- 09 Apr 2012, 20:12
#2370199
Danijel Server: Dolazi vreme za razgovor o severu Kosova
Danijel Server, ugledni američki ekspert za Balkan i profesor sa vašingtonskog Johns Hopkings univerziteta, u intervjuu za Radio Slobodna Evropa, pored ostalog, ocenjuje da u Prištini postoji politička volja za otvaranje sveobuhvatne diskusije o severu Kosova; da Boris Tadić greši kad kaže da se pokazala uspešnom strategija „I Kosovo i EU“; da se sada, prvi put posle pada Miloševića, stranci neće mešati u sastavljanje vlade u Srbiji; da bi, kad bi bio Tadić i kad bi pobedio na izborima, ušao u koaliciju sa Tomislavom Nikolićem kako bi ga učinio ko-odgovornim za Kosovo; da srpski političari ne otvaraju dosijee tajnih službi verovatno zato što znaju da bi mnoge od njih ti dosijei kompromitovali; da narative o četničkom vođi Dragoslavu Mihailoviću ne treba politički instrumentalizovati već ih prepustiti proveri profesionalnih istoričara i relevantnih arhiva.
RSE: Počnimo poslednjom razmenom hapšenje policajaca između Srbije i Kosova. Koliko su takvi incidenti potencijalno opasni?
Mislim da su vrlo problematični, ali ne znam da li bih baš upotrebio termin “opasni”. Ako hapsite ljude zasto što su vaši sunarodnici uhapšeni u drugoj državi, onda je jasno da niste država u kojoj postoji vladavina prava.
RSE: Zašto je Srbija, zašto je Ivica Dačić to učinio. Da li da dobije koji poen u predizbornoj kampanji?
To je učinio zato što ne zna šta je dopušteno, a šta nedopušteno u demokratskom društvu. Da, to će mu doneti par glasova, nema sumnje. Ali, čak iako su mu ti glasovi bili motiv, kao čovek koji ima bar elementarnu predstavu o tome šta je pravna država, to ne bi učinio. Nema nikakve sumnje da je taj čin informacija o stanju vladavine prava u Srbiji, a neki bi mogli zaključiti i da se ne daje datum početka pristupnih pregovora državi koja čini takve stvari.
RSE: Kako komentarišete odluku Srbije da ne održi lokalne izbore na Kosovu?
To je dobra i mudra odluka, koja će svakako pomoći Srbiji.
RSE: Verujete li da će Srbija ikad više održati lokalne izbore na Kosovu?
To ne znam, ali bih rekao da će bilo šta što se na Kosovu bude dešavalo, a što ima veze sa Srbijom, zahtevati sporazumevanje između Beograda i Prištine. Oni moraju da počnu da sarađuju, posebno kad je u pitanju položaj srpske zajednice, pre svega Srba na severu Kosova. Priština je ostvarila relativno dobre rezultate kad je u pitanju položaj srpske zajednice južno od Ibra, ali to nije postigla na severu Kosova. Tu će, naravno, stvari biti mnogo, mnogo teže i Beograd će, razume se, težiti da bude deo igre, da tako kažem. Mislim da nije problem da bude igrač u toj igri, ali pod uslovom da igra pošteno. A da bi igrao pošteno, mora se dogovarati sa Prištinom. Ako, dakle, želi izbore u severnim opštinama, o tome treba da razgovara sa Prištinom, kako bi se došlo do obostramo prihvatljivog rešenja, takvog koje neće naneti štetu interesima Kosova, ali koje će omogućiti i demokratski glas Srbima na severu Kosova. Možda to tako izgleda, ali to ni u kom slučaju nisu nerešiv problemi.
RSE: Postoji li ikakav plan u nastajanju za sever Kosova? U poslednje vreme mnogo se govori o tome da postoji potreba za pregovorima Prištine i Beograda, uz učešće međunardne zajednice o nekoj vrsti posebnog rešenja za sever Kosova.
