[url=http://www.gay-serbia.com/forum/viewtopic.php?p=2378561#p2378561]Popeye napisao:[/url]Srbijanska LGBT zajednica između lošeg i lošijeg
http://bigblog.tportal.hr/ponosipredras ... 2012#29529" target="_blank
Odličan tekst. I tužan.
Naravno, lako je iz Zagreba dijeliti savjete Beogradu, no ne bi bilo loše da se srbijanski aktivisti i LGBT zajednica zapitaju zašto ovdje uspijeva što tamo nikako ne ide, te koja je odgovornost njih samih za takvu situaciju.
A ovo ćeš dočekati u Srbiji gde većina pedera smatra da je aktivizam od đavola i gde je jedina odgovornost da se bude "brate strejtluking".
-- Raspoložen sam za piskaranje večeras, pa hajde. Ovo su neki od mojih izgovora da se ne bavim aktivizmom.
Kada sam bio mlađi, mislio sam da ću se baviti aktivizmom zato što sam oduvek voleo da ispravljam krive Drine, ali sam u međuvremenu malo porastao i izgubio svaku želju da menjam srpsko društvo, zato što mislim da je to uzaludan posao. Što je možda neka vrsta izgovora za lenjost. Dalje, nisam dovoljno histrioničan da bih želeo da budem na TV-u. Ja sam od onih tipova koji, kao bas bleu, teže da budu agorafobične radnice u knjižari. Ponekad imam skoro patološku potrebu da se sklonim od ljudi. Što je možda jedna vrsta izgovora. Srpska kratkovidost, nedostatak empatije i kukavičluk kod mene ponekad proizvodi toliko besa da bih mogao nekog udaviti. To su oni momenti kad prestanem sa racionalnim argumentima i počinjem delim šamare. Lako mi je sebe da zamislim kako od aktiviste završavam kao Ulrike Majnhof, bože me 'prosti.
Ono što sam uspeo jeste da koliko-toliko edukujem ljude iz moje okoline, da odstranim homofobe iz društva i da se sa kolegama i njihovom homofobijom obračunavam kad god imam priliku što na moju sreću ponekad i daje rezultate. Ali tu se moj aktivizam završava, na tom banalnom mikronivou. Sredio sam svoje dvorište i ponekad mi se čini da živim u drugoj državi. Ali bilo koji aktivizam preko toga - ne mogu. Moj emotivni ulog je ogroman, rezultati redovito izostaju.
Znam da je malo i znam da je potpuno nedovoljno, ali iskren da budem, ima situacija kad pogledam homofobične pedere na ovom forumu ili recimo u mojoj teretani gde ih ima frapantno mnogo i pomislim kako je i to previše. (Što je samo još jedan izgovor, znam.)
Znam da bi trebalo da činim više od ovoga, ali mislim da moju odgovornost prema zajednici nadvlada odgovornost prema mom duševnom miru. Što je jako sebično, ali tako je.
