- 03 Feb 2012, 16:39
#2352159
Sve kontroverze i problemi vezani za novi sistem karata u beogradskom javnom prevozu
Uvođenje sistema Bus Plus pokreće mnogo spornih pitanja: Zašto se uvodi novi sistem? Ko uvodi novi sistem? Ekonomska isplativost? Transparentnost celog posla? Prednosti i mane pri korišćenju novog sistema? Uspešnost ovog sistema u drugim zemljama? Ali idemo redom...
Ko nas je pitao?
O uvođenju novog sistema ljudi su saznali preko noći. Jednog dana su u prevozima javnog saobraćaja videli automate za koje do skora nisu znali čemu služe. Tek od skoro, kada je obelodanjena cela zamisao oko novog sistema Bus Plusa, građani Beograda su mogli da načuju o čemu se radi, ali nedovoljno. Ovde se postavlja pitanje gradskoj upravi Beograda, da li je i ako jeste na koji način izvršena javna rasprava oko novog sistema u gradskom saobraćaju? Naravno da nije, čak građani nisu ni na televiziji da čuju ništa o ovome do skora. Kao što nije uključena stručna javnost po ovom pitanju. Da li su DS i ostale stranke vladajuće većine kandidovali ovo u njihovi programima na prošlim gradskim izborima na osnovu kojih su ih građani birali? Nisu, što znači da za ovaj novi sistem niti je ko pitan niti je to neko predložio na izborima već samo obavestio narod bez obzira što se ceo sistem finansira isključivo od strane tih istih građana.
Ko stoji iz ovog projekta?
Ovaj sistem koji kod nas nosi ime Bus Plus izradila je turska firma Kenkart Global Elektronik Limited Sirketi (u daljem tekstu Kentkart) iz Istambula. Iza celog projekta Bus Plus stoji konzorcijum firmi „Društvo za marketing i usluge d. o.o Apex Solution Technology”, „Preduzeće za usluge, trgovinu i inženjering d. o.o. Lanus“ (u daljem tekstu Apeks i Lanus) , i Kentkart.
Naime, prema podacima iz APRa, firma Apeks je osnovana 24. 03. 2009. sa sedištem u Beogradu, Baba Višnjina 20, pod matičnim brojem u APRu 20514841. Direktor ove firme ujedno i jedino lice koje se navodi kao osnivač je tridesetogodišnji Veljko Vlahović. Sami članovi društva Apeks tj. osnivači su Kentkart i Lanus.
Početni kapital firme Apeks koji se navodi u APRu je 500 evra, i to 50 evra od strane Kentkarta i 450 evra od strane Lanusa. Poslovanje firme Apeks u ove 3 godine praktično ne postoji. Prihod ove firme u 2009. godini iznosi 0, koliki je i broj zaposlenih. U 2010. godini poslovni prihod ove firme iznosi 2 904 dinara u 1 zaposlenog, da li to znači da je taj jedan zaposlen primiao platu od 2 904 dinara u 12 rata? Ne, ovde se očigledno radi o fantomskoj firmi koja je osmišljena isključivo radi ovog posla.
Firma Lanus osnovana je 12. 06. 2007. godine. Sa sedištem u Beogradu, Kneginje Zorke 20, pod matičnim br 20298693. Početni kapital ove firme bio je 500 evra. Osnivači ove firme su: Miroslav Petrović (85evra); Ivan Bukelić (135evra); Vojislav Krstić (25evra); Aleksandar Đorđević (85 evra) i preduzeće za proizvodnju, trgovinu i usluge WP TIM SISTEM D. O.O. (170evra). Poslovanje ove firme tokom 2008 godine je: 22 zaposlena i prihod od 3 409 787 dinara (oko 40 000 evra); 2009 godine: 55 zaposlenih i poslovni prihod od 7 560 738 dinara (oko 70 000 evra); 2010 godine: 63 zaposlenih poslovni dobitak od 7 146 628 dinara (oko 70 000 evra). Ako pogledamo poslednju godinu videćemo da prihod iznosi oko 70 000 evra dok u firmi ima 63 zaposlena, ako uzmemo da je prosečna plata po zaposlenom 20 000 dinara tj 200 evra i pomnožimo to sa 12 meseci dobijamo cifru 151 000evra, odakle su isplaćivane plate zaposlenima? Inače ova firma je specijalizovana za e-dopune ali nije nikada učestvovala u projektima javnog saobraćaja. Zanimljivost je da je Lanus d. o.o. 2008. godine pripojio firmu PHT Internationala, koja je tada bila u vlasništvu Radeta Terzića, bivšeg tužioca, smenjenog u operaciji sablja.
