Bootstrap Framework 3.3.6

[Stripi]

Ja sam morao ovo da napišem, kao jedini način da ljudi čuju šta mi se desilo. U nadi da će na osnovu ovog teksta izabrati da nikada ne posluju sa Alpha bankom. Kao bitnu stavku navodim da mi je otac direktor jedne druge banke i da znam kako stvari funkcionisu u bankama. Da ne bude da lupam u prazno

Priča počinje nekoliko dana pre Uskrsa kada sam u „Blicovoj“ nagradnoj igri osvojio 10.000 dinara (ko nema sreće u ljubavi, bolje bi mu bilo da ga hoće para...). Naravno da sam se obradovao, onako klinački – kao, pale su sa neba pare za Exit. Međutim, nisam ni pretpostavljao da nema tih para koji mogu da plate nerviranje. Zovnem ja broj u „Blicu“, sve vrhunski: "Dođite po nagradu", kažu oni meni. "Dolazim odmah", odgovorim ja. Odem u redakciju „Blica“, ponesem ličnu kartu (čačansku), dobitni kupon i šta je još trebalo. Ja, majmun, očekivao da će meni simpatična plavuša da pljune i izbroji 10 'iljada. Kad, međutim. Daju oni meni potvrdu da sam dobitnik, i da će me u narednih sedam dana kontaktirati grčka Alpha banka da mi isplate keš.

Ja: U redu, da li postoji mogućnost da novac podignem u Beogradu? Jer stvarno nisam često u Čačku...

Simpatična plavuša: Jao, to stvarno nije do nas... Znaš, kad te budu zvali ti im objasni...

Ja: Važi... Hvala i doviđenja.

Posle 15 dana, naravno, niko me nije kontaktirao iz gore pomenute grčke banke. Globalno razmišljam, umire im država, a ja da ih cimam za mojih 10k. I još kao, ovo je Srbija i dalje, sve mora da čekaš kao moron: SRBIJA + GRČKA = SRČKA. Dokurči meni čekanje i 20. dana okrenem „Blic“. "Dobar dan, ja sam taj i taj..." . Simpatična plavuša: "E, mi nemamo više ništa s tim, zvaće te oni...". Nije mi više tako simpatična. Polovinom maja, da, da, polovinom maja, zvoni telefon, zovu iz odvratne mi u startu banke. Blago feminiziran muški glas: "Treba mi Marko Marjanović, ovde Vlada iz Alpha banke, ekspozitura Čačak."

Ja: "Da, ja sam."

Vlada: "Vaša kartica je gotova, možete da je podignete ovde u Čačku kad god hoćete."

Ja: "Kakva kartica i kakvom Čačku? Ko je vama dao dozvolu da vi pravite bilo kakvu karticu s mojim imenom? Znam ja da je to za nagradnu igru, ali stvarno, o čemu se radi?", pitam Vladu.

Vlada mi objasni da je takva procedura, da ja moram da imam račun kod njih. Ja s negodovanjem pristanem na takvu igru. Jer, kao, šta da se radi, realno hoću te pare. Moje su. Dođemo do zaključka da ne mogu da mi pošalju karticu u BG, da moram da je uzmem u Čačku, jer - ovo im je mantra - to je procedura. U redu. Ja im objasnim da ću tek za mesec dana biti u Čačku. Nema frke, kažu, kad dođem, sve će da bude sređeno.

Polovina juna. Stiglo mi pismo da su mi naplatili 300 dinara za održavanje računa za mesec maj i jun za karticu koja još nije izdata i za koju još ništa nisam potpisao. I koju nemam u rukama. Ja stigao u Čačak. Odem ujutru kod njih da dođem do para.

Ja: "Ja sam Marko bla bla bla Blic bla bla 10 000 bla bla..."

Brineta sa lepim osmehom, oduzeta od straha, vidim da tek uči kako se radi u banci, nema blage veze šta da radi, muca: "Jao, moraš da sačekaš da dođe Vlada."

