- 25 Dec 2011, 22:29
#2335956
STENOGRAFSKE BELEŠKE SA 35. SEDNICE VRHOVNOG SAVETA ODBRANE ODRŽANE 13. 04. 1995. GODINE http://www.e-novine.com/feljton/52645-M ... ovice.html
Na gornjem liknu je ceo razgovor, a ovde postavljam samo ono najzanimljivije što je Milošević govorio u vezi ratnog plana SRJ
SLOBODAN MILOŠEVIĆ: Mi realno moramo da gledamo na stvari. Prvo, ceo naš društveni proizvod to ne može da pokrije! Ne možemo da budemo neozbiljni da donosimo odluku o tome da ćemo potrošiti više sredstava nego što je ceo društveni proizvod Jugoslavije. Kompletni budžeti, uključujući i fondove penzijske, zdravstvene, školske i druge, federalni, i dve republike iznose blizu 14 milijardi dinara, a društveni proizvod se računa oko 20 milijardi. U taj prostor, fizički i računski, ne može da stane ovaj budžet. Mi možemo, iz birokratskih razloga, da kažemo da smo prema zakonskoj obavezi napravili plan, potpuno neodgovorni i svesni činjenice da smo napravili plan koji je čista iluzija, jer tu ima jednostavan razlog: društveni proizvod je manji od potreba koje taj plan zahteva. Mi bismo, naravno, voleli da je društveni proizvod veći; nadamo se da će on da se povećava - u ovom trenutku on je takav. U ovoj godini ako se poveća desetak posto, to će biti veliki uspeh, kojem ćemo svi da se radujemo, ali i tako povećan on ne može da pokrije ovaj budžet.
Ako hoćemo da imamo ozbiljan plan za rat, moramo napraviti situaciju koja je više verovatna. U situaciji kada dođe do rata, nema više nekih drugih proizvodnji, nema plata i penzija; ima kolektivna ishrana, bonovi i racionisanje životnih namirnica; nema izdvajanja za lične dohotke! Kakve plate starešina!? Pa, tada neće biti ni plata za radnike, lekare, za bilo koga neće biti plate - svi će da idu na racionisanu proizvodnju, podelu brašna, krompira itd. Kakve plate - to su čiste nebuloze! Jer, mi na jednoj strani ne možemo imati mirnodopski život, sa primanjima, maltene tržišnom ekonomijom, a na drugoj strani da imamo rat i finansiranje ratnih dejstava! U tom trenutku sve se prekida, nema tržišne ekonomije, nema novčanih transakcija, prelazi se na ratnu privredu, na racionisanje životnih namirnica, na snabdevanje građana, na korišćenje rezervi kojim raspolažu privreda, država. Ovo je zamisao bez ikakvog razmišljanja o realnosti.
SLOBODAN MILOŠEVIĆ: To treba da napravi jedan tim iz Vojske i Vlade - ne mislim samo na Ministarstvo odbrane, nego mislim i na Ministarstvo finansija i Ministarstvo privrede. Momo, mi sada imamo tržišnu, robnonorčanu ekonomiju. U slučaju rata to postaje naturalna ekonomija. Tada nije bitno da li metak košta toliko i toliko nego se gleda koliko se komada proizvodi. Kada je rat, ti ne gledaš da li je cena na tržištu mesinga za čaure tolika, nego koliko ćeš i odakle da nađeš mesinga da bi mogao da napraviš toliko čaura, koliko ćeš moći da vratiš sa fronta da bi se ponovo prerađivalo itd. Dakle, ideš na naturalnu ekonomiju u ratu. Onda imaš trebovanja u naturalnom smislu. Onda se gleda koliko imamo žita i koliko ćemo imati brašna za stanovništvo, a ne kolika će biti cena kilograma brašna u samousluzi. U slučaju rata, svaka samousluga prestaje da trguje na osnovu slobodnog tržišta, već isključivo dobija racionalisane karte za svakog stanovnika. Prema tome, ako hoćemo da se uživimo u ono što bi se desilo da je rat, moramo da napraivmo sistem ratne ekonomije.