Kentkart je turska firma sa sedištem u Istambulu. Specijalizovana je za smart kartice i praćenje vozila u javnom saobraćaju. Trenutno radi na 12 projekata u Turskoj i 7 međunarodnih projekata. U ovih 7 zemalja spadaju: Skoplje (Makedonija), Prizren (Republika Kosova!), Aman (Jordan), Alepo (Sirija), Doha (Katar), Tczew (Poljska). Iz ovoga se vidi da nemaju iskustva sa evropskim projektima bar ne uspešnim.
Sumnje
Kao što može da se vidi iz informacija o firmama, Apeks je oformljen 2009. godine od firmi Kentkart i Lanus, dok je tender za ovaj projekat bio objavljen juna 2010 godine a ugovor zaključen septembra 2010. Ovde se postavlja pitanje da li je tender već unapred bio namešten? Zašto bi turska firma osnivala ovde firmu koja nema nikakvo poslovanje godinu dana pre objavljivanja tendera? Postavlja se pitanje da li je tender bio unapred pripremljen i da li je određeno ko će taj projekat dobiti. Od transparentnosti i slobodne tržišne utakmice izgleda da nema ništa, kada su u pitanju sigurni profiti poput karata za javni prevoz.
U prilog ovome navodim činjenicu da je tender bio raspisan u junu 2010. g. a ugovor bio zaključen u septembru 2010. g. Svi građani Srbije znaju da sistem u našoj državi nije efikasan, pa je teško poverovati da smo naprasno postali sa istim ljudima na vlasti. Tako da i ovo ukazuje na to da je tender već unapred namešten turskoj firmi Kentkart. Zašto je tender bio raspisan i ugovor zaključen u vremenu pauze gradske skupštine?
Pored toga, zašto bi teneder bio dostavljen firmama koje ili nemaju nikakvo iskustvo ili ono nije Bog zna kakvo, ako je francuska firma, znatno iskusnija, ponudila 30% jeftiniju ponudu?
Da bi se ovo demantovalo, gradska uprava treba da pokaže ugovor koji je grad Beograd potpisao sa turskom firmom i sa firmom Apeks. S obzirom da ugovor nikada nije objavljen u javnosti tako da građani ne znaju na šta su istim obavezani.
Druga sporna stvar oko ovog posla i ovih firmi je zalog za kredite. Kredit na osnovu zaloga je tražen od Erste GCIB Finance I B. V. FRED, Holandija na 2,2 miliona evra, ERSTE BANK AD NOVI SAD na 116.176,24 evra i ERSTE BANK AD NOVI SAD na 50.000.000,00 dinara. Prva dva navedena dospevaju u roku od 2,5 godine, dok dinarski kredit dospeva 14.01.2012. Ovde se postavlja osnovno pitanje zašto bi banka, bilo koja, dala ovoliki kredit na osnovu kapitala od 500 evra (Kentkart 50 evra i Lanus 450evra)?