Kad sam čuo da će Vlada da dođe, rekoh sebi – sedi i čekaj. Vlado sine, pojavljuj se! Dojde Vlada posle nekoliko minuta. Žustro mi objasni mi da to nije normalna kartica, da ne mogu da podignem novac, da nema PIN da se koristi na bankomatu. Mogu s njom da plaćam dok ne potrošim pare, pa kada potrošim da dođem kod njih da karticu ugasim ili da od nje napravimo pravu. Ja kažem da ću doći da je ugasim, čim potrošim pare. Zveknem ti ja tih 10. 000 dinara kao da ih nije ni bilo. Odem u Alpha banku da ugasim račun, jer je 30. jun, da mi ne bi naplatili održavanje za jul. I onda kreće verbalna masturbacija gospođice/gospođe šefice.

Ja: "Ja sam Marko - bla bla bla“, objasnim sve...

Opet reakcija izgubljenih ljudi, ništa im nije jasno. Sve opet objasnim. Opet ništa.

Šefica: "Ja sam Tanja (prezime joj neću napisati ali deli ime i prezime sa jednom zvezdom Granda), ti želiš da ugasiš račun? Zašto?"

Ja: "Kakvo je to pitanje? Neću više da budem vaš klijent, ne dugujem vam nikakvo opravdanje...".

Tanja Grand: "Kako ne dugujete, ja želim da znam razlog, mislim, mi smo vama poklonili 10. 000 dinara...".

Ja: "Šta ste vi meni poklonili? Vi meni niste ništa poklonili, ja sam osvojio nagradu i bio prinuđen da poslujem s vama."

Tanja Grand: "Nemoj da pričaš kao da smo na ulici".

Ja: "Na ulici bi me bar ponudili da sednem na klupu...".

Tanja Grand: "Pa dobro, uzmi parče papira i napiši molbu za gašenje računa pa ćemo mi to da razmotrimo."

Ja: "Molbu?! Ja sam vaš klijent, mogu vam da napišem samo zahtev, i to da mi vi date formular, a ništa ja da pišem. Molbu pišem institucijama, ne bankama“.

Tanja Grand: "Napiši šta želiš, ime i prezime i razlog zašto ne želiš da ostaneš kod nas u banci...".

Ja: "Dobro, napisaću, samo da završim s tim, mada se to ne radi tako".

Tanja Grand: "To je procedura."

Ja: "Dajte mi papir i olovku da to napišem."

Tanja Grand: "Ma jok, ti idi kući i napiši tamo da ne bi čekao ovde bezveze".

Proradi pravnik u meni. Odlučim da je razvalim sada papirima i cimanjima i da joj dupe pomerim.

Ja: "Nema problema."

Odem kod oca, koji je direktor jedne druge banke, a čija je kancelarija udaljena 500 metara od ovih debila. Sednem i napišem - ko sam, šta želim, šta su mi naplatili do sada, kako su se ponašali prema meni. I ovakav kraj: "Današnjim danom, 30. juna 2010, zahtevam da mi se ugasi račun i odbijam da plaćam bilo kakve naknadne troškove održavanja. Ako mi se zahtev ne ispuni, biću prinuđen da se obratim institucijama za zaštitu potrošača."

Fotokopiram svoj zahtev, jer želim da ga Tanja Grand potpiše i da ostane jedan primerak meni. Uđem kod Tanje u kancelariju.

Tanja Grand: "E, u redu...".

Ja: "Molim vas da mi se potpišete na kopiju zahteva i da stavite pečat banke da ste primili moju molbu. Jer vidim da nećete da mi date nikakvu potvrdu."

Tanja Grand: "To nije moj posao, to nije procedura".

Ja: "Ja vidim da procedure nema, ili je vi ne znate ili nema procedure za izlazak iz vaše banke. Zovite mi vašeg pretpostavljenog".

Tanja Grand: "Doviđenja".

Ja: "Molim?"

Tanja Grand: "Doviđenja. Ovo ćemo vam uraditi".

