Bootstrap Framework 3.3.6

Over a dozen reusable components built to provide iconography, dropdowns, input groups, navigation, alerts, and much more...

Aktuelnosti javnog zivota

Moderatori: Stripi, Moderators

#2346930
nikolaidis je nevazan u citavom skandalu oko nikolaidisa.

kako je policija RS dopustila da se unese arsenal oružja u dvoranu u kojoj je bila proslava? je li netko zbog toga pozvan na odgovornost ili dao ostavku? kako je moguce da je jedina žrtva navodnog pokušaja atentata na dodika i tadića direktor narodne biblioteke srbije? što je to radila dačićeva policija ako je predsjedniku srbije prijetio arsenal oružja? itd.

jebes nikolaidisa i njegov tekst.
#2346951
[url=http://www.gay-serbia.com/forum/viewtopic.php?p=2346930#p2346930]Popeye napisao:[/url]nikolaidis je nevazan u citavom skandalu oko nikolaidisa.

kako je policija RS dopustila da se unese arsenal oružja u dvoranu u kojoj je bila proslava? je li netko zbog toga pozvan na odgovornost ili dao ostavku? kako je moguce da je jedina žrtva navodnog pokušaja atentata na dodika i tadića direktor narodne biblioteke srbije? što je to radila dačićeva policija ako je predsjedniku srbije prijetio arsenal oružja? itd.

jebes nikolaidisa i njegov tekst.
veze ti nemam za direktora biblioteke,u priču o atentatu ne verujem,ali je očigledno važan i nikolaidis-zgleda da i savetniku treba savetnik... :jbg:
#2347620
Loš terorizam i dobar (auto)šovinizam


Sreten Ugričić, filozof i samoproglašeni naslednik Danila Kiša, već godinama kuca na vrata sve brojnijeg kluba heroja "liberalne" Srbije i miljenika zapadne diplokratije. Iako mu pisanje pamfleta, koje možemo čitati i kao primere autošovinističke argumentacije, ide mnogo bolje od lepe književnosti, vrata se sve do ove nedelje nisu širom otvorila. Valjda nije bilo lako naći dovoljno onih koji su spremni da poveruju da je neko istovremeno antifašista i funkcioner klerofašističkog poretka. Ovaj ambiciozni kadar svih postmiloševićevskih režima godinama je u sebi uspešno sjedinjavao bahatog funkcionera, beskompromisnog opozicionara i ljutitog nezavisnog intelektualca.

Ugričić je jedan od domaćih autora čiji nam tekstovi sugerišu da je ova zemlja toliko loša da bi se, posle suočavanja sa prvom Srbijom, Hitler, Gebels i Gering verovatno osetili inferiorno i možda čak zapitali – da li je moguće da smo u Aušvicu toliko podbacili? U njegovom autošvinističkom opusu ima mnogo toga što bi ogrejalo njihovo srce – od relativizovanja i trivijalizacije holokausta do sladostrasne dehumanizacije.

"Pogledajmo sledeći niz: patriotizam - nacionalizam - šovinizam - nacizam. Pronađimo uljeza", traži Ugričić u eseju objavljenom pod naslovom "Pronađi uljeza i drugi prilozi u korist i čast čitanja Konstantinovićeve Filozofije palanke". Tadašnji upravnik Narodne biblioteke nam u nastavku teksta nudi odgovor: "Devet od deset ispitanika će zaokružiti: patriotizam. Nekako to jedino izgleda sasvim neupitno. Ali, tačan odgovor glasi: ovo je trik-pitanje, jer u ovom nizu nema uljeza."

Ali čini se da u Ugričićevom pamfletu ima još trik pitanja. Možemo se, na primer, zapitati o kom patriotizmu stvarno piše (dugo)večni upravnik nacionalne institucije - o svakom patriotizmu, o nemačkom, o bosanskom, ili, možda, samo o srpskom patriotizmu? Može li, kojim slučajem, neko posle čitanja celog Ugričićevog teksta zaključiti da je autor "uljeze" smestio i tamo gde ne bi smelo da ih bude? Može li neko zaključiti da te uljeze treba poslati ispod zemlje?