Dalje, turskoj firmi Kentkart je pripalo 8,5 % profita od prodatih karata. Takođe, karte više ne naplaćuje GSP, već privatna firma Apeks, odnosno Bus Plus. Takođe, portparol Gordana Perović, navodi da ova privatna firma ne radi samostalno već je pod kontrolom Grada i Direkcije za saobraćaj. Ako ne radi kao privatna firma koji je razlog da grad preda celu infrastrukturu Bus Plusu? Naravno da prihod ide privatnoj firmi, kao i to da 8,5% ide turskoj firmi. Umesto da grad puni svoj budžet do naplate karata, što donosi ne mali prihod, ovaj posao je ustupljen privatnoj firmi i sa 8,5% je čašćena obogaćena Turska.
Sledeće sporno pitanje oko sistema Bus Plus je sa infrastrukturom GSPa: Na osnovu čega je firmi Apeks predata celokupna infrastruktura GSPa, takođe na osnovu čega su radnici GSPa dužni da pređu u firmu Bus Plus? Kako je izjavila portparol Bus Plusa, Gordana Preović, pola kontrolora je prešlo iz GSPa u Bus Plus. Takođe se postavlja pitanje da li se firma Apeks obavezala na isti tretman ljudi koji su zaposleni u GSP?
Takođe, jedna od bojazni je privatizacija GSPa. Pošto je infrastruktura ustupljena Apeksu, da li to znači da će Apeks imati prednost preče kupovine?
Ko garantuje da Apeks ne može da proda Bus Plus stranoj firmi pošto ugovor nije nikada objavljen i ne znamo na šta su se obavezali?
Zašto nigde nije objavljena cena kompletnog posla po tenderu i kolika je cena ispala na kraju posla? Zbog mnogih sumnjivih stvari ponovo tražimo od gradskih vlasti da se ugovor javno objavi.
I posle svega, postavljamo pitanje zašto je morao da se uvede ovaj sistem. Da li je ovakav sistem neophodan u zemlji u kojoj su putevi puni rupa, a autobusi stari preko 20 godina, u kojima ne radi grejanje, u kojima krov prokišnjava? Da li stvarno mislite da je to neophodno? Da li je novac mogao biti upotrebljen na pametniji način? Da li je pre svega putnicima trebao da se obezbedi udobniji prevoz koji oni plaćaju?
Nemanja Nedeljković
Uvođenje sistema Bus Plus pokreće mnogo spornih pitanja: Zašto se uvodi novi sistem? Ko uvodi novi sistem? Ekonomska isplativost? Transparentnost celog posla? Prednosti i mane pri korišćenju novog sistema? Uspešnost ovog sistema u drugim zemljama? Ali idemo redom...
Ko nas je pitao?
O uvođenju novog sistema ljudi su saznali preko noći. Jednog dana su u prevozima javnog saobraćaja videli automate za koje do skora nisu znali čemu služe. Tek od skoro, kada je obelodanjena cela zamisao oko novog sistema Bus Plusa, građani Beograda su mogli da načuju o čemu se radi, ali nedovoljno. Ovde se postavlja pitanje gradskoj upravi Beograda, da li je i ako jeste na koji način izvršena javna rasprava oko novog sistema u gradskom saobraćaju? Naravno da nije, čak građani nisu ni na televiziji da čuju ništa o ovome do skora. Kao što nije uključena stručna javnost po ovom pitanju. Da li su DS i ostale stranke vladajuće većine kandidovali ovo u njihovi programima na prošlim gradskim izborima na osnovu kojih su ih građani birali? Nisu, što znači da za ovaj novi sistem niti je ko pitan niti je to neko predložio na izborima već samo obavestio narod bez obzira što se ceo sistem finansira isključivo od strane tih istih građana.
Ko stoji iz ovog projekta?
Ovaj sistem koji kod nas nosi ime Bus Plus izradila je turska firma Kenkart Global Elektronik Limited Sirketi (u daljem tekstu Kentkart) iz Istambula. Iza celog projekta Bus Plus stoji konzorcijum firmi „Društvo za marketing i usluge d. o.o Apex Solution Technology”, „Preduzeće za usluge, trgovinu i inženjering d. o.o. Lanus“ (u daljem tekstu Apeks i Lanus) , i Kentkart.