Ja: "Ne izlazim bez potvrde ili vašeg potpisa da ste primili moj zahtev koji ste tražili da napišem. Vi ste prva banka koja je to tražila od mene."

Tanja Grand: "Doviđenja. Ne bih da zovem obezbeđenje da vas isprati".

Ja: "Znači, da me isprati obezbeđenje samo zato što ne želim više da poslujem s vama. U svim drugim bankama potpišem na tri mesta i zatvorim račun. Molim vas, rešite mi ovo, ne planiram da dolazim još pet puta".

Tanja Grand: "Doviđenja."

Okrenem se i uradim ono što najviše mrzim. Ja, čovek od 24 godine, koga ne shvataju ozbiljno, koga ne smatraju klijentom te banke kao i sve ostale - moram da zovem oca da on interveniše.

Ćale stiže, ulazi, obraća se Tanji: „Ja sam Lazar Marjanović, direktor te i te banke...“.

I otac završi posao. Dobijem potvrdu, a oni će me nazvati sutra da dođem da ugasim račun. I stvarno: zvali me da dođem da se 'razvedemo', jer iskreno mislim da bismo lakše decu podelili nego da me puste da ugasim račun.

Stižem opet kod Tanje Grand. On me pogleda i kao da me nikad nije videla kaže: „Izvolite“.

Ja: Juče sam dolazio da ugasim račun...

Tanja Grand: Ah, da, tako je... Evo vam zahtev za gašenje računa i povraćaj kartice. To morate da popunite...

Ja: Odlično, konačno da se završi ova priča...

Tanja Grand: U redu, na računu vam je ostalo još 30 dinara.

Ja: Nije bitno, ugasite račun.

Tanja Grand: Mora saldo da vam bude nula.

Ja: Molim? To nije tačno. Ugasite račun.

Tanja: Mora da bude nula.

Ja: Isplatite mi 30 dinara, naplatite porez od 20% i svedite račun na nulu.

Tanja Grand: To ne može. Morate da potrošite karticom i da nam platite 150 dinara za održavanje u julu.

Ja: Još bolje. Skinite mi tih 30 dinara sa računa i evo vam 120 dinara i da ja više ne ulazim u vašu banku.

Tanja Grand: Ne može to tako.

Ja: Mora da imate neku akciju za dobrotvorne svrhe. Poklonite mojih 30 dinara tom fondu. I svedite mi račun na nulu. I dajte da platim tih 150 dinara.

Tanja Grand: Ne može.

Ja: U redu. Ajde da ovo po svaku cenu rešimo, vi mi recite šta da uradim. Samo da ovo završimo sad i ovde. I da više ne dolazim.

Tanja Grand: Vama ovo mora da se proknjiži i da vam račun za održavanje u julu stigne na kućnu adresu. Pa da uđete u minus. I tada da platite koliko treba do nule.

Ja: Znači da dolazim još jednom. A plus moja kartica ne može u minus, jer nije takva kartica. Ja nemam pravo na minus. To nije tekući račun. Nemam stalne prihode. Vama to očigledno nije jasno.

Tanja Grand: Meni je sve jasno, ja sam diplomirani pravnik.

Ja: Onda je i meni sve jasno...

Tanja: Kad vam bude račun bude na nuli, zovite nas da ugasimo karticu. Doviđenja.

Ja: U redu. Ja neću više da dolazim kod vas. Ne znate da radite ovaj posao. Dolazim pet puta zbog debilne stvari.

Tanja: Doviđenja. Čekaju me druge stranke.

Ja: Doviđenja.

PS. Odlučio sam da ne radim ništa. Čekam da me tuže. Svojih 30 dinara neću da potrošim.
e-novine

[IriS]

da, tako sam i ja otišla prošle godine da ugasim račun... i na kraju mi se sve smučilo, da sam zaboravila na njega i u minusu sam ko zna koliko za održavanju...pa čekam da me tuže jednog dana

[m..]

koja agonija.

[Lunja]

Citam tekst i dozivljavam déjà vu.