Da, govori se dosta o takvim pregovorima, nemam informaciju šta se konkretno na tom planu dešava, ali mislim da dolazi vreme za, ako ništa drugo, sveobuhvatnu diskusiju o tome šta raditi sa severnim Kosovom. Američka pozicija je da to treba da bude proces fazne, postupne, reintegracije sa ostatkom Kosova u skladu sa Ahtisarijevim planom, koji predviđa široku decentralizaciju i samoupavu. Ali, ako neko tome suprotstavlja stav da to nije dovoljno, da, recimo, subvencije Srbima na severu Kosova mogu biti blokirane od strane centralne vlade u Prištini, onda je odgovor – sedite i razgovarajte sa Prištinom.
RSE: Mislite li da postoji politička volja Prištine da se otvori takva diskusija?
Da, mislim da postoji. Iako se to ne vidi na prvi pogled zbog zvanične političke poze, mislim da razboriti ljudi u Prištini savršeno dobro razumeju da ne mogu prosto ščepati kontrolu nad severom Kosova i prinuditi tamošnje Srbe da budu lojalni Prištini. To se neće dogoditi, pa je jedino što im preostaje da polako zadobijaju poverenje severnokosovskih Srba. To, naravno, neće biti ni malo lako, posebno s obzirom na to da je mnogo radikalnih Srba sa čitavog Kosova sada koncentrisano na severu, uz njih imate i dosta Srba prognanih iz Hrvatske koji su veoma frustrirani svojim nesrećnim sudbinama. A tu je još i činjenica da je sever Kosova teritorijalno uz samu Srbiju. Dakle, na sever Kosova ne možete gledati onako kako ste gledali na dva tamošnja prelaza i svako na Kosovu ko je razuman to savršeno dobro zna. Dakle, do rešenja će se morati stići kroz pregovore i dolazi vreme kada treba sesti za sto i tu temu otvoriti.
RSE: Formula sa fusnotom, dogovoreno rešenje za regionalno i međunarodno predstavljanje Kosova doživelo je neuspeh već na samom početku. Može li se ono uopšte održati?
Ja bih tu fusnotu pokazivao sa ponosom. Zašto? Na toj fusnoti je referenca na Rezoluciju 1244 i na mišljenje Međunarodnog suda pravde, koje je, nesumnjivo, na strani Prištine. Međutim, važno je shvatiti da Rezolucija 1244, uprkos svemu što je o njoj rečeno, nije sačuvala suverenitet Srbije nad Kosovom. Jedina jasna referenca o srpskom suverenitetu nalazi se u preambuli, ali preambula nije pravno obavezujuća. Druga referenca na srpski suverenitet je u opisu prelaznih rešenja. Međutim, Rezolucija 1244 jasno kaže da će se konačni status Kosova rešavati kroz politički proces. Po mom mišljenju, Rezolucija 1244 predstavja legalnu potvrdu da je Kosovo različito u odnosu na druge delove tadašnje države i da ima pravo na politički proces kojim će se definisati njegov finalni status, što je pravo koje nijedan drugi deo Srbije, odnosno, tadašnje Jugoslavije, nije imao. Dakle, u toj fusnoti nema ničeg što bi dovodilo u pitanje kosovsku suverenost i nezavisnost. Naprotiv, ona dovofi u pitanje pravo Srbije na suverenitet nad Kosovom.
RSE: Zašto je, onda, bilo otpora u Prištini da se prihvati ta fusnota i referenca na Rezoluciju 1244?
Prosto zato što ljudi često ne razumeju pravne zavrzlame i finese. Mislim da je bila greška što je Priština pružala otpor prihvatanju te fusnote. Ono što je dobila fusnotom jeste to što je eliminisala prepreke od strane zemalja-članica EU koje nisu priznale Kosovo u daljim odnosima između Kosova i EU. Španija, Rumunija ili Kipar, recimo, ne mogu više da kažu da ne prihvataju Sporazum o pridruživanju i stabilizaciji ili ukidanje viznog režima sa Kosovom zato što ne priznaju Kosovo. Sada, dakle, postoji formula i sve dok Kosovo tu fusnotu prihvata i ističe, zemlje-članice EU obavezne su da ne blokiraju sporazume između EU i Prištine. To, dakle, nije poraz već sasvim suprotno – velika prednost za Kosovo.
