On je istakao da je došlo do gubitka elementarnog poverenja u institucije i političare. "Ovo je poraz DS-a koji je parazitirao na Tadiću svih ovih godina i ovo je poraz društva," rekao je Jovanović i upitao se gde su ljudi iz stranke, potpredsednici DS... "Gde su svi drugi iz DS-a, gde su potpredsednici, gde je zamenik potpredsednik. Jel Dragan Đilas sagovornik Srbije samo kad je tema most?"

Jovanović je rekao da je "Srbija žrtva nesposobnosti i nemoći i da je plaćena cena za čitav niz pogrešnih političkih odluka". "Umesto intimnih razgovora sa patrijarhom, Tadić treba prvo da ode da razgovara u svoju stranku, pa sa svima nama...Da to uradi obavezan je pred milion i po svojih glasača."

Jovanović je ocenio da je bila greška to, što su svi izbori raspisani zajedno i da je to unelo haos u izborni ciklus.

On je dodao da vlada koja mora brzo da bude napravljena ne sme da bude vlada radi same vlade. "Uspeh vlade će da zavisi od toga da li će naše društvo biti spšremno da podrži šta ta vlada radi." ............

"To je bio racionalan politički dogovor između DS i SPS... Postignut je dogovor na koji smo i mi pristali. Taj dogovor je, prema mom mišljenju, danas aktuelniji nego ikad", rekao je Jovanović.

"Vladu moramo dobiti pod hitno, koja će da objasni predsedniku Republike da postoji parlamentarna većina koja je uspostavljena na dogovoru." kaže Jovanović. On je rekao da je Tadić najbolji za mesto premijera, jer iz DS-a niko nije bolji. "U DS-u nema ijednog političara osim njega, sa svim njegovim slabostima ne postoji niko ko ima tu političku težinu."

Na konstataciju da su kružile priče da je zainteresova za mesto ministra spoljnih poslova, Jovanović je rekao: " Kružile su razne poluinformacije i to samo zato što su oni koji su odgovorni ćutali. Jako je važna spoljna politika, ali ja nikada neću pomisliti da spoljna politika sme da se razvija u konceptu kao poslednjih godina, koja je pokazala da je Srbija daleko od sveta." On je rekao da Srbija ima dva meseca da otkloni prepreke za evro-integracije.

Upitan da li postoji analogija između rezultata Borisa Tadića i DS-a sa rezultatom koji je LDP ostvario na lokalnim izborima u Beogradu, gde nije prešao cenzus, Jovanović je rekao: "Nema analogije. Mi smo platili cenu što smo ponudili projekat koji ljudi nisu razumeli... Ovo je neuspeh samo LDP." On je rekao da od odgovornosti za loš rezultat u Beogradu niko u stranci ne beži i da je LDP izgubio što je stavio javni interes iznad stranačkog. Jovanović je rekao da je na ponovljenim izborima LDP ostvario 25 odsto. On je kazao da nije bio politički interes nekih stranaka da LDP pređe cenzus, jer, kako je rekao, što bi delili sa LDP-om nešto kad mogu sami.

[Srklet]

šokiran sam nedemokratskom i nezajažljivom glađu za vlašću koju izražava DS, te LDP. jasno je da predsjednik srbije treba prvo mandat za sastavljanje vlade treba ponuditi stanci koja ili koaliciji koja ima najviše zastupnika u parlamentu.

[Vel boy]

@popaj, , a ja cu evo patiti shto si ti shokiran i izvrcesh. bit ce prije da izgleda da si napujdan chim nepovezano pishesh te shaljesh ni ne provjerivshi totalni besmisao od konstrukcije, citiram te "jasno je da predsjednik srbije treba prvo mandat za sastavljanje vlade treba ponuditi stanci koja ili koaliciji..."

a chinjenice su da je u Srbiji ogorchena bitka kojim putem ide. vecina DS-a te LDP samo zele da se sprechi vracanje Srbije u politichke devedesete.

btw. tomavuchic vec trchi putinu. http://www.b92.net/info/izbori2012/vest ... _id=612173" target="_blank milina. sledeci je verovatno ahmadinedjad.