Imao sam VEOMA slicno iskustvo pre par godina sa, gle cuda, Alpha bankom u BGu. Kakva agonija, i kakvo gubljenje vremena! Na kraju sam uspeo da ih nateram da zatvore i dinarski i devizni racun, ali to nerviranje i uzas...

Da je ovo epizoda Preljubnika, i da sam ja Karamela, sad bih izgovorio: "Ali ovaj momak nije znao... on nije znao za ovu JEZIVU pricu."

I tako... Ne ponovilo se.

Inace, nije da su mi druge banke nesto manje odbojne. Otprilike, imam isto misljenje o bankama kao npr. o politicarkama (i politicarima, da ne diskriminisem, no no no).

[Misfit]

Još je bizarniji doživljaj Petra Lukovića kada je pokušao da otvori devizni račun:
http://www.e-novine.com/srbija/vesti/50 ... banci.html

[Dirrty]

Pretera ga čovek sa psovkama, shvatili smo poentu i bez toga... dal' je to neuspeli pokušaj izigravanja frajera?

Što više slušam o tuđim glupostima, to više shvatam da sam mnogo bliži savršenstvu no što sam ikada mislio...

Oduvek sam bio napet i nervozan, ali ni u situaciji gde sam imao problema sa uslugama koje sam platio, nisam toliko burno reagovao.

A malom iz uvoda fali malo sexa da se smiri... evo ja ću da se žrtvujem!

[Misfit]

Pretera ga čovek sa psovkama, shvatili smo poentu i bez toga... dal' je to neuspeli pokušaj izigravanja frajera?

Pa, to ti je Petar Luković, uzdržanost mu nikada nije bila jedna od vrlina.

[sncbgd]

jao, necete verovati, uzmimo moj slucaj na primer: imao sam vise dinarskih i deviznih racuna i kartica u Jugobanci kasnije Jubanci dok je nije preuzela Alfabanka a onda sam imao silnih nerviranja dok sam uspeo da pozatvaram sve to kada sam resio da predjem u drugu banku
a sada opet imam devizni racun kod njih jer daju najvise kamate i za orocena sredstva i po vidjenju
ali ih i dalje mrzim (samo malo manje nego ostale)

[constantine]

ja ne bih se suzdrzao a da je ne ispickaram
Stripi jel se ovo tebi desilo?

[m..]

ja sam sve moje racune pozatvarala davno. medjutim ovlascena sam na caletove u intesi, imam 3 kartice, nikad mi se nije desilo da budu neljubazni, stavise bez nerviranja su odgovarali na moja poluretardirana pitanja.

[KiWi]

Svaka ti čast za sve što si napisao i proživeo ... Ja se trudim da što manje vremena provodim u bankama i sve što mogu radim preko internet bankarstva, SMS zahteva i tako tih stvarčica. Sve što ne zahteva prisustvo u banci, gledam da odradim što dalje od banke ... Slobodno mogu da kažem da sam razvio bankofobiju i to sa razlogom.

Na našu žalost, verovatno svako ima neku ovakvu priču.




Moja ide ovako.

Ja sam pre mesec dana kupio stan, i evre sam trebao da prebacim na račun investitora. Investitor je u Raiffeisen banci (što reče jedna bakica u GSP-u "Ovi iz Rajsfinansen banke najviše deru!"), pa sam hteo da ubrzam proces i uplatim novac u toj banci.

Stojim u redu, dajem pare i kupoprodajni ugovor sa brojem deviznog računa devojci koja stoji za pultom, a ona kao da joj pružam pištolj se odmačinje jedan korak unazad i skoro vičući kaže "TO morate da uplatite u kabini! Ja to našalteru ne smem da primim!".

Ulazim u kabinicu, a devojka za šalterom (plava, silikonska usta i sisice) me pita šta hoću. Objasnim joj zašto sam došao, a ona mi kroz šalter progura 7 (slovima: SEDAM) obrazaca koje trebam da popunim. Zahtev za otvaranje deviznog računa, zahtev za otvaranje kartice, zahtev za transfer deviza...