RSE: Predsednik Srbije Boris Tadić izjavio je da je dobijeni status kandidata za EU dokazao da je formula “I Kosovo i Srbija”, bila recept za uspeh. Da li je bila i hoće li nadalje biti?
On greši. To možda može biti formula uspeha na srpskoj unutrašnjoj političkoj sceni, ali na putu Srbije ka EU to neće biti uspešna karta. Uostalom, mnoge zemlje Evropske unije su mu to otvoreno saopštile. Čak i prosrpske članice EU rekle su mu da neće biti ništa od članstva Srbije u Evropsku uniju sve dok se ne reši pitanje Kosova. A svako ko misli da se pitanje Kosova može rešiti ponovnim uspostavljanjem suvereniteta Srbije nad Kosovom živi zaista u drugačijoj realnosti od ostatka sveta. Dakle, Tadić pravi veliku grešku. Znam da to radi zbog predizborne kalkulacije i možda bih i glasao za njega, ali ovo mu ne bih poverovao.
RSE: Kad kažete, čak i prosrpske članice EU... na koje zemlje mislite?
Serwer: Švedska je, primera radi, rekla Srbjiji da neće postati članica Evropske unije dok ne reši sve probleme sa Kosovom. To je, uostalom, poznata činjenica. Jednu stvar je u ovom kontekstu posebno važno razumeti: dovoljno je da samo jedna članica blokira odluku o datumu početka pristupnih pregovora ili o učlanjenju u EU. Mislim da ima bar dvadeset država-članica EU koje bi blokirale članstvo Srbije u EU ako ne reši sve probleme sa Kosovom; bar dvadeset, a možda i svih dvadeset sedam.
RSE: Predsednik Boris Tadić se odlučio za prevremene predsedničke izbore, istovremeno sa parlamentarnim i lokalnim. Zašto je po vama doneo takvu odluku?
Pretpostavljam zato što misli da će pobediti.
RSE: Da li je motiv za to i da, kao najharizmatičniji u njoj, pomogne svojoj stranci u izborima?
Da, pomoć sopstvenoj partiji bi takođe mogao biti motiv. Ja sam anticipirao da do toga može doći. Delimično zato da bi se opozicioni rival što pre izbacio iz ravnoteže. Osim toga, čini se da je ovo najbolji momenat za njega.
RSE: Da li njegova odluka reflektuje i veći strah od Nikolića nego što priznaje?
Znate, svaki političar koji se ne boji opozicije pravi veliku grešku. Politika je vrlo kompetitivan biznis. Siguran sam da ne bi sazvao prevremene predsedničke izbore da ne veruje da će to njemu i njegovoj stranci doneti prednosti.
RSE: Između Tadićevih Demokrata i Nikolićevih Naprednjaka, koju stranku bi Zapad favorizovao? Koga bi voleo da vidi kao pobednika i mandatara nove vlade?
Na strani Tadića je, bez svake sumnje, mnogo simpatija kako u Evropskoj uniji tako i Sjedinjenim Državama. On je već poznata veličina, pristojan čovek itd. Kad je reč o Nikoliću, više je zabrinutosti, on je manje poznat, iza njega je nacionalistička prošlost. Ja, međutim, verujem da je iza nas vreme kad su se stranci mešali u izbore i sastavljanje vlada. Rekao bih da će ovo verovatno prvi izbori u Srbiji od pada Miloševića, na kojima će se o 98% onoga što će se događati nakon izbora odlučivati u Srbiji a ne izvan Srbije.
RSE: Da, ali se verovatno sećate da su nakon prošlih izbora Sjedinjene Države i Evropska unija vrlo aktivno učestvovale u sastavljanju vlade Srbije.
Moj utisak je da će one ovoga puta biti mnogo manje aktivne u tom smislu nego nakon prošlih izbora. Još nešto bih dodao: ukoliko Nikolić i Tadić, DS i SNS, odluče da uđu u koaliciju, niko u Vašingtonu zbog toga ne bi bio posebno nezadovoljan. Naprotiv. Naročito ne bi bio nesrećan ako bi ta koalicija energičnije rešavala probleme sa Kosovom nego neki drugi savez koji bi formirao vladu.