[Vel boy]

back on ono shto Cheda reche s chime se vecinom slazem.
najveca greshka Preokreta je shto su opsesirali s kosovskim pitanjem i to na nachin na koji su, nachin koji je u javnosti chesto bio izvrtan kao da zagovara priznavanje Kosova (iako nije, narochito jasno je Vuk Drashkovic govorio da samo treba prihvatiti nestatusni deo Ahtisaari-jevog plana, zbog Srba na Kosovu, nishta vishe...., ali dzaba, zli jezici i lazovi su i to izvrtali kao da je izdajnichko k'o shto su onomad plan Z4 za Hrvatsku.....), nazalost naivno idealistichki i za sebe kontraproduktivno odavali da se nalaze u klizavom terenu glede kosovskog pitanja te tako indirektno davali materijala zlobnicima da lazu i izvrcu. to jeste, da se Preokret nije puno bavio kosovskim pitanjem vec upravo unutrashnjim pitanjima demokratskih i progresivnijih vrednosti i potencijala same Srbije, Preokret bi znatno bolje proshao na izborima nego kako je proshao.

[Srklet]

u normalno parlamentarnoj demokraciji je standard da prvo stranka ili koalicija s najvise zastupnika dobije priliku za sastavljanje vlade. ako u razumnom roku ne uspiju, onda priliku dobija duga po velicini politicka grupacija u parlamentu. to je, dakle, standardna demokratska praksa i tu se nema što raspravljati.
a u srbiji si vladu grabi DS koji jos nije ni dobio mandat da je sastavlja.
patoloska glad za vlascu, a biraci im na izborima jasno porucise da ih na vlasti ne zele.
posteno bi bilo da prvo jorgovanka tabakovic odnosno SNS-ova koalicija dobije mandat za sastavljanje vlade.

sto se tadica tice, srđa popović je to sve lijepo napisao:
http://pescanik.net/2012/05/trenutak-istine-2/" target="_blank

Prilikom poslednjih izbora, Demokratska stranka, sam Tadić, njihovi birači i njihovi mediji, širili su ideju da njihovi konkurenti ne smeju pobediti. Ne da ne mogu pobediti ili da ne bi bilo dobro da pobede, već bukvalno da ne smeju da pobede. I normalno, kada se to ipak dogodilo, drže se kao da se desilo nešto moralno nedopustivo. Profesorka Zagorka Golubović je zaključila da je za rezultat izbora kriv narod i zapretila mu da će emigrirati.

Neshvatljivo je da se poražena strana sada pita: gde su naša 2 procenta koji su nam nedostajali da pobedimo? Njihova dva procenta?! Odakle im uopšte ideja da su imali ta dva procenta?

[Srklet]

[/url]
najveca greshka Preokreta je shto

je predsjednik LDP-a ceda jovanovic, a SPO vuk draskovic. mini-faraoni i serijski izborni gubitnici.

[Vel boy]

nije bash tako da "u normalno parlamentarnoj demokraciji je standard da prvo stranka ili koalicija s najvise zastupnika dobije priliku za sastavljanje vlade. ako u razumnom roku ne uspiju, onda priliku dobija duga po velicini politicka grupacija u parlamentu. to je, dakle, standardna demokratska praksa i tu se nema što raspravljati."

chesto se deshava i u drugim europskim zemljama da ukoliko ima dogovora za nastavak koalicije koja je chinila vladu prije izbora, se to nastavi, usprkos tome shto je neka jedna stranka dobila najvishe glasova.
a u Srbiji postoje i dodatni razlozi vaznosti zashto je bitno sprijechiti srljanje nazad u politichke devedesete ili koshtunichino vrijeme.
no, stvarno, meni je u konachnici vec vishe svejedno, pogotovo ako ja moram tupiti ovo stalno kojekakvim provokatorima i cinicima na jednom jedinom gej forumu Srbije gdje bi trebalo da je jasno koliko je vazno stati uz one koji nastoje sprijechiti srljanje drushtva nazad u politichke devedesete ili koshtunichino vrijeme. ja sam vec i rekao, ako hoce/te, mogu sada slobodno tomavuchicevci-seljailicevci-kozofilkajankovici-bezobraz-zveri-nashi1389-koshtunica-sps-palma- (pozvati i smradikale da se "umiveni" i neumiveno lepo opet brate spoje) vladati. bujrum brate i bog vas/ih veselio...