Ja sve to komplet vratim kroz šalter, naivno misleći da me od tolikog silikona nije čula, pa sam ovaj put znatno glasnije rekao da želim samo da uplatim novac. Kao da sam joj opalio šamar, bez ikakve komunikacije samnom izlazi iz kabinice šaltera i vraća se sa obezbeđenjem.

Momak iz obezbeđenja (za razliku od ove dve, veoma razuman i fin), mi objasni da za transfer deviza preko 500 EUR mora da se otvori devizni račun, da na taj novonastali račun uplatim EURe i da tek onda odatle mogu da uradim transfer. Karticu dobijam jer je promocija, ne plaća se nikakva naknada i mogu da je uništim čim je dobijem, nisam obavezan da je koristim uopšte.

Popunim ja tih sedam "testova" (bilo je nebitnih pitanja kao što su koji vam je email, pa do visine težine i broja cipela), nažvrljam potpise i silikonki dam pare. Na pitanje zašto im je potreban moj broj cipela, ona kroz osmeh izjavljuje da POTPUNO BESPLATNO dobijam osiguranje računa, a za polisu su potrebni svi ti podaci. Ona (sada mnogo ljubaznije nego ranije) mi kaže da sednem u čekaonicu i sačekam da me pozove.

Posle pola sata, izlazi ona iz kabinice/šaltera i zove me da uđem. Novac je prešao na račun investitora, ali moram da uplatim još 100 EUR za troškove transfera. Na pitanje kakvi su to troškovi transfera kada ja sa računom u njihovoj banci prebacujem na račun koji je isto u njihovoj banci, dobio sam samo jednu reč kao odgovor "PROCEDURA!".

Dam još tih 100 EUR, okrenem se i odem. Posle svega par koraka, shvatim da meni taj devizni račun uopšte nije potreban ... Okrenem se i vratim do silikonke i tražim zahtev za zatvaranje računa. Na to dobijem odgovor kako je moj zahtev obrađen, kartica se pravi, pa tek kad stigne kartica mogu da ugasim račun. Kao, taj zahtev ne može da se zaustavi ili stornira jer ide direkt od njenog šaltera u daleku zemlju Austriju gde se pomenuta kartica verovatno već štampa ...

Čitavih 15 dana kasnije, stiže kartica i ja odlazim da je aktiviram i u isto vreme ugasim i zatvorim račun. Da bi se kartica ugasila mora biti bar jedan dan aktivna, OK ... dođem sutra. Kao, ne može da se zatvori kartica jer sam je aktivirao u 10, a sada je tek 9:20 ... moram da čekam 10 da bih je ugasio. Sačekam 10, ugasim je i kao hajde i da ugasim račun i ritualno spalim sve one ugovore koje mi je ona dala.

Devizni račun može da se zatvori tek posle 3 meseca, zato što mora da ostane otvoren u slučaju da investitor odluči da ne prihvati moju uplatu (ili tako nešto), pa se novac tada vraća na moj račun.

Taman da se okrenem i odem bez pozdrava, a šalteruša/kasirka mi kaže "imamo akciju, kao vlasnik deviznog računa možete besplatno da otvorite štedni račun i dobijate do 4% vaše uplate na godišnjem nivou. Nisam stigao ni da kažem ne, ona mi je već u ruke ugurala novu hrpu zahteva i molbi za popunjavanje.

Sve to sam joj bukvalno bacio u šalter, okrenuo se i otišao.

[Heavy Metal Lover]

Lukovic je mozda malo vishe nervozan, ali za jednu stvar je u pravu - komercijalna banka je zakon. Jeste da je domaca ali kod njih sam vec pet godina i nikada nisam prolazio kroz ovakva sranja.