Naime, prema podacima iz APRa, firma Apeks je osnovana 24. 03. 2009. sa sedištem u Beogradu, Baba Višnjina 20, pod matičnim brojem u APRu 20514841. Direktor ove firme ujedno i jedino lice koje se navodi kao osnivač je tridesetogodišnji Veljko Vlahović. Sami članovi društva Apeks tj. osnivači su Kentkart i Lanus.
Početni kapital firme Apeks koji se navodi u APRu je 500 evra, i to 50 evra od strane Kentkarta i 450 evra od strane Lanusa. Poslovanje firme Apeks u ove 3 godine praktično ne postoji. Prihod ove firme u 2009. godini iznosi 0, koliki je i broj zaposlenih. U 2010. godini poslovni prihod ove firme iznosi 2 904 dinara u 1 zaposlenog, da li to znači da je taj jedan zaposlen primiao platu od 2 904 dinara u 12 rata? Ne, ovde se očigledno radi o fantomskoj firmi koja je osmišljena isključivo radi ovog posla.
Firma Lanus osnovana je 12. 06. 2007. godine. Sa sedištem u Beogradu, Kneginje Zorke 20, pod matičnim br 20298693. Početni kapital ove firme bio je 500 evra. Osnivači ove firme su: Miroslav Petrović (85evra); Ivan Bukelić (135evra); Vojislav Krstić (25evra); Aleksandar Đorđević (85 evra) i preduzeće za proizvodnju, trgovinu i usluge WP TIM SISTEM D. O.O. (170evra). Poslovanje ove firme tokom 2008 godine je: 22 zaposlena i prihod od 3 409 787 dinara (oko 40 000 evra); 2009 godine: 55 zaposlenih i poslovni prihod od 7 560 738 dinara (oko 70 000 evra); 2010 godine: 63 zaposlenih poslovni dobitak od 7 146 628 dinara (oko 70 000 evra). Ako pogledamo poslednju godinu videćemo da prihod iznosi oko 70 000 evra dok u firmi ima 63 zaposlena, ako uzmemo da je prosečna plata po zaposlenom 20 000 dinara tj 200 evra i pomnožimo to sa 12 meseci dobijamo cifru 151 000evra, odakle su isplaćivane plate zaposlenima? Inače ova firma je specijalizovana za e-dopune ali nije nikada učestvovala u projektima javnog saobraćaja. Zanimljivost je da je Lanus d. o.o. 2008. godine pripojio firmu PHT Internationala, koja je tada bila u vlasništvu Radeta Terzića, bivšeg tužioca, smenjenog u operaciji sablja.
Kentkart je turska firma sa sedištem u Istambulu. Specijalizovana je za smart kartice i praćenje vozila u javnom saobraćaju. Trenutno radi na 12 projekata u Turskoj i 7 međunarodnih projekata. U ovih 7 zemalja spadaju: Skoplje (Makedonija), Prizren (Republika Kosova!), Aman (Jordan), Alepo (Sirija), Doha (Katar), Tczew (Poljska). Iz ovoga se vidi da nemaju iskustva sa evropskim projektima bar ne uspešnim.
Sumnje
Kao što može da se vidi iz informacija o firmama, Apeks je oformljen 2009. godine od firmi Kentkart i Lanus, dok je tender za ovaj projekat bio objavljen juna 2010 godine a ugovor zaključen septembra 2010. Ovde se postavlja pitanje da li je tender već unapred bio namešten? Zašto bi turska firma osnivala ovde firmu koja nema nikakvo poslovanje godinu dana pre objavljivanja tendera? Postavlja se pitanje da li je tender bio unapred pripremljen i da li je određeno ko će taj projekat dobiti. Od transparentnosti i slobodne tržišne utakmice izgleda da nema ništa, kada su u pitanju sigurni profiti poput karata za javni prevoz.