"Umesto četiri S, ona ocila na našem grbu, sada su četiri A: alibi, abolicija, amnezija, amnestija. To je sav naš napor, jedini trud koji ispoljavamo, da bi sebi bilo kako našli alibi, a pošto ga nikako nema, onda da bi sebi izradili aboliciju, a pošto je nikako ne možemo zaslužiti, onda da bi bilo kako sve zaboraviti, a pošto nema ni zaborava našem porazu i posrnuću, sav život nas neprestano na to podseća, onda da bi bilo kako bili pomilovani. Ali nema amnestije, jer ona sleduje samo onima koji su prihvatili sankciju i trpe je, pa mogu da se nadaju iznenadnoj milosti izbavljenja", piše Ugričić.

"Ova 4 A su istovremeni i potirući, kako je već Konstantinović i dijagnostifikovao duh palanke: samoprotivrečan i jalov. Sa 4 A to je očigledno: alibi potire amneziju, abolicija potire alibi, amnestija potire aboliciju, amnezija potire amnestiju. Kako? Prosto. Krvavo prosto." Ugričić nam detaljno opisuje ovaj krvavi "začarani krug", kome, ipak, nekako nalazi "početak": "Kad je jezgro preteško i preopterećeno, a elektroni histerični na nestabilnim orbitama, traje proces smrtonosne radioaktivnosti, sa predvidljivim ishodom po formuli neumitnog perioda poluraspada. Takav je duh palanke, savremene srpske palanke. Duh poricanja. Samoprotivrečnog, histeričnog, samoubilačkog poricanja savesti." Tu, po Ugričiću, nema spasa - "nema iskupljenja za duh palanke. Nema izbavljenja iz duha palanke."

U ovom Ugričićevom tekstu saznaćete i da "Srbi ne poštuju istinu", da "u našoj Srbiji nema mogućeg. U najboljem slučaju, moguć je eksces, izuzetak, incident, greška i propust u sistemu." Zato "u Srbiji može ono što nigde ne može, ono što bi drugde bilo nezamislivo, nepojmljivo, dok istovremeno ne može ono što drugde i može i uobičajeno je i podrazumeva se. U našoj Srbiji aktuelni vladajući poredak ima zadatak da po svaku cenu blokira i sabotira i onesposobi i zatre moć i važenje mogućeg."

Ugričić piše da je "poredak", koji ga je - ne smemo to gubiti iz vida - odabrao za povlašćenog funkcionera (službeni auto i česta putovanja širom sveta o državnom trošku), "u tolikoj meri nasilan, traumatičan, nepodnošljiv, da ultimativno potvrđuje poraz mogućeg, čak i u takvom njegovom teorijski najekstremnijem vidu. A gde nema mogućeg, nema slobode, nema dostojanstva, nema plemenitosti, nema budućnosti. Rezultat glasi: naša situacija je beznadna. Naša Srbija nema kud. Zato naša deca razmišljaju o bekstvu odavde čim stasaju. Zato se naša deca opiru rađanju. Naša deca neće našu Srbiju".

Čitajući ove Ugričićeve esencijalizujuće reči teško je ne podsetiti se da je jedan ugledni liberalni intelektualac iz okruženja napisao da njegov narod želi da nema ništa ne samo sa Srbijom, već ni sa Srbima. A pošto, kako tvrdi Ugrićić, ni naša deca neće sa nama - zašto bi to onda želeli Albanci, Bošnjaci ili Hrvati. Imaju li oni, ako pratimo zastrašujuću logiku Ugričićevog fatalističkog teksta, pravo da razmišljaju o bilo čemu sem o tome kako da se konačno reše "smrtonosnog" naroda sa kojim nema ni nade ni budućnosti ni dostojanstva?

Srbija, za razliku od Hrvatske ili Kosova, nije jedno od onih mesta u kojima je nacizam "uvek njihov, a ne naš". Zato opasnosti koje ovde nosi rastući autošovinizam ne treba potcenjivati. Ne treba zaboraviti ni da je autošovinističko ozverivanje ljudi samo manje transparentna kopija šovinističke dehumanizacije. Njegova suština nije samomržnja – ona je sasvim legitimna i često je nije teško razumeti, naročito onda kada vlastodršci ili sunarodnici pišu sramne i zločinačke stranice zajedničke istorije. Autošovinizam počinje onda kada neko zaključi da je on sam "izuzetak", "propust u sistemu" i kada sunarodnicima, ljudima koji su objekt lične mržnje, negira čovečnost i sugeriše da je njihova "zverska" priroda nešto što je večno, neuništivo i trajno, nešto što je deo njihovog "mentaliteta". To su lementi esencijalizacije koju Ugričić naglašava tako što insistira na beznadežnosti i bezizlazu. On, svesno ili ne, slika portret zajednice koja ne zaslužuje da postoji, kulture koja prosto vapi za istrebljenjem, "otpada" koji mora biti zakopan.