A sto se tice toga da vam banke na svoju ruku otvaraju racune koje niste ni trazili, tu bi stvarno neko trebao da odgovara i to po vishe osnova. Recimo, svake godine Studentski centar Beograd prosledi licne podatke svih studenata koji su konkurisal za dom AIK banci, koja im otvara tekuci racun. Ne naplacuju proviziju ali nije poenta u tome. Otkud St. centru pravo da moje podatke prosledjuje trecem licu, u ovom slucaju banci? Ljudima u ovoj zemlji malo fali da popizde ali zaista imaju i razloga.

[KiWi]

PS. Izgleda da je BESPLATNO postalo magična reč u bankama ... Ako nešto ne želiš, oni kažu "Ali to je besplatno!" ... i očekuje da ja kažem "Aaaaa ... Što tako ne kažete ... ako je BESPLATNO, otvorite mi onda sedam računa!"

Inače, u ugovoru za onu karticu i devizni račun piše da banka u bilo kom trenutku može da promeni cenu održavanja i "nepredviđenih troškova", tako da ta usluga može svakog trenutka da prestane da bude BESPLATNA.


Jedina sreća u nesreći je što zakon funkcioniše tako što kad potpišeš ugovor obe strane moraju da se pridržavaju ugovora, a stvari koje nisu jasno naznačene u ugovoru uvek idu u korist strane koja nije pisala ugovor ... samo treba naći rupu u ugovoru ili advokata koji je već radio takve stvari (moj zet npr.)

[Mars]

Lukovic je mozda malo vishe nervozan, ali za jednu stvar je u pravu - komercijalna banka je zakon. Jeste da je domaca ali kod njih sam vec pet godina i nikada nisam prolazio kroz ovakva sranja.

Upravo sam kod njih prolazio kroz sranja prilikom pokušaja otvaranja računa. Sad kad vratim film nije mi jasno zašto sam uopšte išao kod njih al nebitno...

Ono što je meni bilo ekstra zanimljivo je njihovo ponašanje POTPUNO po modelu Good cop/Bad cop.

Znači ja na šalteru kažem kako sam zainteresovan za otvaranje računa, na šta skužbenica tamo prvo ispusti neki zvuk nalik na "Hm..." pa onda uzme moju potrebnu dokumentaciju (ja je gledam podignutih obrva)...onda ona ono nešto lista, okreće...izraz teškog pesimizma na njenom licu (otvaranje dinarskog računa u banci!! u gradiću gde bi trebalo da se OTIMAJU za klijente, mislim se ja dok ona gleda one papire i vrti glavom)...i onda konačno kaže "Sačekajte". Znači već tad jedan od onih twilight zone momenata gde se preslišavaš - da li si ušao na prava vrata, da tu možda ne prodaju EKSERE ili SADNICE JAPANSKE TREŠNJE pa tvoj zahtev dođe onako malo nenormalan)...

Dolazi kolega, u fazonu "Šta je bilo?", ona kaže "Stranka bi da otvori račun"...na šta on ponavlja igrokaz sa mrštenjem i listanjem papira...Ja se vreć okrećem oko sebe da vidim da li još neko primećuje nenormalnost situacije, gledam one zidove tamo i tražim neke skrivene osim vidljivih sigurnosnih kamera...NA ŠTA on, a good cop, kaže ovako: "MOŽEMO da vam otvorimo račun ALI da nam vi iz vaše firme gde radite dovedete JOŠ klijenata...recimo DESET". I onda može račun.

Znači: SMEŠNO.

Ja se upravo tako - nasmejem, zamolim da mi vrate one papire, na šta kreće druga faza, kako su ih valjda učili po nekakvim treninzima i obukama a koja potpuno odgovara onoj činjenici da samo u toj ulici ima više banaka nego uspešnih preduzeća u gradu i da je borba za svakog klijenta žestoka: "Pa dobro, nije obavezno ali bi bilo dobro...možda ne deset ali koliko možete...naravno da može da vam se otvori račun...dođite sutra pa ako baš i nikog ne nađete do tada, eto....UČINIĆEMO VAM..."