SLOBODAN MILOŠEVIĆ: Ministarstvo privrede mora da vidi zadatke namenske proizvodnje, njihovog maksimalnog kapaciteta i za te zadatke da ih obezbedi odgovarajućim sirovinama za početak, a ima u vidu sirovine kojima se raspolaže u državnim rezervama ili kod radnih organizacija. To se ne bi kupovalo, to bi se uzelo i šta bi bilo: čelik iz Smedereva ne može da se uzme, jer nisi dao peti virmana", pa da ne ide za proizvodnju u "Prvi partizan". To odmah ide, tovari se na kamione i ide! Niko te tu ne pita da li si otvorio akreditiv ili si platio. Ako ima 10.000 automobilskih guma u "Miloju Zakiću", onda ih tovariš na kamione i nosiš u jedinice gde treba! Dakle, mi moramo da imamo koncepciju - ratne ekonomije, a ne da mislimo da će biti mir i istovremeno - rat! Mirnodopska ekonomija u ratu neće funkcionisati.
SLOBODAN MILOŠEVIĆ: Ratna organizacija Ministarstva privrede - sećate se kako je Šper radio u Nemačkoj, a bio je najefikasniji ministar privrede, pola sveta su zauzeli - u odnosu na potrebe, na primer, Vojske više ne ulazi ni u kakve tržišne odnose i novčane vrednosti. Ona mora da bude sledeća: Šainović koji je ministar privrede mora da ima plan, pa da kaže: referent koji drži proizvodnju municije dužan je da obezbedi toliko mesinga, toliko ovih i onih sirovina, toliko olova, toliko bakra itd. i to je dnevna, nedeljna, mesečna potreba za funkcionisanje te fabrike. On onda zna šta mu daje Bor, kojom dinamikom, šta mu daju "Kablovi", kojom dinamikom; šta mu daje čeličana, kojom dinamikom itd. On pravi naturalni pregled. Tu prestaje računanje koliko šta košta, jer tu ekonomije nema. Rat nije ekonomija, a istovremeno jeste najveća - ekonomija, jer mora sve da se racionališe. Taj plan mora da obuhvati tačnu strukturu, organizaciju i dužnosti Ministarstva privrede; mora da obuhvati i radne zadatke namenske industrije; tačnu strukturu i organizaciju i cele logistike i snabdevanja i pozadinskog dela Vojske Jugoslavije.
Na gornjem liknu je ceo razgovor, a ovde postavljam samo ono najzanimljivije što je Milošević govorio u vezi ratnog plana SRJ
SLOBODAN MILOŠEVIĆ: Mi realno moramo da gledamo na stvari. Prvo, ceo naš društveni proizvod to ne može da pokrije! Ne možemo da budemo neozbiljni da donosimo odluku o tome da ćemo potrošiti više sredstava nego što je ceo društveni proizvod Jugoslavije. Kompletni budžeti, uključujući i fondove penzijske, zdravstvene, školske i druge, federalni, i dve republike iznose blizu 14 milijardi dinara, a društveni proizvod se računa oko 20 milijardi. U taj prostor, fizički i računski, ne može da stane ovaj budžet. Mi možemo, iz birokratskih razloga, da kažemo da smo prema zakonskoj obavezi napravili plan, potpuno neodgovorni i svesni činjenice da smo napravili plan koji je čista iluzija, jer tu ima jednostavan razlog: društveni proizvod je manji od potreba koje taj plan zahteva. Mi bismo, naravno, voleli da je društveni proizvod veći; nadamo se da će on da se povećava - u ovom trenutku on je takav. U ovoj godini ako se poveća desetak posto, to će biti veliki uspeh, kojem ćemo svi da se radujemo, ali i tako povećan on ne može da pokrije ovaj budžet.
Ako hoćemo da imamo ozbiljan plan za rat, moramo napraviti situaciju koja je više verovatna. U situaciji kada dođe do rata, nema više nekih drugih proizvodnji, nema plata i penzija; ima kolektivna ishrana, bonovi i racionisanje životnih namirnica; nema izdvajanja za lične dohotke! Kakve plate starešina!? Pa, tada neće biti ni plata za radnike, lekare, za bilo koga neće biti plate - svi će da idu na racionisanu proizvodnju, podelu brašna, krompira itd. Kakve plate - to su čiste nebuloze! Jer, mi na jednoj strani ne možemo imati mirnodopski život, sa primanjima, maltene tržišnom ekonomijom, a na drugoj strani da imamo rat i finansiranje ratnih dejstava! U tom trenutku sve se prekida, nema tržišne ekonomije, nema novčanih transakcija, prelazi se na ratnu privredu, na racionisanje životnih namirnica, na snabdevanje građana, na korišćenje rezervi kojim raspolažu privreda, država. Ovo je zamisao bez ikakvog razmišljanja o realnosti.