Za čitaoce koji dovoljno ne poznaju nuklearnu fiziku i "proces smrtonosne radioaktivnosti", koji je u Ugričićevom tekstu uveden u inventivni i višeslojni diskurs dehumanizacije, ono što je i "neumitno" i neupitno u vezi sa "periodom poluraspada" - i zašto u fizici govorimo o poluraspadu umesto o raspadu, jeste to što je potpuni raspad radioaktavnog jezgra proces koji traje beskonačno dugo, što ga u našem, konačnom svetu čini neostvarivim. To je i jedan od glavnih razloga zašto se burad puna "smrtonosne radioktivnosti" sahranjuju duboko pod zemljom.

Ličke jame Jadovna (40.000 ubijenih Srba 1941. godine) i masovne grobnice u okolini Srebrenice i Zvornika (oko 8.000 ubijenih Bošnjaka jula 1995. godine) samo su neki od brojnih primera posledica slepe vere u navodno neumitne, "predvidljive ishode" tuđeg zla i doslednog izjednačavanja ljudi i (radioaktivnog) otpada kakvo nam sugeriše Ugričić. Aušvic je najbolji primer efikasnog uništavanja "ljudskog otpada", praktičnog rešenja za mentalitet koji je ranije oslikan kao fatalan, predvidljiv i nepromenjljiv.

Nacifikacija je opasan dvosekli mač - ko god da je sprovodi i kakvim god metaforama da je sugeriše. U Ruandi se prvo čuo poziv da "bude posečeno visoko drveće". Hutui, niži rastom, malo kasnije su mačetama posekli više od pola miliona "visokih" Tutsija. Balkanska istorija, kao i istorija Ruande i Burundija (podsaharskih "genocidnih blizanaca"), puna je primera "žrtava koje su postale zločinci", kako piše Mahmud Mamdani. Kao i u Ruandi i Burundiju, i ovde, posle Jasenovca i Srebrenice, ne možete reći genocid a da ne očekujete da će Vas neko dobronameran pitati "koji genocid", "čiji genocid".

Miloševićevsko "nacifikovanje" Hrvata i Albanaca i ugričićevsko "nacifikovanje" Srba bazirani su na identičnoj logici i nose iste opasnosti. S jedne strane nacifikacija može obične građane pretvoriti u "dobrovoljne izvršioce" masovnih zločina. Ali, s druge strane, "nacifikacija" može te iste obične građane pretvoriti u žrtve budućih masovnih zločina opravdanih radovima brzopletih, nesmotrenih ili frustriranih "nacifikatora". Nije malo onih koji mogu da zaključe da se protiv "nacifikovanih" valja boriti svim sredstvima, da neko toliko veliko "zlo" i "opasnost" predstavlja dovoljno opravdanje da se masovnim zločinima preduprede potencijalno masovniji zločini, slični onima koje su neki stvarno nacifikovani narodi činili u prošlosti.

Nažalost, istorija nas uči da se iza svakog balkanskog "nikad više" uvek skriva zastrašujuće "još jednom". Ona nam govori i da je iza svakog "balkanskog kasapina" čučao bar jedan zapenušani, mržnjom nabijeni filozof za koga je sve bilo "krvavo prosto". Svaki vlastoljubivi i beskrupulozan balkanski politički "Milošević" imao je svog ponosnog i samouverenog intelektualnog "Ugričića".

Čak i površna analiza situacije u postdejtonskoj Bosni suočiće Vas sa pletorom aktera koji će argumente kakve iznosi Ugričić protumačiti kao šlag na svojoj šovinističkoj torti, ulje na osvetničkoj vatri ili melem na nezaceljenoj i bolnoj rani prethodnog genocide. Zato petnaestak godina posle Srebrenice, najveće i najkrvavije srpske sramote, ljude na Balkanu treba stalno podsećati da se Srebrenica Srebrenicom ne izbija.