[Srklet]

pa naravno da trebaju vladati oni koji su na izborima pobijedili. ti zelis ukinuti demokraciju i uvesti bota-diktaturu.

[Vel boy]

[/url]

[/url]
najveca greshka Preokreta je shto

je predsjednik LDP-a ceda jovanovic, a SPO vuk draskovic. mini-faraoni i serijski izborni gubitnici.

be it as it may ali je ochito da tebe popi iritira moje obrazlozenje gdje govorim tochno kako i gdje je Preokret nepotrebno otudjio dobar dio glasacha. ah, gluposti srpskih politichara, bitno je da se ti popi sladish.

[Vel boy]

[/url]pa naravno da trebaju vladati oni koji su na izborima pobijedili. ti zelis ukinuti demokraciju i uvesti bota-diktaturu.

ja sam rekao i objasnio sve shto sam imao. Chanak, Cheda, Zagorka Golubovic.... izmedju ostalih su takodje vrlo jasni kao i ja.
tebi bih popi prijateljski preporuchio da malo iskulirash cijelu stvar......

[Srklet]

[/url]bitno je da se ti popi sladish.

[deran]

[/url]back on ono shto Cheda reche s chime se vecinom slazem.
najveca greshka Preokreta je shto su opsesirali s kosovskim pitanjem i to na nachin na koji su, nachin koji je u javnosti chesto bio izvrtan kao da zagovara priznavanje Kosova (iako nije, narochito jasno je Vuk Drashkovic govorio da samo treba prihvatiti nestatusni deo Ahtisaari-jevog plana, zbog Srba na Kosovu, nishta vishe...., ali dzaba, zli jezici i lazovi su i to izvrtali kao da je izdajnichko k'o shto su onomad plan Z4 za Hrvatsku.....), nazalost naivno idealistichki i za sebe kontraproduktivno odavali da se nalaze u klizavom terenu glede kosovskog pitanja te tako indirektno davali materijala zlobnicima da lazu i izvrcu. to jeste, da se Preokret nije puno bavio kosovskim pitanjem vec upravo unutrashnjim pitanjima demokratskih i progresivnijih vrednosti i potencijala same Srbije, Preokret bi znatno bolje proshao na izborima nego kako je proshao.

čeda je najveći gubitnik ovih izbora,te nije ni pozvan da tumači stvari...

što se pak preokreta tiče i njihovog nebavljenja kosovom-tek to je vrhunac besmisla-jer šta je sama srbija i njen potencijal i njena unutrašnja pitanja-smatraju li kosovo delom srbije ili ne...?

[Vel boy]

o-pa, deran konachno pokazuje svoje prave boje, "(celo) Kosovo je Srbija" itd.....

btw. ochito da je Cheda pozvan od strane onih tj. srpskih medija da kaze svoju. to shto ti derane mislish da ne bi smeo ili trebao samo takodje opet govori o tebi.....

[deran]

naprotiv,pošto smatram da se ta mučna priča jednom mora završiti i kosovo priznati...

sutra da euleks ode i kaže evo vam kosovo natrag,srbija i dalje ne bi znala šta će s njim...


mašio si poentu,po običaju...


(o tvojim bojama drugi put... )

[Stripi]

[/url]Meni su sve ove pateticne pljuvacine po Tadicu napisane ili objavljenje posle rezultata izbora malo bljak.
Mislim tacne su one. Samo su bljak.

Možda i jesu, no što se tiče ovih ljudi, postojale su i prije. Objavljivane su na neovisnim portalim,a poput e-novina, peščanika i sličnih.