Slučaj Miladin Kovačević, godinu dana kasnije
Srbija. Godina 2012, vreme medijskih i ljudskih prava i sloboda. Miladin Kovačević, momak iz Srbije, zemlje medijskih i ljudskih prava i sloboda, trenutni stanovnik Kazneno-popravnog zavoda Sombor.
Amerika. Godina 2008. Momak iz zemlje Srbije, odrastao u tradicionalnoj srpskoj lekarskoj porodici, potukao se sa momkom, odraslim u tradicionalno američkoj bogataškoj porodici, koji je seksualno uznemiravao Kovačevićevu drugaricu. Amerika montira fotografije, izmišlja povrede i tuču naziva „pokušajem ubistva“.
Srbija. Godina 2010. Prvi osnovni sud osudio je Miladina Kovačevića na dve godine i tri meseca zatvora zbog „nanošenja teških povreda“ američkom državljaninu. Prvi osnovni sud osudio je Miladina Kovačevića BEZ dostavljenih dokaza iz Amerike, jer su se oni „izgubili“.
Srbija. Godina 2011. Miladin Kovačević postaje stanovnik KPZ Sombor.
Godinu dana kasnije niko ko se bavi istraživačkim novinarstvom nije se zapitao šta se dešava danas sa tim momkom. Evo šta se dešava danas, pošto je prihvaćena američka verzija priče i bez dokaza momak poslat u zatvor: tortura se nastavila. Zašto? Zašto pod našim okriljem? Zašto se ne poštuje Zakon o izvršenju zavodskih sankcija Republike Srbije? Zašto se krše prava lica lišenih slobode? I na kraju, zašto se o tome ćuti?!
Član 39. Zakona o izvršenju zavodskih sankcija kaže da osuđeni koji je učinio krivično delo iz nehata kao i lice koje je prvi put osuđeno na kaznu zatvora od jedne do tri godine, raspoređuje se u zatvor otvorenog ili poluotvorenog tipa. Ali Kovačević, za koga svaka reč ovog člana je odgovarajuća, biva smešten u zatvor tzv. poluotvorenog tipa ali ima najzatvoreniji tretman, gde mu je komisija odredila da pripada grupi B1, što je odmah, po nalogu upravnika Nikole Ilića, promenjeno u još goru B2 grupu. U jednom trenutku komisija predlaže premeštanje u otvoreni deo tj. Elan, ali Uprava piše naređenje o čišćenju toaleta i radu u vešernici, gde svaka odluka komisije biva obesmišljena. Ta odluka je i danas na snazi, nakon godinu dana odsluženja kazne.
Član 65. istog zakona kaže da je obavezno čovečno postupanje prema osuđeniku što se otvoreno krši ukoliko momku koji je visok 2.06 metara odredite za radnu aktivnost pranje veša u prostoriji nižoj od njega. Tu se takođe i krše članovi 87. i 88. Zakona koji kažu da rad ne sme biti ponižavajući i da se određuje prema psihičkim i fizičkim sposobnostima, kao i željama osuđenog.
Član 68. Zakona kaže da slobodno vreme osuđeni, u trajanju od dva sata dnevno, ima pravo na organizovanu fizičku i sportsku aktivnost. Iako u KPZ-u Sombor postoje uslovi za ostvarivanje sportskih aktivnosti, Miladinu Kovačeviću, inače košarkašu, one su najstrožije zabranjene.
Član 110. i 111. Zakona govore da zavod organizuje različite vidove obrazovanja i da je osuđeniku dozvoljeno vanredno školovanje. Zakon kaže ali Uprava ne dozvoljava! Miladin je bio student Pravnog fakulteta u Novom Sadu kada je otišao na izdržavanje kazne i molio je Upravu da mu dozvoli da izlazi na ispite u rokovima i tako nastavi svoje obrazovanje, ali nijedna molba nije uvažena.
Prava na posetu izvan zavoda, pravo na izlazak u grad, pravo na posetu porodici vikendom, pravo na godišnji odmor, pravo na uslovni otpust – prava propisana Zakonom, misaona su imenica za Miladina Kovačevića.
Verovali ili ne, Uprava izmišlja disciplinske prestupe u svojim spisima i smešta Kovačevića u samicu, samo da bi imala nekakvo pokriće za nečovečno postupanje.
Vrhunac golgote koju ovaj mladi čovek preživljava je udar na njegovo zdravlje! Naime, pranje veša u vlažnom podrumu neadekvatne visine čoveku od 2.06 metara visine, moralo je izazvati oboljenje kičmenog stuba! U više navrata, je zbog trostruke povrede kičme, prevožen u specijalnu zatvorsku bolnicu u Beograd; tamo je pregledan, urađene su dve magnetne rezonance i profesor neurohirurgije je preporučio operativno, a zatim i rehabilitaciono, lečenje – međutim Uprava to nije dozvolila! Odlaganje ovakve operacije prouzrokuje konstantno pogoršanje oboljenja. Dalje, dolazi do ponavljanja upale krajnika, gde opet bolnica u Beogradu predlaže operaciju, ali svevišnja Uprava ne dozvoljava! Pravo bolesnika na lečenje, na privatnost u lečenju, na adekvatan operativni i postoperativni tretman ne važe za Miladina Kovačevića, ali ih zato visoko kvalifikovani kriminalci imaju u izobilju i o trošku države, tj. NAS – poreskih obveznika.
Analizirajući sve, prosto je nemoguće ne postaviti pitanje gde su sada Zaštitnik prava građana, Helsinški odbori za ljudska prava i svi ostali centri i odbori, sada kada strada mlad čovek, koji pritom nikada ranije nije imao problema sa zakonom?!
Na pitanje gde su slobodni mediji i istraživačko novinarstvo nameće se više potpitanja i to: Ako su slobodni, da li je moguće da u tolikom procentu vlada jednoumlje?! Ako istražuju, da li je moguće da niko ne pita za život momka od 24 godine?!
Srbijo, zemljo medijskih i ljudskih prava i sloboda, progovori!
Ljubica Tijanić
Kakav stil pisanja ko za zidne novine u palanačkoj osnovnoj školi....i budaletina pranoidna, to u samom startu.