Čovek bi pomislio da bar to intelektualcima treba da bude, kako reče smenjeni upravnik, "krvavo jasno". Od političara odavno imamo mnogo manja očekivanja. Ipak, žalosno je da je Sreten Ugričić smenjen zbog navodne podrške jednom zagovorniku terorizma, a ne zbog sramnog i mnogo opasnijeg pokušaja dehumanizovanja i "nacifikovanja" jednog naroda.

Zoran Ćirjaković
#2347978
^ :povez: samo se pitam koliko mentalnih spermatozoida je cirjakovic trebao prvo nategnuti pa istegnuti pa lansirati pa shtrcanjem poluchiti da bi proizveo ovu mrcinarsku i klevetnichku logomaniju (pa to bre nije vishe ni logoreja, i logoreja je understatement....) od gluposti. tipichan primer psihopatskog lazljivca i falsifikatora.
#2349359
Đorđe Vukadinović: Slučaj Nikolaidis – Ugričić tipičan primer dvostrukih standarda i antisrpski ispad

Politički analitičar Đorđe Vukadinović smatra da je "u slučaju Nikolaidis" reakcija Beograda bila jedva zadovoljavajuća i da je izazvala iznenađenje u regionu samo zbog toga što je u ranijem periodu, u sličnim situacijama, potpuno izostajala ili je bila sasvim mlaka.

- Beograd je mogao i morao da reaguje mnogo više, s obzirom na to da Nikolaidis nije nikakav „slobodni strelac“ i slobodni umetnik, kakvim se predstavlja, već savetnik predsednika Skupštine Crne Gore. U tom svojstvu njegove izjave imaju apsolutno politički i javni karakter. Zato je bilo prostora i za internacionalizaciju, za obraćanje Savetu Evrope i nekim drugim institucijama koje se, inače, često i rado oglašavaju kad god je Srbija u pitanju, bez obzira na to da li ima ili nema povoda. Od toga ne bi bilo mnogo vajde, ali bi se makar još jednom demaskirali licemerje i dvostruki standardi po tom pitanju - kaže Vukadinović za S media portal.

Od izjave Nikolaidisa, smatra Vukadinović, još je „skandalozniji pokušaj njegovog opravdanja u domaćoj javnosti od strane krugova čiji su stavovi maltene radikalniji ili identični Nikolaidisovim“.

- Koliko god bio važan ovaj regionalni srpsko-crnogorski aspekt priče, još je važniji ovaj unutrašnji i ova bura koje se podigla u nekim uskim ali glasnim domaćim krugovima, koji su se ustalasali, jer su, po inerciji iz prethodnih godina, davali podršku svemu što se kritički i negativno odnosi prema Beogradu i Srbiji.

Vukadinović naglašava da bi u obrnutom slučaju reakcija bila strašna i da je „slučaj Nikolaidis“ upravo razotkrio i ogolio „tu stalnu kampanju koja se vodi protiv Srbije i atmosferu antisrpskog (auto)šovinizma u kojoj takve izjave mogu da se pojave“.

- Možemo samo da zamislimo šta bi se desilo da je neko iz Srbije, bilo ko, a kamoli neko ko predstavlja vlast, izjavio nešto slično za državni vrh Crne Gore ili Hrvatske. Kakve bi to izazvalo reakcije, kako bi se samo oglašavale brojne institucije i nevladine organizacije, zaključio je Vukadinović.
#2351091
Blic: Oružje uneto u "Borik" dan pre proslave

Ko god da je trebalo da aktivira eksploziv, takođe bi poginuo


Rezultati analiza dobijenih uzimanjem tragova sa oružja pronađenog u Sportskoj dvorani „Borik“ juče nisu stigli u Tužilaštvo BiH, mada je to najavio prvi čovek policije Srbije Milorad Veljović.

Bez obzira na to što juče niko nije hteo da priča o ovome, nezvanično saznajemo da su na oružju pronađeni otisci osumnjičenog Božidara Stanišljevića, ali i još nekoliko tragova koji pokazuju da su oružje dirale i druge osobe.

Naš izvor blizak istrazi tvrdi i da su analize pokazale da je oružje uneseno dan pre nego što je pronađeno, a ne godinama ranije, kako je policiji tvrdio osumnjičeni Stanišljević. Takođe, utvrđeno je da je oružje proizvedeno 2000. i 2001. godine, a na njemu su pronađeni sveži otisci.