RSE: Kolika je verovatnoća da se formira ta velika koalicija?
Mislim da nije nemoguće da do toga dođe. Da sam ja Tadić, da sam tek pobedio na izborima, a znam da je najtvrđi orah koji me čeka rešavanje pitanja Kosova, nastojao bih da učinim Nikolića ko-odgovornim u rešavanju tog problema. Dakle, smatrao bih da bi svi sporazumi koji me čekaju u vezi sa Kosovom bili verodostojniji ako iza njih, pored mene, stoji i najjača partija opozicija. Mislim da je takav politički stav apsolutno normalan i razuman i ne bih bio iznenađen ako bi se Tadić za njega na kraju i opredelio.
RSE: Srbija ni posle dvanaest godina od rušenja bivšeg režima nije otvorila dosijee tajnih službi i jedina je bivša komunistička zemlja koja to nije učinila. Evropski parlament je u poslednjoj rezoluciji saopštio da Srbija to mora učiniti ako želi u EU. Zašto političke elite po vašem mišljenju nisu otvorile dosijee tajne policije?
Jedino što se nameće kao odgovor na to pitanje jeste da su političke elite na vlasti nespremne da to učine zato što bi sadržaj tih tajnih dosijea mnoge među njima kompromitovao. Znate, nereformisane tajne službe jedan su od najvećih problema Srbije. Nisam do sada video nijednu meru koja se odnosila na srpske bezbednosne službe koja bi bila uverljivo reformska. Smatram da bi predsednik Tadić više nego bilo ko drugi morao osećati teške posledice takvog stanja stvari u službama. Nadam se u tom smislu da će politička elita ne samo otvoriti tajne dosijee nego i temeljno reformisati službe bezbednosti. Uostalom, ako to sama Srbija ne uradi, to će doći na dnevni red kao uslov za napredak u evrointegraciji Srbije.
RSE: To što vladajuće garniture neće da otvore tajne dosijee zaista nameće ozbiljne sumnje i pitanja: vladaju li nama ljudi ucenjeni od tih tajnih službi jer su bili njeni saradnici, što bi se otvaranjem tajnih dosijea i otkrilo?
To svakako nameće mnogo pitanja. Najbolji način da se na ta pitanja odgovori jeste da se tajni dosijei otvore i da se počne proces temeljnog čišćenja bezbednosnih službi. Ne samo pojedinaca nego čitavog narativa i čitave istorije tajnih službi. Ali, ne samo Miloševićevog nego i vremena nakon Miloševića.
RSE: Evropska unija će, kažete, dovesti srpsku politiku do otvaranja tog pitanja?
Da, nadam se da će to EU učiniti, ali smatram da je mnogo verodostojnije da Srbija to sama učini. Osim nekoliko pojedinaca, nisam, međutim, do sada čuo snažne pozive političara da se to učini.
RSE: Pitala bih vas i šta mislite o rehabilitaciji vođe četničkog pokreta Dragoslava Mihailovića. Taj proces koji je počeo, prate duboke podele i kontroverze, kako u Srbiji, tako i širom regiona.
I na Zapadu ima prilično dubokih podela među ekspertima kad je reč o ulozi Mihailovića. Napravljen je, recimo, pre nekoliko godina dokumentarac koji sugeriše da je Zapad trebalo da na kraju rata podrži Mihailovića. Znate, postoji mnogo instrumentalizacije svih tih narativa, koji, nažalost, bivaju stavljani u funkciju različitih političkih opcija koje su na sceni danas, a ne u funkciju otkrivanja istorijske istine, odnosno, laži. Moje stanovište je da diskusija o toj temi treba da bude u rukama profesionalnih istoričara, a ne političara. Sud, razume se, svoj posao mora da obavi jer i nema drugog izbora ako je neko već pokrenuo sudski proces. Ali, što se tiče otkrivanja istine, mislim da je najbolje pustiti istoričare da istraže relevantne arhive, a definitivne zaključke donositi tek na osnovu rezultata do kojih oni dođu kad temeljno prekopaju te arhive i pokažu relevantnu zbirku nepobitnih istorijskih dokumenata.
(Radio Slobodna Evropa)