SLOBODAN MILOŠEVIĆ: To treba da napravi jedan tim iz Vojske i Vlade - ne mislim samo na Ministarstvo odbrane, nego mislim i na Ministarstvo finansija i Ministarstvo privrede. Momo, mi sada imamo tržišnu, robnonorčanu ekonomiju. U slučaju rata to postaje naturalna ekonomija. Tada nije bitno da li metak košta toliko i toliko nego se gleda koliko se komada proizvodi. Kada je rat, ti ne gledaš da li je cena na tržištu mesinga za čaure tolika, nego koliko ćeš i odakle da nađeš mesinga da bi mogao da napraviš toliko čaura, koliko ćeš moći da vratiš sa fronta da bi se ponovo prerađivalo itd. Dakle, ideš na naturalnu ekonomiju u ratu. Onda imaš trebovanja u naturalnom smislu. Onda se gleda koliko imamo žita i koliko ćemo imati brašna za stanovništvo, a ne kolika će biti cena kilograma brašna u samousluzi. U slučaju rata, svaka samousluga prestaje da trguje na osnovu slobodnog tržišta, već isključivo dobija racionalisane karte za svakog stanovnika. Prema tome, ako hoćemo da se uživimo u ono što bi se desilo da je rat, moramo da napraivmo sistem ratne ekonomije.
SLOBODAN MILOŠEVIĆ: Ministarstvo privrede mora da vidi zadatke namenske proizvodnje, njihovog maksimalnog kapaciteta i za te zadatke da ih obezbedi odgovarajućim sirovinama za početak, a ima u vidu sirovine kojima se raspolaže u državnim rezervama ili kod radnih organizacija. To se ne bi kupovalo, to bi se uzelo i šta bi bilo: čelik iz Smedereva ne može da se uzme, jer nisi dao peti virmana", pa da ne ide za proizvodnju u "Prvi partizan". To odmah ide, tovari se na kamione i ide! Niko te tu ne pita da li si otvorio akreditiv ili si platio. Ako ima 10.000 automobilskih guma u "Miloju Zakiću", onda ih tovariš na kamione i nosiš u jedinice gde treba! Dakle, mi moramo da imamo koncepciju - ratne ekonomije, a ne da mislimo da će biti mir i istovremeno - rat! Mirnodopska ekonomija u ratu neće funkcionisati.
SLOBODAN MILOŠEVIĆ: Ratna organizacija Ministarstva privrede - sećate se kako je Šper radio u Nemačkoj, a bio je najefikasniji ministar privrede, pola sveta su zauzeli - u odnosu na potrebe, na primer, Vojske više ne ulazi ni u kakve tržišne odnose i novčane vrednosti. Ona mora da bude sledeća: Šainović koji je ministar privrede mora da ima plan, pa da kaže: referent koji drži proizvodnju municije dužan je da obezbedi toliko mesinga, toliko ovih i onih sirovina, toliko olova, toliko bakra itd. i to je dnevna, nedeljna, mesečna potreba za funkcionisanje te fabrike. On onda zna šta mu daje Bor, kojom dinamikom, šta mu daju "Kablovi", kojom dinamikom; šta mu daje čeličana, kojom dinamikom itd. On pravi naturalni pregled. Tu prestaje računanje koliko šta košta, jer tu ekonomije nema. Rat nije ekonomija, a istovremeno jeste najveća - ekonomija, jer mora sve da se racionališe. Taj plan mora da obuhvati tačnu strukturu, organizaciju i dužnosti Ministarstva privrede; mora da obuhvati i radne zadatke namenske industrije; tačnu strukturu i organizaciju i cele logistike i snabdevanja i pozadinskog dela Vojske Jugoslavije.