- Više osoba je dodirivalo to oružje. Zato će se raditi DNK testovi osoba koje se dovode u vezu sa tim - kaže naš izvor.

Istraga, kako kaže, ne ide samo u jednom smeru. Prvo se sa sigurnošću mora otkriti da li je zaista bio planiran atentan na visoke političke zvaničnike iz RS i Srbije koji su se u Banjaluci okupili povodom obeležavanja 20. godišnjice Republike Srpske.

- Ko god da je trebalo da aktivira eksploziv, takođe bi poginuo jer sa mesta gde je eksploziv pronađen nema izlaska kroz neka vrata, niti se može pobeći preko krova - tvrdi naš izvor.
#2351264
http://www.e-novine.com/entertainment/e ... -fesa.html" target="_blank

Izjava lidera LDP da je "Republika Srpska genocidna tvorevina, nastala na srebreničkom genocidu, etničkom čišćenju nezabeleženom u Evropi posle Drugog svetskog rata", izazvala je nacionalističku histeriju u dodikovskim medijima. Odmah se oglasio Dodikov kabinet, hrpu uvreda u Beograd je poslao Rajko Vasić, protestvovali su – po naredbi – i predstavnici tzv. opozicionih stranaka. Zajednička poruka: ubij, zakolji, da LDP ne postoji!

nikolaidis je over, sad je red na čedu jovanovića. let the madness begin! :cheer:
#2351685
Srebrenica : Masakr ili genocid?

Beograd - Duel posvećen jučerašnjem sukobljavanju Čedomira Jovanovića i Milorada Dodika pretvorio se u raspravo o tome da li je Republika Srpska genocidna tvorevina.

Predsednica Helsinškog odbora za ljudska prava Sonja Biserko kaže da je taj duel značajan za Srbiju u trenutku kada se napada svako drugačije mišljenje, pogotovo vezano za proslavljanje godišnjice Republike Srpske.

Slobodan Antonić politički analitičar se saglasio da je zlačajan dijalog koji su vodile ove dve političke strane, ali ne i da je sada trenutak gušenja slobode mišljenja.

"Javnost je samo kritički reagovala na jedano opravdanje da se digne u vazguh sala Borik. Nisam siguran da razumem značaj pitanja, imajući u vidu da je to jedan politički događaj da se pred javnošću sučele dva stava, i tu bi se složio sa Biserkom, da je dobro da se to odigralo, da bi javnost videla jedno i drugo stanovište", kaže Antonić.

Nakon toga se povela rasprava o tome da li je RS genocidna tvorevina ili ne.

"Mislim da se ovde radi o poricanju Srebrenice. Zanemaruje se činjenica da su četri procesa u toku koja se odnose na genocid u Srebrenici, tako da se može reći da se desio genocid u RS. Što se tiče činjenica da je slavljeno 20 godina od RS, to je jedno zamagljivanje. Proglašenje RS je bila najava za ono što će se dešavati narednih godina. RS je nastala na temelju zločina i genocida", rekal je Biserko.

Antonič je Biserko optužio da time delegitimiše čitav jedan narod.

"Državnu strukturu svodite na jedan zločin. Jedan masakr ste redukovali na genocid. RS je ste redukovali na genocidnu tvorevinu. Vi ćete i njihove predstavnike moralno da diskvalifikujete. U pitanju je jedna opasna redukcija. Vršite moralnu delegitiminaciju čitavog jednog naroda...RS se svodi na genocidnu tvorevinu, a negira se zločin sa druge strane. Da li je Hrvatska genocidna tvorevina? Šta se dešavalo 1945?", kaže Antonić
Korisnikov avatar
By nsc
#2351853
ne sećam se, Sheytana mi
long long title how many chars? lets see 123 ok more? yes 60

We have created lots of YouTube videos just so you can achieve [...]

Another post test yes yes yes or no, maybe ni? :-/

The best flat phpBB theme around. Period. Fine craftmanship and [...]

Do you need a super MOD? Well here it is. chew on this

All you need is right here. Content tag, SEO, listing, Pizza and spaghetti [...]

Lasagna on me this time ok? I got plenty of cash

this should be fantastic. but what about links,images, bbcodes etc etc? [...]

Swap-in out addons, use only what you really need!