U prilog ovome navodim činjenicu da je tender bio raspisan u junu 2010. g. a ugovor bio zaključen u septembru 2010. g. Svi građani Srbije znaju da sistem u našoj državi nije efikasan, pa je teško poverovati da smo naprasno postali sa istim ljudima na vlasti. Tako da i ovo ukazuje na to da je tender već unapred namešten turskoj firmi Kentkart. Zašto je tender bio raspisan i ugovor zaključen u vremenu pauze gradske skupštine?
Pored toga, zašto bi teneder bio dostavljen firmama koje ili nemaju nikakvo iskustvo ili ono nije Bog zna kakvo, ako je francuska firma, znatno iskusnija, ponudila 30% jeftiniju ponudu?
Da bi se ovo demantovalo, gradska uprava treba da pokaže ugovor koji je grad Beograd potpisao sa turskom firmom i sa firmom Apeks. S obzirom da ugovor nikada nije objavljen u javnosti tako da građani ne znaju na šta su istim obavezani.
Druga sporna stvar oko ovog posla i ovih firmi je zalog za kredite. Kredit na osnovu zaloga je tražen od Erste GCIB Finance I B. V. FRED, Holandija na 2,2 miliona evra, ERSTE BANK AD NOVI SAD na 116.176,24 evra i ERSTE BANK AD NOVI SAD na 50.000.000,00 dinara. Prva dva navedena dospevaju u roku od 2,5 godine, dok dinarski kredit dospeva 14.01.2012. Ovde se postavlja osnovno pitanje zašto bi banka, bilo koja, dala ovoliki kredit na osnovu kapitala od 500 evra (Kentkart 50 evra i Lanus 450evra)?
Dalje, turskoj firmi Kentkart je pripalo 8,5 % profita od prodatih karata. Takođe, karte više ne naplaćuje GSP, već privatna firma Apeks, odnosno Bus Plus. Takođe, portparol Gordana Perović, navodi da ova privatna firma ne radi samostalno već je pod kontrolom Grada i Direkcije za saobraćaj. Ako ne radi kao privatna firma koji je razlog da grad preda celu infrastrukturu Bus Plusu? Naravno da prihod ide privatnoj firmi, kao i to da 8,5% ide turskoj firmi. Umesto da grad puni svoj budžet do naplate karata, što donosi ne mali prihod, ovaj posao je ustupljen privatnoj firmi i sa 8,5% je čašćena obogaćena Turska.
Sledeće sporno pitanje oko sistema Bus Plus je sa infrastrukturom GSPa: Na osnovu čega je firmi Apeks predata celokupna infrastruktura GSPa, takođe na osnovu čega su radnici GSPa dužni da pređu u firmu Bus Plus? Kako je izjavila portparol Bus Plusa, Gordana Preović, pola kontrolora je prešlo iz GSPa u Bus Plus. Takođe se postavlja pitanje da li se firma Apeks obavezala na isti tretman ljudi koji su zaposleni u GSP?
Takođe, jedna od bojazni je privatizacija GSPa. Pošto je infrastruktura ustupljena Apeksu, da li to znači da će Apeks imati prednost preče kupovine?
Ko garantuje da Apeks ne može da proda Bus Plus stranoj firmi pošto ugovor nije nikada objavljen i ne znamo na šta su se obavezali?
Zašto nigde nije objavljena cena kompletnog posla po tenderu i kolika je cena ispala na kraju posla? Zbog mnogih sumnjivih stvari ponovo tražimo od gradskih vlasti da se ugovor javno objavi.
I posle svega, postavljamo pitanje zašto je morao da se uvede ovaj sistem. Da li je ovakav sistem neophodan u zemlji u kojoj su putevi puni rupa, a autobusi stari preko 20 godina, u kojima ne radi grejanje, u kojima krov prokišnjava? Da li stvarno mislite da je to neophodno? Da li je novac mogao biti upotrebljen na pametniji način? Da li je pre svega putnicima trebao da se obezbedi udobniji prevoz koji oni plaćaju?
Nemanja Nedeljković