Na šta im ja kažem da ništa oni mene neće da učine, da su smešni, i da se to ne radi tako ma šta njihov training manager pričao...uzmem dokumenta i odem u drugu banku (Intesa). Takođe nekoliko godina samo pozitivnih iskustava, uključujući i zatvaranje računa kad je došlo vreme..

[Stripi]

ja ne bih se suzdrzao a da je ne ispickaram
Stripi jel se ovo tebi desilo?

Jok. Zamisli koliko bi meni trebalo da potegnem do prve poslovnice Alpha banke?
Događale su mi se neke stvari sa našim bankama ali nikad ovako i ovoliko.
Doduše, ja sam jedno dobio poklon karticu sa koje nisam mogao skinuti pare, osim pod određenim uvjetima. Primjer - ako sam imao poklon karticu od 200 kuna, morao sam dovesti cifru na minimalno 99 kuna i onda sam tek mogao otići u banku da mi isplate ostatak. Međutim, naše društvo za zaštitu potrošača se žalilo pa sad sve novce odmah možeš digntui sa poklon kartice, bez uvjeta.

[KiWi]

Juče sam bio u Hipo Alpe Adria Banci da sa kevom otvorim račun za njenu penziju. Došlo mi je da ih sve potamanim kao miševe ... Znajući šta nas čeka, stao sam pored nje, uključio diktafon na telefonu i sve lepo snimio Ima 101 pitanje, ovo su samo ona koja su nas začudila.

Službenica: Poslednji ček od penzije?
Keva: Tek od sledećeg meseca primam penziju. Hoću da otvorim račun kako bih preko njega primala penziju.
Službenica: Znači .... Nemate ček od penzije?
Keva: (u šali) ... Znači ... nemam.

Službenica: Koliko penzionera ima u vašoj užoj, a koliko u vašoj široj porodici?
Keva: 1 i 4.
Službenica: Koji je broj za užu, a koji za širu?
Keva: Odgovarala sam redosledom kojim ste me pitali.
Službenica: Nemam vremena da se izmotavam sa vama, iza vas ljudi čekaju. (A ti ljudi su samo jedna bakuta koja totalno nesvesna situacije stoji u redu i turpija nokte)

Službenica: Da li planirate da menjate banku za potrebe primanja penzije?
Keva: Ukoliko se pokaže da su sve vaše procedure ovako mukotrpne, da.
Službenica: Molim vas odgovarajte sa DA ili NE. Moram da zaokružim.
Keva: Stavite onda NE, pa ako se predomislim shvatićete i sami.

Službenica: Da li ste ranije koristili bankarske proizvode vezane za penziju kod neke druge banke?
Keva: S obzirom da nisam imala penziju, nisam ni koristila.
Službenica: Opet, pitanje sa DA i NE.
Keva: A koji je tačan odgovor?
Službenica: Ovo nije test pa da ima tačne odgovore. Uostalom, jasno je iz vaše situacije da niste.
Keva: Pa zašto me onda pitate?
Službenica: Molim vas, ja samo pratim proceduru.

Službenica: Da li je ovo vaš sin?
Keva: Da.
Službenica: Da li on ima otvoren račun u našoj banci?
Ja: Imao sam, ali sam bio nezadovoljan uslugom, pa sam promenio banku.
Službenica: Da li ste podneli žalbu na šalteru banke?
Ja: Ne. Samo sam uzeo pare i otišao.
Službenica (skoro vičući): TO SE TAKO NE RADI! TREBALI STE DA PODNESETE ŽALBU I DA SE O VAŠEM SLUČAJU RASPRAVLJA. BANKA JE TU DA VAMA IZAĐE U SUSRET, VI STE KLIJENT, VAŠE MIŠLJENJE JE BITNO.

Keva i ja smo popadali od smeha ... Prvo nam traži DNK, a onda se brine za naš ugođaj i odnos sa bankom ...

[Stripi]

Bože dragi, kakve su to debilane od banaka kod vas?

[deran]

http://nemresbilivit.bloger.hr/post/ban ... 38236.aspx